Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   zh 问题–过去时2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86[八十六]

86 [Bāshíliù]

问题–过去时2

wèntí – guòqù shí 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
Коју кравату си носио / носила? 你 带-的----条----？ 你 带__ 是 哪_ 领_ ？ 你 带-的 是 哪- 领- ？ --------------- 你 带过的 是 哪条 领带 ？ 0
n---à---ò d- -hì-n--tiáo ---gd--? n_ d_____ d_ s__ n_ t___ l_______ n- d-i-u- d- s-ì n- t-á- l-n-d-i- --------------------------------- nǐ dàiguò de shì nǎ tiáo lǐngdài?
Који ауто си купио / купила? 你--的-- -辆 车 ？ 你 买_ 是 哪_ 车 ？ 你 买- 是 哪- 车 ？ ------------- 你 买的 是 哪辆 车 ？ 0
N--mǎi--- -----ǎ -i-n--c-ē? N_ m__ d_ s__ n_ l____ c___ N- m-i d- s-ì n- l-à-g c-ē- --------------------------- Nǐ mǎi de shì nǎ liàng chē?
На које новине си претплаћен / претплаћена? 你--- -- 报纸-？ 你 订_ 哪_ 报_ ？ 你 订- 哪- 报- ？ ------------ 你 订过 哪份 报纸 ？ 0
Nǐ--ìng--ò n-------ào--ǐ? N_ d______ n_ f__ b______ N- d-n-g-ò n- f-n b-o-h-? ------------------------- Nǐ dìngguò nǎ fèn bàozhǐ?
Кога сте видели? 您-看- 谁--？ 您 看_ 谁_ ？ 您 看- 谁- ？ --------- 您 看见 谁了 ？ 0
N-n --n---n -h--le? N__ k______ s______ N-n k-n-i-n s-u-l-? ------------------- Nín kànjiàn shuíle?
Кога сте срели? 您 和 - -过--- ？ 您 和 谁 见__ 了 ？ 您 和 谁 见-面 了 ？ ------------- 您 和 谁 见过面 了 ？ 0
Nín ---s-uí -i--gu-----n--? N__ h_ s___ j______ m______ N-n h- s-u- j-à-g-ò m-à-l-? --------------------------- Nín hé shuí jiànguò miànle?
Кога сте препознали? 您------了 ？ 您 认_ 谁 了 ？ 您 认- 谁 了 ？ ---------- 您 认出 谁 了 ？ 0
Nín---n--hū--h---e? N__ r__ c__ s______ N-n r-n c-ū s-u-l-? ------------------- Nín rèn chū shuíle?
Када сте устали? 您--- -候-起床的 ？ 您 什_ 时_ 起__ ？ 您 什- 时- 起-的 ？ ------------- 您 什么 时候 起床的 ？ 0
Nín s-én-e-shíh-u--ǐ--uán----? N__ s_____ s_____ q_______ d__ N-n s-é-m- s-í-ò- q-c-u-n- d-? ------------------------------ Nín shénme shíhòu qǐchuáng de?
Када сте почели? 您 ----候 --的 ？ 您 什_ 时_ 开__ ？ 您 什- 时- 开-的 ？ ------------- 您 什么 时候 开始的 ？ 0
N-n -h---e -híh-u-kāishǐ--e? N__ s_____ s_____ k_____ d__ N-n s-é-m- s-í-ò- k-i-h- d-? ---------------------------- Nín shénme shíhòu kāishǐ de?
Када сте престали? 您----时- -止的 ？ 您 什_ 时_ 停__ ？ 您 什- 时- 停-的 ？ ------------- 您 什么 时候 停止的 ？ 0
N---sh-n-e--h-hòu--í--z---de? N__ s_____ s_____ t______ d__ N-n s-é-m- s-í-ò- t-n-z-ǐ d-? ----------------------------- Nín shénme shíhòu tíngzhǐ de?
Зашто сте се пробудили? 您 为-么---- ？ 您 为__ 醒 了 ？ 您 为-么 醒 了 ？ ----------- 您 为什么 醒 了 ？ 0
Nín wèishém-----gl-? N__ w_______ x______ N-n w-i-h-m- x-n-l-? -------------------- Nín wèishéme xǐngle?
Зашто сте постали учитељ? 您 -什么--- ---？ 您 为__ 当_ 教_ ？ 您 为-么 当- 教- ？ ------------- 您 为什么 当了 教师 ？ 0
Ní- w-i--éme----gl- jiàosh-? N__ w_______ d_____ j_______ N-n w-i-h-m- d-n-l- j-à-s-ī- ---------------------------- Nín wèishéme dāngle jiàoshī?
Зашто сте узели такси? 您 为什么 坐了--租--？ 您 为__ 坐_ 出__ ？ 您 为-么 坐- 出-车 ？ -------------- 您 为什么 坐了 出租车 ？ 0
Ní---è--hé----uò-----ū-ū---ē? N__ w_______ z____ c____ c___ N-n w-i-h-m- z-ò-e c-ū-ū c-ē- ----------------------------- Nín wèishéme zuòle chūzū chē?
Одакле сте дошли? 您 --里 -- ？ 您 从__ 来_ ？ 您 从-里 来- ？ ---------- 您 从哪里 来的 ？ 0
N-n--óng--ǎl- -á- --? N__ c___ n___ l__ d__ N-n c-n- n-l- l-i d-? --------------------- Nín cóng nǎlǐ lái de?
Где сте ишли? 您 去哪里-了-？ 您 去__ 了 ？ 您 去-里 了 ？ --------- 您 去哪里 了 ？ 0
N-n-qù nǎ----e? N__ q_ n___ l__ N-n q- n-l- l-? --------------- Nín qù nǎlǐ le?
Где сте били? 您----哪--？ 您 去_ 哪_ ？ 您 去- 哪- ？ --------- 您 去了 哪儿 ？ 0
Ní----le-nǎ'e-? N__ q___ n_____ N-n q-l- n-'-r- --------------- Nín qùle nǎ'er?
Коме си помогао / помогла? 你 帮----？ 你 帮_ 了 ？ 你 帮- 了 ？ -------- 你 帮谁 了 ？ 0
Nǐ-bān--shuíl-? N_ b___ s______ N- b-n- s-u-l-? --------------- Nǐ bāng shuíle?
Коме си писао / писала? 你--谁--信 --？ 你 给_ 写_ 了 ？ 你 给- 写- 了 ？ ----------- 你 给谁 写信 了 ？ 0
N- -ěi s-uí xi-------? N_ g__ s___ x__ x_____ N- g-i s-u- x-ě x-n-e- ---------------------- Nǐ gěi shuí xiě xìnle?
Коме си одговорио / одговорила? 你--答---- ？ 你 回_ 谁 了 ？ 你 回- 谁 了 ？ ---------- 你 回答 谁 了 ？ 0
Nǐ-hu-dá--huíle? N_ h____ s______ N- h-í-á s-u-l-? ---------------- Nǐ huídá shuíle?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + кинески (поједностављени) (1-100) МП3 кинески (поједностављени) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...