Рјечник

sr Прилози   »   zh 副词

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100[一百]

100 [Yībǎi]

副词

fùcí

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
већ једном – још никада 已经一次---没有 已________ 已-一-–-来-有 --------- 已经一次–从来没有 0
yǐ-ī-g -ī---–-cónglá--mé-y-u y_____ y___ – c______ m_____ y-j-n- y-c- – c-n-l-i m-i-ǒ- ---------------------------- yǐjīng yīcì – cónglái méiyǒu
Јесте ли већ једном били у Берлину? 您 -经 -- 柏- 了-- ？ 您 已_ 去_ 柏_ 了 吗 ？ 您 已- 去- 柏- 了 吗 ？ ---------------- 您 已经 去过 柏林 了 吗 ？ 0
ní- -ǐj-ng--ùgu- b----le--a? n__ y_____ q____ b______ m__ n-n y-j-n- q-g-ò b-l-n-e m-? ---------------------------- nín yǐjīng qùguò bólínle ma?
Не, још никада. 不--还--去- 。 不_ 还_ 去_ 。 不- 还- 去- 。 ---------- 不， 还没 去过 。 0
Bù,------é- q-guò. B__ h__ m__ q_____ B-, h-i m-i q-g-ò- ------------------ Bù, hái méi qùguò.
неко – нико 某人----无人，没-人 某___________ 某-，-人-无-，-有- ------------ 某人，有人–无人，没有人 0
M-u----, ---r-n---w--ré-- m--yǒurén M__ r___ y_____ – w_ r___ m________ M-u r-n- y-u-é- – w- r-n- m-i-ǒ-r-n ----------------------------------- Mǒu rén, yǒurén – wú rén, méiyǒurén
Познајете ли овде некога? 您-在-- 有认-- 人-吗-？ 您 在__ 有___ 人 吗 ？ 您 在-儿 有-识- 人 吗 ？ ---------------- 您 在这儿 有认识的 人 吗 ？ 0
nín zài -hè'er -ǒu----s-í -e -----a? n__ z__ z_____ y__ r_____ d_ r__ m__ n-n z-i z-è-e- y-u r-n-h- d- r-n m-? ------------------------------------ nín zài zhè'er yǒu rènshí de rén ma?
Не, ја не познајем овде никога. 不， --在这儿--认- - 。 不_ 我 在__ 不__ 人 。 不- 我 在-儿 不-识 人 。 ---------------- 不， 我 在这儿 不认识 人 。 0
Bù- w- --- zh---r ---r--s-í--é-. B__ w_ z__ z_____ b_ r_____ r___ B-, w- z-i z-è-e- b- r-n-h- r-n- -------------------------------- Bù, wǒ zài zhè'er bù rènshí rén.
још – не више 还–不再有 还____ 还-不-有 ----- 还–不再有 0
H---– b- --- --u H__ – b_ z__ y__ H-i – b- z-i y-u ---------------- Hái – bù zài yǒu
Остајете ли још дуго овде? 您 -- --里---很----？ 您 还_ 在__ 呆 很_ 吗 ？ 您 还- 在-里 呆 很- 吗 ？ ----------------- 您 还要 在这里 呆 很久 吗 ？ 0
nín há- yà- zài---è-- -ā--hě--iǔ-m-? n__ h__ y__ z__ z____ d__ h_____ m__ n-n h-i y-o z-i z-è-ǐ d-i h-n-i- m-? ------------------------------------ nín hái yào zài zhèlǐ dāi hěnjiǔ ma?
Не, ја не остајем више дуго овде. 不， -里-我--再-- 了-。 不_ 这_ 我 不___ 了 。 不- 这- 我 不-多- 了 。 ---------------- 不， 这里 我 不再多呆 了 。 0
Bù,---è-ǐ ---bù-----d-ō -ā-le. B__ z____ w_ b_ z__ d__ d_____ B-, z-è-ǐ w- b- z-i d-ō d-i-e- ------------------------------ Bù, zhèlǐ wǒ bù zài duō dāile.
још нешто – ништа више 还-----有了 还_______ 还-什-–-有- -------- 还有什么–没有了 0
Hái---u-s----- –-méi-ǒule H__ y__ s__ m_ – m_______ H-i y-u s-é m- – m-i-ǒ-l- ------------------------- Hái yǒu shé me – méiyǒule
Желите ли још нешто попити? 您-还--喝点--- --？ 您 还_ 喝_ 什_ 吗 ？ 您 还- 喝- 什- 吗 ？ -------------- 您 还要 喝点 什么 吗 ？ 0
n-n--á- --o--ē--iǎn ---n-e m-? n__ h__ y__ h_ d___ s_____ m__ n-n h-i y-o h- d-ǎ- s-é-m- m-? ------------------------------ nín hái yào hē diǎn shénme ma?
Не, ја не желим ништа више. 不- --不- - 了 不_ 我 不_ 喝 了 不- 我 不- 喝 了 ----------- 不， 我 不想 喝 了 0
Bù-------x-ǎng hēle B__ w_ b______ h___ B-, w- b-x-ǎ-g h-l- ------------------- Bù, wǒ bùxiǎng hēle
већ нешто – још ништа 已经-–还-有 已______ 已-有-还-有 ------- 已经有–还没有 0
yǐ-ī------ ---á- m---ǒu y_____ y__ – h__ m_____ y-j-n- y-u – h-i m-i-ǒ- ----------------------- yǐjīng yǒu – hái méiyǒu
Јесте ли већ нешто јели? 您 已经--过 了 --？ 您 已_ 吃_ 了 吗 ？ 您 已- 吃- 了 吗 ？ ------------- 您 已经 吃过 了 吗 ？ 0
n----ǐ---g ch-g------a? n__ y_____ c_______ m__ n-n y-j-n- c-ī-u-l- m-? ----------------------- nín yǐjīng chīguòle ma?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. 还-- 我-还-么 都--吃 呢 还__ 我 还__ 都 没_ 呢 还-， 我 还-么 都 没- 呢 ---------------- 还没， 我 还什么 都 没吃 呢 0
H----é----- há- --------ō--m-- -h- -e H__ m___ w_ h__ s_____ d__ m__ c__ n_ H-i m-i- w- h-i s-é-m- d-u m-i c-ī n- ------------------------------------- Hái méi, wǒ hái shénme dōu méi chī ne
још неко – нико више 还-----了 还______ 还-人-没-了 ------- 还有人–没人了 0
h-------rén----é- r-nle h__ y__ r__ – m__ r____ h-i y-u r-n – m-i r-n-e ----------------------- hái yǒu rén – méi rénle
Жели ли још неко кафу? 还----要-咖啡 吗-？ 还 有_ 要 咖_ 吗 ？ 还 有- 要 咖- 吗 ？ ------------- 还 有人 要 咖啡 吗 ？ 0
hái -ǒ--r-n y-o--āf-i -a? h__ y__ r__ y__ k____ m__ h-i y-u r-n y-o k-f-i m-? ------------------------- hái yǒu rén yào kāfēi ma?
Не, нико више. 不， --人 --。 不_ 没__ 了 。 不- 没-人 了 。 ---------- 不， 没有人 了 。 0
B-,--éi--u r---e B__ m_____ r____ B-, m-i-ǒ- r-n-e ---------------- Bù, méiyǒu rénle

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + кинески (поједностављени) (1-100) МП3 кинески (поједностављени) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.