Рјечник

sr Упознати   »   zh 认识，相识

3 [три]

Упознати

Упознати

3[三]

3 [Sān]

认识，相识

[rènshí, xiāngshí]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
Здраво! 你- -- ！ 你_ /_ ！ 你- /- ！ ------- 你好 /喂 ！ 0
nǐ-hǎo- ---! n_ h___ w___ n- h-o- w-i- ------------ nǐ hǎo/ wèi!
Добар дан! 你好 ！ 你_ ！ 你- ！ ---- 你好 ！ 0
Nǐ--ǎo! N_ h___ N- h-o- ------- Nǐ hǎo!
Како сте? / Како си? 你-- - --近-怎么-样-? 你 好 吗 /__ 怎_ 样 ? 你 好 吗 /-近 怎- 样 ? ---------------- 你 好 吗 /最近 怎么 样 ? 0
Nǐ --o ma/ z--jì- -ěnme y-ng? N_ h__ m__ z_____ z____ y____ N- h-o m-/ z-ì-ì- z-n-e y-n-? ----------------------------- Nǐ hǎo ma/ zuìjìn zěnme yàng?
Јесте ли Ви из Европе? 您 -自--洲 吗-? 您 来_ 欧_ 吗 ? 您 来- 欧- 吗 ? ----------- 您 来自 欧洲 吗 ? 0
N----á--- ō-zhō- ma? N__ l____ ō_____ m__ N-n l-i-ì ō-z-ō- m-? -------------------- Nín láizì ōuzhōu ma?
Јесте ли Ви из Америке? 您-来- -国 --? 您 来_ 美_ 吗 ? 您 来- 美- 吗 ? ----------- 您 来自 美国 吗 ? 0
Nín-l-iz- -ěi-u----? N__ l____ m_____ m__ N-n l-i-ì m-i-u- m-? -------------------- Nín láizì měiguó ma?
Јесте ли Ви из Азије? 您--- 亚--- ? 您 来_ 亚_ 吗 ? 您 来- 亚- 吗 ? ----------- 您 来自 亚洲 吗 ? 0
Nín lá-zì-yà-hōu -a? N__ l____ y_____ m__ N-n l-i-ì y-z-ō- m-? -------------------- Nín láizì yàzhōu ma?
У којем хотелу сте смештени? 您 ----一个--- ? 您 住_ 哪__ 宾_ ? 您 住- 哪-个 宾- ? ------------- 您 住在 哪一个 宾馆 ? 0
N--------ài ---yīg--b---u--? N__ z__ z__ n_ y___ b_______ N-n z-ù z-i n- y-g- b-n-u-n- ---------------------------- Nín zhù zài nǎ yīgè bīnguǎn?
Колико дуго сте већ овде? 您---这里--- 多久 --? 您 在 这_ 已_ 多_ 了 ? 您 在 这- 已- 多- 了 ? ---------------- 您 在 这里 已经 多久 了 ? 0
Nín--ài-zh-l--y-jī-- d--ji---? N__ z__ z____ y_____ d________ N-n z-i z-è-ǐ y-j-n- d-ō-i-l-? ------------------------------ Nín zài zhèlǐ yǐjīng duōjiǔle?
Колико дуго остајете? 您 - -- 多--? 您 要 停_ 多_ ? 您 要 停- 多- ? ----------- 您 要 停留 多久 ? 0
N----à---íngl-ú -u-j-ǔ? N__ y__ t______ d______ N-n y-o t-n-l-ú d-ō-i-? ----------------------- Nín yào tíngliú duōjiǔ?
Допада ли Вам се овде? 您--欢 -里-- ? 您 喜_ 这_ 吗 ? 您 喜- 这- 吗 ? ----------- 您 喜欢 这里 吗 ? 0
N-n---huā--zhè-ǐ-m-? N__ x_____ z____ m__ N-n x-h-ā- z-è-ǐ m-? -------------------- Nín xǐhuān zhèlǐ ma?
Јесте ли овде на годишњем одмору? 您 在 这里--假---？ 您 在 这_ 度_ 吗 ？ 您 在 这- 度- 吗 ？ ------------- 您 在 这里 度假 吗 ？ 0
N---zà- zhèlǐ -ùj-- ma? N__ z__ z____ d____ m__ N-n z-i z-è-ǐ d-j-à m-? ----------------------- Nín zài zhèlǐ dùjià ma?
Посетите ме једном! 欢迎 您 - 我这儿-- ！ 欢_ 您 到 我__ 来 ！ 欢- 您 到 我-儿 来 ！ -------------- 欢迎 您 到 我这儿 来 ！ 0
Hu-n-íng-ní----o wǒ---è'-r lái! H_______ n__ d__ w_ z_____ l___ H-ā-y-n- n-n d-o w- z-è-e- l-i- ------------------------------- Huānyíng nín dào wǒ zhè'er lái!
Ово је моја адреса. 这---的-住- 。 这_ 我_ 住_ 。 这- 我- 住- 。 ---------- 这是 我的 住址 。 0
Z-- --ì--ǒ-d- zhùzhǐ. Z__ s__ w_ d_ z______ Z-è s-ì w- d- z-ù-h-. --------------------- Zhè shì wǒ de zhùzhǐ.
Хоћемо ли се сутра видети? 我---天 -面-吗 ? 我_ 明_ 见_ 吗 ? 我- 明- 见- 吗 ? ------------ 我们 明天 见面 吗 ? 0
W-m-- m-n-t-ān jià-mi-- m-? W____ m_______ j_______ m__ W-m-n m-n-t-ā- j-à-m-à- m-? --------------------------- Wǒmen míngtiān jiànmiàn ma?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. 我-很--歉--我-已 有 安排 - 。 我 很 抱__ 我 已 有 安_ 了 。 我 很 抱-, 我 已 有 安- 了 。 -------------------- 我 很 抱歉, 我 已 有 安排 了 。 0
Wǒ hěn---oq-àn, w- -ǐ yǒu--np--l-. W_ h__ b_______ w_ y_ y__ ā_______ W- h-n b-o-i-n- w- y- y-u ā-p-i-e- ---------------------------------- Wǒ hěn bàoqiàn, wǒ yǐ yǒu ānpáile.
Ћао! / Збогом! 再见 ！ 再_ ！ 再- ！ ---- 再见 ！ 0
Z--ji-n! Z_______ Z-i-i-n- -------- Zàijiàn!
Довиђења! 再- ！ 再_ ！ 再- ！ ---- 再见 ！ 0
Z---i-n! Z_______ Z-i-i-n- -------- Zàijiàn!
До ускоро! 一会--- ！ 一__ 见 ！ 一-儿 见 ！ ------- 一会儿 见 ！ 0
Yī---'e---i--! Y_______ j____ Y-h-ǐ-e- j-à-! -------------- Yīhuǐ'er jiàn!

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + кинески (поједностављени) (1-100) МП3 кинески (поједностављени) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!