Рјечник

sr Придеви 2   »   lt Būdvardžiai 2

79 [седамдесет и девет]

Придеви 2

Придеви 2

79 [septyniasdešimt devyni]

Būdvardžiai 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Ја имам на себи плаву хаљину. (--) v-lki- m-ly-ą s---el-. (___ v_____ m_____ s_______ (-š- v-l-i- m-l-n- s-k-e-ę- --------------------------- (Aš) vilkiu mėlyną suknelę. 0
Ја имам на себи црвену хаљину. (-š)--i-kiu r--doną -------. (___ v_____ r______ s_______ (-š- v-l-i- r-u-o-ą s-k-e-ę- ---------------------------- (Aš) vilkiu raudoną suknelę. 0
Ја имам на себи зелену хаљину. (-š)-vil--u ža----sukne-ę. (___ v_____ ž____ s_______ (-š- v-l-i- ž-l-ą s-k-e-ę- -------------------------- (Aš) vilkiu žalią suknelę. 0
Ја купујем црну торбу. (Aš- -e--u-juodą--ank--ę. (___ p____ j____ r_______ (-š- p-r-u j-o-ą r-n-i-ę- ------------------------- (Aš) perku juodą rankinę. 0
Ја купујем смеђу торбу. (A-)-----u-ru---r---i-ę. (___ p____ r___ r_______ (-š- p-r-u r-d- r-n-i-ę- ------------------------ (Aš) perku rudą rankinę. 0
Ја купујем белу торбу. (A---p-r---baltą-ra--i-ę. (___ p____ b____ r_______ (-š- p-r-u b-l-ą r-n-i-ę- ------------------------- (Aš) perku baltą rankinę. 0
Ја требам ново ауто. Ma- -e-kia--------uto--bili-. M__ r_____ n____ a___________ M-n r-i-i- n-u-o a-t-m-b-l-o- ----------------------------- Man reikia naujo automobilio. 0
Ја требам брзо ауто. M-- re--i---r--------om-bilio. M__ r_____ g_____ a___________ M-n r-i-i- g-e-t- a-t-m-b-l-o- ------------------------------ Man reikia greito automobilio. 0
Ја требам удобан ауто. M-n re---- pa-ogaus-a---mobi--o. M__ r_____ p_______ a___________ M-n r-i-i- p-t-g-u- a-t-m-b-l-o- -------------------------------- Man reikia patogaus automobilio. 0
Тамо горе станује једна стара жена. Ten-virš-------en--s--a-m----is. T__ v______ g_____ s___ m_______ T-n v-r-u-e g-v-n- s-n- m-t-r-s- -------------------------------- Ten viršuje gyvena sena moteris. 0
Тамо горе станује једна дебела жена. Te- vi-š-je-g-v----st-r- mot-r--. T__ v______ g_____ s____ m_______ T-n v-r-u-e g-v-n- s-o-a m-t-r-s- --------------------------------- Ten viršuje gyvena stora moteris. 0
Тамо доле станује једна радознала жена. T-- ---č-o-e gy-en--s---s--m---r-s. T__ a_______ g_____ s_____ m_______ T-n a-a-i-j- g-v-n- s-a-s- m-t-r-s- ----------------------------------- Ten apačioje gyvena smalsi moteris. 0
Наши гости су били драги људи. M--- -več-a- b-vo ma----s-----ės. M___ s______ b___ m______ ž______ M-s- s-e-i-i b-v- m-l-n-s ž-o-ė-. --------------------------------- Mūsų svečiai buvo malonūs žmonės. 0
Наши гости су били културни људи. M------eč--i--u-o -----g-- -mo-ė-. M___ s______ b___ m_______ ž______ M-s- s-e-i-i b-v- m-n-a-ū- ž-o-ė-. ---------------------------------- Mūsų svečiai buvo mandagūs žmonės. 0
Наши гости су били интересантни људи. Mū---sv--i-- -uvo-į---ūs žmo-ė-. M___ s______ b___ į_____ ž______ M-s- s-e-i-i b-v- į-o-ū- ž-o-ė-. -------------------------------- Mūsų svečiai buvo įdomūs žmonės. 0
Ја имам драгу децу. A- ---iu-mi--us --ik--. A_ t____ m_____ v______ A- t-r-u m-e-u- v-i-u-. ----------------------- Aš turiu mielus vaikus. 0
Али комшије имају безобразну децу. Bet--aimy--i -u-i --ū---s-v----s. B__ k_______ t___ į______ v______ B-t k-i-y-a- t-r- į-ū-i-s v-i-u-. --------------------------------- Bet kaimynai turi įžūlius vaikus. 0
Јесу ли Ваша деца добра? A--jū-- -aika--š---ūs? A_ j___ v_____ š______ A- j-s- v-i-a- š-u-ū-? ---------------------- Ar jūsų vaikai šaunūs? 0

Један језик, многе варијанте

Чак иако говоримо само један језик, говоримо многе језике. Ово зато што ни један језик није затворен систем. Сваки језик има различите димензије. Језик је један жив систем. Они који говоре језик, увек се усредсређују на саговорника. Стога људи варирају језик којим говоре. Овакве варијације се појављују у многобројним облицима. На пример, сваки језик има историју. Мењала се и наставиће да се мења. Ово видимо на примеру говора старих и младих људи - они говоре другачије. У већини језика такође наилазимо и на бројне дијалекте. Ипак, они који говоре дијалектом могу се прилагодити окружењу. У извесним ситуацијама ти људи се служе стандардним језиком. Различите друштвене групације говоре различитим језиком. Пример за ово налазимо у жаргону омладине или ловаца. Већина људи се на послу изражава другачије него код куће. На послу се многи служе професионалним жаргоном. И у писаном и говорном језику има разлике. Говорни језик је углавном много једноставнији од писаног. Ова разлика може веома велика. Ово је случај када се писани језик годинама није мењао. У том случају, они који уче језик најпре морају учити да пишу. Језик мушкараца и жена се такође често разликује. У западним друштвима ова разлика није толико велика. Али, има земаља у којима се жене изражавају сасвим другачије од мушкараца. У појединим културама учтивост поседује сопствену језичку форму. Причање уопште није лакo! Присиљени смо да истовремено пазимо на многе различите ствари.