Рјечник

sr Куповина   »   lt Pirkiniai

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [penkiasdešimt keturi]

Pirkiniai

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Ја желим купити поклон. (Aš) n--ė-ia--pi--ti--o--n-. (___ n_______ p_____ d______ (-š- n-r-č-a- p-r-t- d-v-n-. ---------------------------- (Aš) norėčiau pirkti dovaną. 0
Али ништа превише скупо. Bet k- n-rs-nebra---us. B__ k_ n___ n__________ B-t k- n-r- n-b-a-g-u-. ----------------------- Bet ką nors nebrangaus. 0
Имате ли можда ташну? Ga- r--k-nę? G__ r_______ G-l r-n-i-ę- ------------ Gal rankinę? 0
Коју боју желите? K-k--s---al-os--o-ėtum---? K_____ s______ n__________ K-k-o- s-a-v-s n-r-t-m-t-? -------------------------- Kokios spalvos norėtumėte? 0
Црну, браон или белу? J---ą- -ud--a----lt-? J_____ r___ a_ b_____ J-o-ą- r-d- a- b-l-ą- --------------------- Juodą, rudą ar baltą? 0
Велику или малу? D-d--ę -r ma-ą? D_____ a_ m____ D-d-l- a- m-ž-? --------------- Didelę ar mažą? 0
Могу ли видети ову? Ar--aliu ši-- -a----ū--ti? A_ g____ š___ p___________ A- g-l-u š-t- p-s-ž-ū-ė-i- -------------------------- Ar galiu šitą pasižiūrėti? 0
Је ли од коже? Ar-j---d--ė? A_ j_ o_____ A- j- o-i-ė- ------------ Ar ji odinė? 0
Или је од вештачког материјала? A--------od-s---kait-lo? A_ j_ i_ o___ p_________ A- j- i- o-o- p-k-i-a-o- ------------------------ Ar ji iš odos pakaitalo? 0
Наравно, од коже. Ž--oma- i- -d--. Ž______ i_ o____ Ž-n-m-, i- o-o-. ---------------- Žinoma, iš odos. 0
То је нарочито добар квалитет. T-- la-----er--ko----. T__ l____ g___ k______ T-i l-b-i g-r- k-k-b-. ---------------------- Tai labai gera kokybė. 0
А ташна је заиста повољна. I-----k--ė ---r-- n---a---. I_ r______ t_____ n________ I- r-n-i-ė t-k-a- n-b-a-g-. --------------------------- Ir rankinė tikrai nebrangi. 0
Ова ми се допада. J- m-------n-a. J_ m__ p_______ J- m-n p-t-n-a- --------------- Ji man patinka. 0
Ову ћу узети. A- j- -er--. A_ j_ p_____ A- j- p-r-u- ------------ Aš ją perku. 0
Могу ли је евентуално заменити? A-----r---u--galėsiu-ją--akei--i k--a? A_ p________ g______ j_ p_______ k____ A- p-i-e-k-s g-l-s-u j- p-k-i-t- k-t-? -------------------------------------- Ar prireikus galėsiu ją pakeisti kita? 0
Подразумева се. Sa-ai-- su-rant-ma. S______ s__________ S-v-i-e s-p-a-t-m-. ------------------- Savaime suprantama. 0
Запаковаћемо је као поклон. M-s------pakuos--- --ip-dov---. M__ j_ s__________ k___ d______ M-s j- s-p-k-o-i-e k-i- d-v-n-. ------------------------------- Mes ją supakuosime kaip dovaną. 0
Тамо преко је благајна. Štai -e--yr----s-. Š___ t__ y__ k____ Š-a- t-n y-a k-s-. ------------------ Štai ten yra kasa. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + литвански (1-100) МП3 литвански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.