Рјечник

sr Куповина   »   lt Pirkiniai

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [penkiasdešimt keturi]

Pirkiniai

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Ја желим купити поклон. (A----orėči-- -irkti----a-ą. (Aš) norėčiau pirkti dovaną. (-š- n-r-č-a- p-r-t- d-v-n-. ---------------------------- (Aš) norėčiau pirkti dovaną. 0
Али ништа превише скупо. Bet-k---ors--e-r----u-. Bet ką nors nebrangaus. B-t k- n-r- n-b-a-g-u-. ----------------------- Bet ką nors nebrangaus. 0
Имате ли можда ташну? Gal-r----n-? Gal rankinę? G-l r-n-i-ę- ------------ Gal rankinę? 0
Коју боју желите? K-k--s----l--s --r-tumėte? Kokios spalvos norėtumėte? K-k-o- s-a-v-s n-r-t-m-t-? -------------------------- Kokios spalvos norėtumėte? 0
Црну, браон или белу? Ju--ą, ---- -r--al-ą? Juodą, rudą ar baltą? J-o-ą- r-d- a- b-l-ą- --------------------- Juodą, rudą ar baltą? 0
Велику или малу? Di-elę a- m-ž-? Didelę ar mažą? D-d-l- a- m-ž-? --------------- Didelę ar mažą? 0
Могу ли видети ову? A- ---iu --tą --sižiū----? Ar galiu šitą pasižiūrėti? A- g-l-u š-t- p-s-ž-ū-ė-i- -------------------------- Ar galiu šitą pasižiūrėti? 0
Је ли од коже? A- ji od---? Ar ji odinė? A- j- o-i-ė- ------------ Ar ji odinė? 0
Или је од вештачког материјала? Ar j-----o--s--ak-----o? Ar ji iš odos pakaitalo? A- j- i- o-o- p-k-i-a-o- ------------------------ Ar ji iš odos pakaitalo? 0
Наравно, од коже. Ži-o--, i--o-os. Žinoma, iš odos. Ž-n-m-, i- o-o-. ---------------- Žinoma, iš odos. 0
То је нарочито добар квалитет. T-i-lab-- --r--kok--ė. Tai labai gera kokybė. T-i l-b-i g-r- k-k-b-. ---------------------- Tai labai gera kokybė. 0
А ташна је заиста повољна. Ir-r---in---i--ai-n--r--gi. Ir rankinė tikrai nebrangi. I- r-n-i-ė t-k-a- n-b-a-g-. --------------------------- Ir rankinė tikrai nebrangi. 0
Ова ми се допада. Ji --- -ati--a. Ji man patinka. J- m-n p-t-n-a- --------------- Ji man patinka. 0
Ову ћу узети. Aš -- ---ku. Aš ją perku. A- j- p-r-u- ------------ Aš ją perku. 0
Могу ли је евентуално заменити? A- pri---kus-galėsiu -ą ----isti-----? Ar prireikus galėsiu ją pakeisti kita? A- p-i-e-k-s g-l-s-u j- p-k-i-t- k-t-? -------------------------------------- Ar prireikus galėsiu ją pakeisti kita? 0
Подразумева се. Sa---me -u-r-n----. Savaime suprantama. S-v-i-e s-p-a-t-m-. ------------------- Savaime suprantama. 0
Запаковаћемо је као поклон. M-s-ją-s--a--o-ime--a-- --va-ą. Mes ją supakuosime kaip dovaną. M-s j- s-p-k-o-i-e k-i- d-v-n-. ------------------------------- Mes ją supakuosime kaip dovaną. 0
Тамо преко је благајна. Š----t-- -r--k--a. Štai ten yra kasa. Š-a- t-n y-a k-s-. ------------------ Štai ten yra kasa. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.