Рјечник

sr Радити   »   lt Darbai

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [penkiasdešimt penki]

Darbai

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Шта сте по занимању? Ką (jūs- -ir--t- - ---i- jū-ų -------j-? K_ (____ d______ / k____ j___ p_________ K- (-ū-) d-r-a-e / k-k-a j-s- p-o-e-i-a- ---------------------------------------- Ką (jūs) dirbate / kokia jūsų profesija? 0
Мој муж је по занимању доктор. M-n--vyr---g--yt-j--. M___ v____ g_________ M-n- v-r-s g-d-t-j-s- --------------------- Mano vyras gydytojas. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. (-š- di-b--p--ę-d-e-o- m---ci----sese---i. (___ d____ p___ d_____ m________ s________ (-š- d-r-u p-s- d-e-o- m-d-c-n-s s-s-r-m-. ------------------------------------------ (Aš) dirbu pusę dienos medicinos seserimi. 0
Ускоро ћемо добити пензију. N--ru-us -me-- gaus--- p----ją. N_______ (____ g______ p_______ N-t-u-u- (-e-) g-u-i-e p-n-i-ą- ------------------------------- Netrukus (mes) gausime pensiją. 0
Али су порези високи. Be- m-ke-č--- ----l-. B__ m________ d______ B-t m-k-s-i-i d-d-l-. --------------------- Bet mokesčiai dideli. 0
И здравствено осигурање је високо. Sv--k--os dr------s----- --t--i--l-s. S________ d________ t___ p__ d_______ S-e-k-t-s d-a-d-m-s t-i- p-t d-d-l-s- ------------------------------------- Sveikatos draudimas taip pat didelis. 0
Шта желиш једном постати? K--i- -rof--ij- (-u-----i --nk---? K____ p________ (___ n___ r_______ K-k-ą p-o-e-i-ą (-u- n-r- r-n-t-s- ---------------------------------- Kokią profesiją (tu) nori rinktis? 0
Ја желим постати инжењер. (-š- n------u----- i-ž---e--u-. (___ n_______ b___ i___________ (-š- n-r-č-a- b-t- i-ž-n-e-i-s- ------------------------------- (Aš) norėčiau būti inžinierius. 0
Желим да студирам на универзитету. (--) n---u s--di--oti -n-v-------e. (___ n____ s_________ u____________ (-š- n-r-u s-u-i-u-t- u-i-e-s-t-t-. ----------------------------------- (Aš) noriu studijuoti universitete. 0
Ја сам приправник. A- (e-u- pr--t--ant--. A_ (____ p____________ A- (-s-) p-a-t-k-n-a-. ---------------------- Aš (esu) praktikantas. 0
Ја не зарађујем много. (-š- už-ir----ed---. (___ u______ n______ (-š- u-d-r-u n-d-u-. -------------------- (Aš) uždirbu nedaug. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. (-š) --l-eku---a-t-k--u---en--e. (___ a______ p_______ u_________ (-š- a-l-e-u p-a-t-k- u-s-e-y-e- -------------------------------- (Aš) atlieku praktiką užsienyje. 0
Ово је мој шеф. Ta---ano-v---inin--- / š-f-s. T__ m___ v__________ / š_____ T-i m-n- v-r-i-i-k-s / š-f-s- ----------------------------- Tai mano viršininkas / šefas. 0
Имам драге колеге. A- ---i- -a--n--s--en-r-d-rb-u-. A_ t____ m_______ b_____________ A- t-r-u m-l-n-u- b-n-r-d-r-i-s- -------------------------------- Aš turiu malonius bendradarbius. 0
У подне увек идемо у кантину. Per p----s (--s--vi-u-met-e-n-m--- v-lgyk--. P__ p_____ (____ v_______ e_____ į v________ P-r p-e-u- (-e-) v-s-o-e- e-n-m- į v-l-y-l-. -------------------------------------------- Per pietus (mes) visuomet einame į valgyklą. 0
Ја тражим радно место. (A-- i---au---r-o. (___ i_____ d_____ (-š- i-š-a- d-r-o- ------------------ (Aš) ieškau darbo. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. (Aš) --u ---ai---u be-a----. (___ j__ m____ e__ b________ (-š- j-u m-t-i e-u b-d-r-i-. ---------------------------- (Aš) jau metai esu bedarbis. 0
У овој земљи има превише незапослених. Ši--e šal--e --ra)---- dau--be--rb-ų. Š____ š_____ (____ p__ d___ b________ Š-o-e š-l-j- (-r-) p-r d-u- b-d-r-i-. ------------------------------------- Šioje šalyje (yra) per daug bedarbių. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + литвански (1-100) МП3 литвански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?