Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   lt Modaliniai veiksmažodžiai praeityje 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [aštuoniasdešimt aštuoni]

Modaliniai veiksmažodžiai praeityje 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. Ma-o--ū-----enorėjo žai--- s- l-l-. M___ s____ n_______ ž_____ s_ l____ M-n- s-n-s n-n-r-j- ž-i-t- s- l-l-. ----------------------------------- Mano sūnus nenorėjo žaisti su lėle. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. M----du-t- -e----jo-ž-is-i ----olo. M___ d____ n_______ ž_____ f_______ M-n- d-k-ė n-n-r-j- ž-i-t- f-t-o-o- ----------------------------------- Mano duktė nenorėjo žaisti futbolo. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. M-n---mo-a ne--r-jo-s- ma-im- ------ -achma----. M___ ž____ n_______ s_ m_____ ž_____ š__________ M-n- ž-o-a n-n-r-j- s- m-n-m- ž-i-t- š-c-m-t-i-. ------------------------------------------------ Mano žmona nenorėjo su manimi žaisti šachmatais. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. M-no v--kai--en-rėjo e-t---asivai-š--o--. M___ v_____ n_______ e___ p______________ M-n- v-i-a- n-n-r-j- e-t- p-s-v-i-š-i-t-. ----------------------------------------- Mano vaikai nenorėjo eiti pasivaikščioti. 0
Они не хтедоше поспремити собу. Ji---en--ėjo-t--rkyt--k---ario. J__ n_______ t_______ k________ J-e n-n-r-j- t-a-k-t- k-m-a-i-. ------------------------------- Jie nenorėjo tvarkyti kambario. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. J-- nen---j- -it--miegoti. J__ n_______ e___ m_______ J-e n-n-r-j- e-t- m-e-o-i- -------------------------- Jie nenorėjo eiti miegoti. 0
Он не смеде јести сладолед. J-m -u-o-n--alima-v-l--ti ----. J__ b___ n_______ v______ l____ J-m b-v- n-g-l-m- v-l-y-i l-d-. ------------------------------- Jam buvo negalima valgyti ledų. 0
Он не смеде јести чоколаду. J-m b-v- --gal-m--val--ti-šo------. J__ b___ n_______ v______ š________ J-m b-v- n-g-l-m- v-l-y-i š-k-l-d-. ----------------------------------- Jam buvo negalima valgyti šokolado. 0
Он не смеде јести бомбоне. Jam-b--- neg--i---val-y---s--d-i-i-. J__ b___ n_______ v______ s_________ J-m b-v- n-g-l-m- v-l-y-i s-l-a-n-ų- ------------------------------------ Jam buvo negalima valgyti saldainių. 0
Ја смедох нешто зажелети. A- -alėja- - m-n--u-o--e-s-a-ko -o-s p-g-id-uti. A_ g______ / m__ b___ l_____ k_ n___ p__________ A- g-l-j-u / m-n b-v- l-i-t- k- n-r- p-g-i-a-t-. ------------------------------------------------ Aš galėjau / man buvo leista ko nors pageidauti. 0
Ја смедох купити себи хаљину. A- ---ė--u---m-n -u-- -e-sta---si--rkti-----elę. A_ g______ / m__ b___ l_____ n_________ s_______ A- g-l-j-u / m-n b-v- l-i-t- n-s-p-r-t- s-k-e-ę- ------------------------------------------------ Aš galėjau / man buvo leista nusipirkti suknelę. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. A--ga-ėjau / ----b-v- le-s-a pai----s--d-i--. A_ g______ / m__ b___ l_____ p_____ s________ A- g-l-j-u / m-n b-v- l-i-t- p-i-t- s-l-a-n-. --------------------------------------------- Aš galėjau / man buvo leista paimti saldainį. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? Ar-tu -alėj-i - ar-ta- buvo-l-i-t--r--y-i-l--t-v-? A_ t_ g______ / a_ t__ b___ l_____ r_____ l_______ A- t- g-l-j-i / a- t-u b-v- l-i-t- r-k-t- l-k-u-e- -------------------------------------------------- Ar tu galėjai / ar tau buvo leista rūkyti lėktuve? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? A---u-g-l-j-i---ar tau--uvo--e-s-a --go------ ge-t--al-? A_ t_ g______ / a_ t__ b___ l_____ l_________ g____ a___ A- t- g-l-j-i / a- t-u b-v- l-i-t- l-g-n-n-j- g-r-i a-ų- -------------------------------------------------------- Ar tu galėjai / ar tau buvo leista ligoninėje gerti alų? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? Ar -u -a---ai /--r--a----v- ---sta p-siimt--š-nį----ie-----? A_ t_ g______ / a_ t__ b___ l_____ p_______ š___ į v________ A- t- g-l-j-i / a- t-u b-v- l-i-t- p-s-i-t- š-n- į v-e-b-t-? ------------------------------------------------------------ Ar tu galėjai / ar tau buvo leista pasiimti šunį į viešbutį? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. Pe- --o---gas --ik-- -a---o-- -a-k-ms ---- --i--a -l-ai -ūti l---e. P__ a________ v_____ g_____ / v______ b___ l_____ i____ b___ l_____ P-r a-o-t-g-s v-i-a- g-l-j- / v-i-a-s b-v- l-i-t- i-g-i b-t- l-u-e- ------------------------------------------------------------------- Per atostogas vaikai galėjo / vaikams buvo leista ilgai būti lauke. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. Jie--a---- ---i-m- ---- l-i--a il----ž---t- k----. J__ g_____ / j____ b___ l_____ i____ ž_____ k_____ J-e g-l-j- / j-e-s b-v- l-i-t- i-g-i ž-i-t- k-e-e- -------------------------------------------------- Jie galėjo / jiems buvo leista ilgai žaisti kieme. 0
Они смедоше дуго остати будни. Ji--g-lėj- /--i-m- bu-- -e-sta-il--- --i-- ----ot-. J__ g_____ / j____ b___ l_____ i____ n____ m_______ J-e g-l-j- / j-e-s b-v- l-i-t- i-g-i n-i-i m-e-o-i- --------------------------------------------------- Jie galėjo / jiems buvo leista ilgai neiti miegoti. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + литвански (1-100) МП3 литвански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...