Рјечник

sr Сати   »   lt Laikrodžio laikas

8 [осам]

Сати

Сати

8 [aštuoni]

Laikrodžio laikas

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Извините! At--pr--au! A__________ A-s-p-a-a-! ----------- Atsiprašau! 0
Молим Вас, колико је сати? A--ip-a------iek--a-a---a-----? A__________ k___ d____ v_______ A-s-p-a-a-, k-e- d-b-r v-l-n-ų- ------------------------------- Atsiprašau, kiek dabar valandų? 0
Много хвала! Labai ----. L____ a____ L-b-i a-i-. ----------- Labai ačiū. 0
Један је сат. P---- ---anda. P____ v_______ P-r-a v-l-n-a- -------------- Pirma valanda. 0
Два су сата. Dv- val--d-- --an--a v---n--. D__ v_______ / a____ v_______ D-i v-l-n-o- / a-t-a v-l-n-a- ----------------------------- Dvi valandos / antra valanda. 0
Три су сата. T-y--v--a---s-/-tre--a-v--a---. T___ v_______ / t_____ v_______ T-y- v-l-n-o- / t-e-i- v-l-n-a- ------------------------------- Trys valandos / trečia valanda. 0
Четири су сата. K-tur--- valan--s-- -----r-a -al-n-a. K_______ v_______ / k_______ v_______ K-t-r-o- v-l-n-o- / k-t-i-t- v-l-n-a- ------------------------------------- Keturios valandos / ketvirta valanda. 0
Пет је сати. Pe-ki-s-va--nd-- - ---k-a v-lan-a. P______ v_______ / p_____ v_______ P-n-i-s v-l-n-o- / p-n-t- v-l-n-a- ---------------------------------- Penkios valandos / penkta valanda. 0
Шест је сати. Š-š-----a--n-os /-še--a-v--a-d-. Š_____ v_______ / š____ v_______ Š-š-o- v-l-n-o- / š-š-a v-l-n-a- -------------------------------- Šešios valandos / šešta valanda. 0
Седам је сати. Se-ty--os v-lando--/ septi-t- -a---da. S________ v_______ / s_______ v_______ S-p-y-i-s v-l-n-o- / s-p-i-t- v-l-n-a- -------------------------------------- Septynios valandos / septinta valanda. 0
Осам је сати. A-t-----s----a-do--/ aš-unta valan--. A________ v_______ / a______ v_______ A-t-o-i-s v-l-n-o- / a-t-n-a v-l-n-a- ------------------------------------- Aštuonios valandos / aštunta valanda. 0
Девет је сати . De-ynio- -a-a-do--- -evint--va---da. D_______ v_______ / d______ v_______ D-v-n-o- v-l-n-o- / d-v-n-a v-l-n-a- ------------------------------------ Devynios valandos / devinta valanda. 0
Десет је сати. Deš-mt--ala--ų-- d----t- -a-a-d-. D_____ v______ / d______ v_______ D-š-m- v-l-n-ų / d-š-m-a v-l-n-a- --------------------------------- Dešimt valandų / dešimta valanda. 0
Једанаест је сати. Vi---oli-a -al-nd- - -i---o-ikt- v------. V_________ v______ / v__________ v_______ V-e-u-l-k- v-l-n-ų / v-e-u-l-k-a v-l-n-a- ----------------------------------------- Vienuolika valandų / vienuolikta valanda. 0
Дванаест је сати. D--li-a ---a--ų-/--vylik-a-va---d-. D______ v______ / d_______ v_______ D-y-i-a v-l-n-ų / d-y-i-t- v-l-n-a- ----------------------------------- Dvylika valandų / dvylikta valanda. 0
Једна минута има шездесет секунди. Minutė------š--ia--e--mt-se-un-ž--. M_____ t___ š___________ s_________ M-n-t- t-r- š-š-a-d-š-m- s-k-n-ž-ų- ----------------------------------- Minutė turi šešiasdešimt sekundžių. 0
Један сат има шездесет минута. V-lan-- --r--šešia---ši-- -inuč--. V______ t___ š___________ m_______ V-l-n-a t-r- š-š-a-d-š-m- m-n-č-ų- ---------------------------------- Valanda turi šešiasdešimt minučių. 0
Један дан има двадесет и четири сата. Pa-- -----d------m- k-tu-i---va----a-. P___ t___ d________ k_______ v________ P-r- t-r- d-i-e-i-t k-t-r-a- v-l-n-a-. -------------------------------------- Para turi dvidešimt keturias valandas. 0

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...