Рјечник

sr Питати за пут   »   lt Kelio teiravimasis

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [keturiasdešimt]

Kelio teiravimasis

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Извините! Atsip----u! Atsiprašau! A-s-p-a-a-! ----------- Atsiprašau! 0
Можете ли ми помоћи? A- -a-i-e--an pad--i? Ar galite man padėti? A- g-l-t- m-n p-d-t-? --------------------- Ar galite man padėti? 0
Где овде има добар ресторан? Kur-čia ----geras -e---rana-? Kur čia yra geras restoranas? K-r č-a y-a g-r-s r-s-o-a-a-? ----------------------------- Kur čia yra geras restoranas? 0
Идите лево иза угла. E------- kairę--- -a-p-. Eikite į kairę už kampo. E-k-t- į k-i-ę u- k-m-o- ------------------------ Eikite į kairę už kampo. 0
Затим идите право један део пута. P----i t-up--- pa-i--t- tie----. Paskui truputį paeikite tiesiai. P-s-u- t-u-u-į p-e-k-t- t-e-i-i- -------------------------------- Paskui truputį paeikite tiesiai. 0
Затим идите стотину метара удесно. Pa-kui ši--ą m-----e-ki---- dešnę. Paskui šimtą metrų eikite į dešnę. P-s-u- š-m-ą m-t-ų e-k-t- į d-š-ę- ---------------------------------- Paskui šimtą metrų eikite į dešnę. 0
Можете такође узети аутобус. (J--)--a-it- važ--o-i -r au---u-u. (Jūs) galite važiuoti ir autobusu. (-ū-) g-l-t- v-ž-u-t- i- a-t-b-s-. ---------------------------------- (Jūs) galite važiuoti ir autobusu. 0
Можете такође узети трамвај. (-ū-) --lit---a-iu-t- -r-t---v--u--. (Jūs) galite važiuoti ir tramvajumi. (-ū-) g-l-t- v-ž-u-t- i- t-a-v-j-m-. ------------------------------------ (Jūs) galite važiuoti ir tramvajumi. 0
Можете такође једноставно возити за мном. (Jū-- -a---------i-------ui-m-n- --žiuot-. (Jūs) galite tiesiog paskui mane važiuoti. (-ū-) g-l-t- t-e-i-g p-s-u- m-n- v-ž-u-t-. ------------------------------------------ (Jūs) galite tiesiog paskui mane važiuoti. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? K-----an ----k-i-- --tbo-o st-dio--? Kaip man nuvykti į futbolo stadioną? K-i- m-n n-v-k-i į f-t-o-o s-a-i-n-? ------------------------------------ Kaip man nuvykti į futbolo stadioną? 0
Пређите мост! V--i----te-p------tą! Važiuokite per tiltą! V-ž-u-k-t- p-r t-l-ą- --------------------- Važiuokite per tiltą! 0
Возите кроз тунел! Va-i--ki-e -er---n--į! Važiuokite per tunelį! V-ž-u-k-t- p-r t-n-l-! ---------------------- Važiuokite per tunelį! 0
Возите до трећег семафора. V--iu--i-- iki--r---- --i--ofo-o. Važiuokite iki trečio šviesoforo. V-ž-u-k-t- i-i t-e-i- š-i-s-f-r-. --------------------------------- Važiuokite iki trečio šviesoforo. 0
Скрените затим у прву улицу десно. Paskui---suk-t- į --r-- -at-ę -e-i---e. Paskui pasukite į pirmą gatvę dešinėje. P-s-u- p-s-k-t- į p-r-ą g-t-ę d-š-n-j-. --------------------------------------- Paskui pasukite į pirmą gatvę dešinėje. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. Pas--- --ži---i-e--i-s-ai-p-r-k-tą san---ž-. Paskui važiuokite tiesiai per kitą sankryžą. P-s-u- v-ž-u-k-t- t-e-i-i p-r k-t- s-n-r-ž-. -------------------------------------------- Paskui važiuokite tiesiai per kitą sankryžą. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? A-si------, ka------n- n-v-kti į o-- uostą? Atsiprašau, kaip (man) nuvykti į oro uostą? A-s-p-a-a-, k-i- (-a-) n-v-k-i į o-o u-s-ą- ------------------------------------------- Atsiprašau, kaip (man) nuvykti į oro uostą? 0
Најбоље је да узмете метро. G-r-aus----va-i--ki-e --tr-. Geriausiai važiuokite metro. G-r-a-s-a- v-ž-u-k-t- m-t-o- ---------------------------- Geriausiai važiuokite metro. 0
Возите се једноставно до задње станице. T-e-iog ---iu-kit----- g--uti-ė- s---i--. Tiesiog važiuokite iki galutinės stoties. T-e-i-g v-ž-u-k-t- i-i g-l-t-n-s s-o-i-s- ----------------------------------------- Tiesiog važiuokite iki galutinės stoties. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!