म-झे -ह-ं---- कि--- म----ब--- -े------ा--- या नहीं
मु_ न_ प_ कि व_ मे_ बा_ में सो__ है या न_
म-झ- न-ी- प-ा क- व- म-र- ब-र- म-ं स-च-ा ह- य- न-ी-
--------------------------------------------------
मुझे नहीं पता कि वह मेरे बारे में सोचता है या नहीं 0 m---- n-h---p-t- ---va- -----baa-e ---n---c-a--------a -ahinm____ n____ p___ k_ v__ m___ b____ m___ s______ h__ y_ n____m-j-e n-h-n p-t- k- v-h m-r- b-a-e m-i- s-c-a-a h-i y- n-h-n------------------------------------------------------------mujhe nahin pata ki vah mere baare mein sochata hai ya nahin
Више језика
Кликните на заставу!
Питам се да ли он мисли на мене.
मुझे नहीं पता कि वह मेरे बारे में सोचता है या नहीं
mujhe nahin pata ki vah mere baare mein sochata hai ya nahin
मुझ- ---ं --ा ----सकी--ोई-----ै या----ं
मु_ न_ प_ कि उ__ को_ औ_ है या न_
म-झ- न-ी- प-ा क- उ-क- क-ई औ- ह- य- न-ी-
---------------------------------------
मुझे नहीं पता कि उसकी कोई और है या नहीं 0 muj-- ---in p-ta-ki usa-ee ko-- a-r --i -- ---inm____ n____ p___ k_ u_____ k___ a__ h__ y_ n____m-j-e n-h-n p-t- k- u-a-e- k-e- a-r h-i y- n-h-n------------------------------------------------mujhe nahin pata ki usakee koee aur hai ya nahin
म-झे नहीं---ा----वह --ठ ब----ह---ै-य- -हीं
मु_ न_ प_ कि व_ झू_ बो_ र_ है या न_
म-झ- न-ी- प-ा क- व- झ-ठ ब-ल र-ा ह- य- न-ी-
------------------------------------------
मुझे नहीं पता कि वह झूठ बोल रहा है या नहीं 0 m---- n---n -----k--v-- -h-o-- --- rah- --i-y- ----nm____ n____ p___ k_ v__ j_____ b__ r___ h__ y_ n____m-j-e n-h-n p-t- k- v-h j-o-t- b-l r-h- h-i y- n-h-n----------------------------------------------------mujhe nahin pata ki vah jhooth bol raha hai ya nahin
Више језика
Кликните на заставу!
Питам се да ли он лаже.
मुझे नहीं पता कि वह झूठ बोल रहा है या नहीं
mujhe nahin pata ki vah jhooth bol raha hai ya nahin
म-झे---क--ह--क- मै-------ं---े--च--ी----- -------नहीं
मु_ शं_ है कि मैं स_ में उ_ अ__ ल__ हूँ या न_
म-झ- श-क- ह- क- म-ं स- म-ं उ-े अ-्-ी ल-त- ह-ँ य- न-ी-
-----------------------------------------------------
मुझे शंका है कि मैं सच में उसे अच्छी लगती हूँ या नहीं 0 mujhe-s-anka--ai--- ma-n-s-ch--ein use a-h----e lagatee---on-ya na--nm____ s_____ h__ k_ m___ s___ m___ u__ a_______ l______ h___ y_ n____m-j-e s-a-k- h-i k- m-i- s-c- m-i- u-e a-h-h-e- l-g-t-e h-o- y- n-h-n---------------------------------------------------------------------mujhe shanka hai ki main sach mein use achchhee lagatee hoon ya nahin
Више језика
Кликните на заставу!
Сумњам да ли ме он стварно воли.
मुझे शंका है कि मैं सच में उसे अच्छी लगती हूँ या नहीं
mujhe shanka hai ki main sach mein use achchhee lagatee hoon ya nahin
कि-म-ं -च-म-- उसे -च्-ी-लग-----ँ-य--नही-?
कि मैं स_ में उ_ अ__ ल__ हूँ या न__
क- म-ं स- म-ं उ-े अ-्-ी ल-त- ह-ँ य- न-ी-?
-----------------------------------------
कि मैं सच में उसे अच्छी लगती हूँ या नहीं? 0 ki ma--------me-n--se--chc---- -aga--e ho-n--------n?k_ m___ s___ m___ u__ a_______ l______ h___ y_ n_____k- m-i- s-c- m-i- u-e a-h-h-e- l-g-t-e h-o- y- n-h-n------------------------------------------------------ki main sach mein use achchhee lagatee hoon ya nahin?
Више језика
Кликните на заставу!
Да ли ме он стварно воли?
कि मैं सच में उसे अच्छी लगती हूँ या नहीं?
ki main sach mein use achchhee lagatee hoon ya nahin?
Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе.
То се догађа сасвим аутоматски.
Ми то не примећујемо.
Приликом учења наш мозак мора пуно да ради.
Када на пример учимо граматику, он је врло запослен.
Он свакога дана чује нове ствари.
Он перманентно добија нове импулсе.
Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно.
Принуђен је да економише.
Зато се оријентише на правилности.
Мозак памти оно што често чује.
Он региструје колико се често нешто појављује.
Тада из ових примера ствара граматичко правило.
Деца знају да ли је нека реченица тачна или не.
Она ипак не знају зашто је то тако.
Њихов мозак познаје правила иако их није учио..
Одрасли уче језикe на другачији начин.
Њима су већ познате структуре матерњег језика.
Те структуре чине основу за нова граматичка правила.
Да би учили, одраслима је потребно подучавање.
Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем.
Ово се види на примеру именица и глагола.
Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга.
Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области.
Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих.
Код сложених правила више можданих подручја ради заједно.
Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено.
Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...