Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   sl Odvisni stavki z ali (če)

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [triindevetdeset]

Odvisni stavki z ali (če)

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Не знам да ли ме он воли. Ne--em,-al--me -ju-- (im- --d-. Ne vem, ali me ljubi (ima rad). N- v-m- a-i m- l-u-i (-m- r-d-. ------------------------------- Ne vem, ali me ljubi (ima rad). 0
Не знам да ли ће се он вратити. N- vem---l- se b- -rnil. Ne vem, ali se bo vrnil. N- v-m- a-i s- b- v-n-l- ------------------------ Ne vem, ali se bo vrnil. 0
Не знам да ли ће ме позвати. N- ---, a-i--e -o po-l-c--. Ne vem, ali me bo poklical. N- v-m- a-i m- b- p-k-i-a-. --------------------------- Ne vem, ali me bo poklical. 0
Да ли ме он ипак воли? A-i -e-re------i? Ali me res ljubi? A-i m- r-s l-u-i- ----------------- Ali me res ljubi? 0
Да ли ће се он вратити? Al- ---p-i----n--a-? Ali bo prišel nazaj? A-i b- p-i-e- n-z-j- -------------------- Ali bo prišel nazaj? 0
Да ли ће ме он позвати? A-i -e -- --- p--l-cal? Ali me bo res poklical? A-i m- b- r-s p-k-i-a-? ----------------------- Ali me bo res poklical? 0
Питам се да ли он мисли на мене. S-rašu-e- se,-a-- mi-l--n-m-. Sprašujem se, ali misli name. S-r-š-j-m s-, a-i m-s-i n-m-. ----------------------------- Sprašujem se, ali misli name. 0
Питам се да ли он има другу. S---š---m-s-- al- im- -a--n--d-ugo. Sprašujem se, ali ima kakšno drugo. S-r-š-j-m s-, a-i i-a k-k-n- d-u-o- ----------------------------------- Sprašujem se, ali ima kakšno drugo. 0
Питам се да ли он лаже. Sp---ujem s-- a---laž-. Sprašujem se, ali laže. S-r-š-j-m s-, a-i l-ž-. ----------------------- Sprašujem se, ali laže. 0
Мисли ли он ипак на мене? Ali --lo- m-sli--am-? Ali sploh misli name? A-i s-l-h m-s-i n-m-? --------------------- Ali sploh misli name? 0
Има ли он ипак неку другу? A----ma k-kš---d----? Ali ima kakšno drugo? A-i i-a k-k-n- d-u-o- --------------------- Ali ima kakšno drugo? 0
Говори ли он ипак истину? Al- -pl-- -ov----r-sn---? Ali sploh govori resnico? A-i s-l-h g-v-r- r-s-i-o- ------------------------- Ali sploh govori resnico? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. Dvom--, da-me --a z-r-s rad. Dvomim, da me ima zares rad. D-o-i-, d- m- i-a z-r-s r-d- ---------------------------- Dvomim, da me ima zares rad. 0
Сумњам да ли ће ми писати. Dv----,-d- -i bo--i-a-. Dvomim, da mi bo pisal. D-o-i-, d- m- b- p-s-l- ----------------------- Dvomim, da mi bo pisal. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. D-o-im,-da-s---- po--č-- - -ano. Dvomim, da se bo poročil z mano. D-o-i-, d- s- b- p-r-č-l z m-n-. -------------------------------- Dvomim, da se bo poročil z mano. 0
Да ли ме он стварно воли? A-- -- -ma---r-s -ad? Ali me ima zares rad? A-i m- i-a z-r-s r-d- --------------------- Ali me ima zares rad? 0
Да ли ће ми он ипак писати? Ali-mi--o---l-- -----? Ali mi bo sploh pisal? A-i m- b- s-l-h p-s-l- ---------------------- Ali mi bo sploh pisal? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? Ali -e -o--p-oh poroč---z---no? Ali se bo sploh poročil z mano? A-i s- b- s-l-h p-r-č-l z m-n-? ------------------------------- Ali se bo sploh poročil z mano? 0

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...