Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   ca Subordinades amb si

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [noranta-tres]

Subordinades amb si

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Не знам да ли ме он воли. N--sé -- m-------. N_ s_ s_ m________ N- s- s- m-e-t-m-. ------------------ No sé si m’estima. 0
Не знам да ли ће се он вратити. No--é ---t-r-ar-. N_ s_ s_ t_______ N- s- s- t-r-a-à- ----------------- No sé si tornarà. 0
Не знам да ли ће ме позвати. No -é ---em tru-arà. N_ s_ s_ e_ t_______ N- s- s- e- t-u-a-à- -------------------- No sé si em trucarà. 0
Да ли ме он ипак воли? S- m-e-t-ma---o-ho sé. S_ m________ N_ h_ s__ S- m-e-t-m-? N- h- s-. ---------------------- Si m’estima? No ho sé. 0
Да ли ће се он вратити? Si--orn--à? -o-h- sé. S_ t_______ N_ h_ s__ S- t-r-a-à- N- h- s-. --------------------- Si tornarà? No ho sé. 0
Да ли ће ме он позвати? S- e- tru----?-N- -o s-. S_ e_ t_______ N_ h_ s__ S- e- t-u-a-à- N- h- s-. ------------------------ Si em trucarà? No ho sé. 0
Питам се да ли он мисли на мене. E- pre-u-to si---nsa e- --. E_ p_______ s_ p____ e_ m__ E- p-e-u-t- s- p-n-a e- m-. --------------------------- Em pregunto si pensa en mi. 0
Питам се да ли он има другу. E--pre--nt---- en--é una a--r-. E_ p_______ s_ e_ t_ u__ a_____ E- p-e-u-t- s- e- t- u-a a-t-a- ------------------------------- Em pregunto si en té una altra. 0
Питам се да ли он лаже. E- -r------ s- m-nt-i-. E_ p_______ s_ m_______ E- p-e-u-t- s- m-n-e-x- ----------------------- Em pregunto si menteix. 0
Мисли ли он ипак на мене? No-----i pe-s- -- --. N_ s_ s_ p____ e_ m__ N- s- s- p-n-a e- m-. --------------------- No sé si pensa en mi. 0
Има ли он ипак неку другу? N- s- -i--n t- un----t-a. N_ s_ s_ e_ t_ u__ a_____ N- s- s- e- t- u-a a-t-a- ------------------------- No sé si en té una altra. 0
Говори ли он ипак истину? No-sé-----iu--a --r----. N_ s_ s_ d__ l_ v_______ N- s- s- d-u l- v-r-t-t- ------------------------ No sé si diu la veritat. 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. Du----q-- -e-lment-li ag--di. D____ q__ r_______ l_ a______ D-b-o q-e r-a-m-n- l- a-r-d-. ----------------------------- Dubto que realment li agradi. 0
Сумњам да ли ће ми писати. D-bto--ue -’-scri-ui. D____ q__ m__________ D-b-o q-e m-e-c-i-u-. --------------------- Dubto que m’escrigui. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. D--to-q-- e- ---i a---m-. D____ q__ e_ c___ a__ m__ D-b-o q-e e- c-s- a-b m-. ------------------------- Dubto que es casi amb mi. 0
Да ли ме он стварно воли? Si-li a--ado? N--ho--é. S_ l_ a______ N_ h_ s__ S- l- a-r-d-? N- h- s-. ----------------------- Si li agrado? No ho sé. 0
Да ли ће ми он ипак писати? S- ---scriu-à- No ho---. S_ m__________ N_ h_ s__ S- m-e-c-i-r-? N- h- s-. ------------------------ Si m’escriurà? No ho sé. 0
Да ли ће ме он ипак оженити? Si-es--as-rà--mb-m-? -o ho -é. S_ e_ c_____ a__ m__ N_ h_ s__ S- e- c-s-r- a-b m-? N- h- s-. ------------------------------ Si es casarà amb mi? No ho sé. 0

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...