Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   cs Vedlejší věty se zda, jestli

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [devadesát tři]

Vedlejší věty se zda, jestli

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Не знам да ли ме он воли. Nev-m- ------ mě-m----d. N_____ j_____ m_ m_ r___ N-v-m- j-s-l- m- m- r-d- ------------------------ Nevím, jestli mě má rád. 0
Не знам да ли ће се он вратити. N-v-m, j-stli -- -rát-. N_____ j_____ s_ v_____ N-v-m- j-s-l- s- v-á-í- ----------------------- Nevím, jestli se vrátí. 0
Не знам да ли ће ме позвати. Ne---- --stl---- -----á. N_____ j_____ m_ z______ N-v-m- j-s-l- m- z-v-l-. ------------------------ Nevím, jestli mi zavolá. 0
Да ли ме он ипак воли? Z----p-k m- ---r-d? Z_______ m_ m_ r___ Z-a-i-a- m- m- r-d- ------------------- Zdalipak mě má rád? 0
Да ли ће се он вратити? Zdalip-k -e -r-t-? Z_______ s_ v_____ Z-a-i-a- s- v-á-í- ------------------ Zdalipak se vrátí? 0
Да ли ће ме он позвати? Zda-i-ak zav-lá? Z_______ z______ Z-a-i-a- z-v-l-? ---------------- Zdalipak zavolá? 0
Питам се да ли он мисли на мене. P-á- s-,-je-tl- na --e--y---. P___ s__ j_____ n_ m__ m_____ P-á- s-, j-s-l- n- m-e m-s-í- ----------------------------- Ptám se, jestli na mne myslí. 0
Питам се да ли он има другу. P--m-se, je-tl--má---j-k-- -in-u. P___ s__ j_____ m_ n______ j_____ P-á- s-, j-s-l- m- n-j-k-u j-n-u- --------------------------------- Ptám se, jestli má nějakou jinou. 0
Питам се да ли он лаже. Ptám s-, j-s--i----lž-. P___ s__ j_____ m_ l___ P-á- s-, j-s-l- m- l-e- ----------------------- Ptám se, jestli mi lže. 0
Мисли ли он ипак на мене? Z-a-ipa--na mě-my---? Z_______ n_ m_ m_____ Z-a-i-a- n- m- m-s-í- --------------------- Zdalipak na mě myslí? 0
Има ли он ипак неку другу? Zdal-p-k--á jin--? Z_______ m_ j_____ Z-a-i-a- m- j-n-u- ------------------ Zdalipak má jinou? 0
Говори ли он ипак истину? Z-al--a---ík--p-a--u? Z_______ ř___ p______ Z-a-i-a- ř-k- p-a-d-? --------------------- Zdalipak říká pravdu? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. P--h--u-i-- ---,--e--- -á-o-ra--u r-d. P________ o t___ ž_ m_ m_ o______ r___ P-c-y-u-i o t-m- ž- m- m- o-r-v-u r-d- -------------------------------------- Pochybuji o tom, že mě má opravdu rád. 0
Сумњам да ли ће ми писати. Po--yb-ji o ---- -e mi n--í--. P________ o t___ ž_ m_ n______ P-c-y-u-i o t-m- ž- m- n-p-š-. ------------------------------ Pochybuji o tom, že mi napíše. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. P-c------ - -o-,--e------ v--me. P________ o t___ ž_ s_ m_ v_____ P-c-y-u-i o t-m- ž- s- m- v-z-e- -------------------------------- Pochybuji o tom, že si mě vezme. 0
Да ли ме он стварно воли? Zda-ipa------- opr--du--ád? Z_______ m_ m_ o______ r___ Z-a-i-a- m- m- o-r-v-u r-d- --------------------------- Zdalipak mě má opravdu rád? 0
Да ли ће ми он ипак писати? Zdali-a- ----apíše? Z_______ m_ n______ Z-a-i-a- m- n-p-š-? ------------------- Zdalipak mi napíše? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? Z--l---k-s--mne-ve--e? Z_______ s_ m__ v_____ Z-a-i-a- s- m-e v-z-e- ---------------------- Zdalipak si mne vezme? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + чешки (1-100) МП3 чешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...