Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   et Kõrvallaused sõnaga kas

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [üheksakümmend kolm]

Kõrvallaused sõnaga kas

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Не знам да ли ме он воли. Ma -i-tea,-k-s--a---m----b min-. M_ e_ t___ k__ t_ a_______ m____ M- e- t-a- k-s t- a-m-s-a- m-n-. -------------------------------- Ma ei tea, kas ta armastab mind. 0
Не знам да ли ће се он вратити. Ma ---tea,---s ---tu-e---a-a-i. M_ e_ t___ k__ t_ t____ t______ M- e- t-a- k-s t- t-l-b t-g-s-. ------------------------------- Ma ei tea, kas ta tuleb tagasi. 0
Не знам да ли ће ме позвати. M- e--t--,-kas -- h-li-tab---l-e. M_ e_ t___ k__ t_ h_______ m_____ M- e- t-a- k-s t- h-l-s-a- m-l-e- --------------------------------- Ma ei tea, kas ta helistab mulle. 0
Да ли ме он ипак воли? K--------------r--s-ab-m---? K__ t_ t_____ a_______ m____ K-s t- t-e-t- a-m-s-a- m-n-? ---------------------------- Kas ta tõesti armastab mind? 0
Да ли ће се он вратити? K-- -- --es-i --le- t-g--i? K__ t_ t_____ t____ t______ K-s t- t-e-t- t-l-b t-g-s-? --------------------------- Kas ta tõesti tuleb tagasi? 0
Да ли ће ме он позвати? K-------õ-s-i--e-is-ab m-lle? K__ t_ t_____ h_______ m_____ K-s t- t-e-t- h-l-s-a- m-l-e- ----------------------------- Kas ta tõesti helistab mulle? 0
Питам се да ли он мисли на мене. Ma---s-- enda----k-- -----t-e---inul-. M_ k____ e______ k__ t_ m_____ m______ M- k-s-n e-d-l-, k-s t- m-t-e- m-n-l-. -------------------------------------- Ma küsin endalt, kas ta mõtleb minule. 0
Питам се да ли он има другу. M- k-si- end--t, --s--a- on -e-g--teine. M_ k____ e______ k__ t__ o_ k____ t_____ M- k-s-n e-d-l-, k-s t-l o- k-e-i t-i-e- ---------------------------------------- Ma küsin endalt, kas tal on keegi teine. 0
Питам се да ли он лаже. Ma kü----e---l-,-k-s-t- --le---. M_ k____ e______ k__ t_ v_______ M- k-s-n e-d-l-, k-s t- v-l-t-b- -------------------------------- Ma küsin endalt, kas ta valetab. 0
Мисли ли он ипак на мене? Ka--ta tõ--ti -õ--e- --nu--? K__ t_ t_____ m_____ m______ K-s t- t-e-t- m-t-e- m-n-l-? ---------------------------- Kas ta tõesti mõtleb minule? 0
Има ли он ипак неку другу? K---ta- ------s-i-k--g- --ine? K__ t__ o_ t_____ k____ t_____ K-s t-l o- t-e-t- k-e-i t-i-e- ------------------------------ Kas tal on tõesti keegi teine? 0
Говори ли он ипак истину? Kas ---t----i-rä--i----t-? K__ t_ t_____ r_____ t____ K-s t- t-e-t- r-ä-i- t-t-? -------------------------- Kas ta tõesti rääkis tõtt? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. M--k-htlen,------a t--l- -e--li-u-------d-n. M_ k_______ k__ m_ t____ t_________ m_______ M- k-h-l-n- k-s m- t-l-e t-g-l-k-l- m-e-d-n- -------------------------------------------- Ma kahtlen, kas ma talle tegelikult meeldin. 0
Сумњам да ли ће ми писати. M--kaht---, k-- ta-k--j--a- mu-l-. M_ k_______ k__ t_ k_______ m_____ M- k-h-l-n- k-s t- k-r-u-a- m-l-e- ---------------------------------- Ma kahtlen, kas ta kirjutab mulle. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. Ma--a----n,-k-s -a ----g-------lu-. M_ k_______ k__ t_ m_____ a________ M- k-h-l-n- k-s t- m-n-g- a-i-l-u-. ----------------------------------- Ma kahtlen, kas ta minuga abiellub. 0
Да ли ме он стварно воли? K-s -a--ões---meeld-n -alle? K__ m_ t_____ m______ t_____ K-s m- t-e-t- m-e-d-n t-l-e- ---------------------------- Kas ma tõesti meeldin talle? 0
Да ли ће ми он ипак писати? K-- -a t---ti--ir--t------le? K__ t_ t_____ k_______ m_____ K-s t- t-e-t- k-r-u-a- m-l-e- ----------------------------- Kas ta tõesti kirjutab mulle? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? K-s -a--õe--i -bi---ub-m--ug-? K__ t_ t_____ a_______ m______ K-s t- t-e-t- a-i-l-u- m-n-g-? ------------------------------ Kas ta tõesti abiellub minuga? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + естонски (1-100) МП3 естонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...