Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   ro Propoziţii scundare cu sau

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [nouăzeci şi trei]

Propoziţii scundare cu sau

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Не знам да ли ме он воли. N-----u--ac- -- --beşt-. N_ ş___ d___ m_ i_______ N- ş-i- d-c- m- i-b-ş-e- ------------------------ Nu ştiu dacă mă iubeşte. 0
Не знам да ли ће се он вратити. Nu ş--u----ă--e -nt-arce. N_ ş___ d___ s_ î________ N- ş-i- d-c- s- î-t-a-c-. ------------------------- Nu ştiu dacă se întoarce. 0
Не знам да ли ће ме позвати. N- --iu-d-c- -- ---ă. N_ ş___ d___ m_ s____ N- ş-i- d-c- m- s-n-. --------------------- Nu ştiu dacă mă sună. 0
Да ли ме он ипак воли? Oa------i-be--e? O___ m_ i_______ O-r- m- i-b-ş-e- ---------------- Oare mă iubeşte? 0
Да ли ће се он вратити? Oar- -----î-a---? O___ v___ î______ O-r- v-n- î-a-o-? ----------------- Oare vine înapoi? 0
Да ли ће ме он позвати? Oa-e-m--sună? O___ m_ s____ O-r- m- s-n-? ------------- Oare mă sună? 0
Питам се да ли он мисли на мене. Mă într-----c--s- ---------la-m---. M_ î_____ d___ s_ g_______ l_ m____ M- î-t-e- d-c- s- g-n-e-t- l- m-n-. ----------------------------------- Mă întreb dacă se gândeşte la mine. 0
Питам се да ли он има другу. M- -ntre--d--ă -r- p- -lt---e-a. M_ î_____ d___ a__ p_ a_________ M- î-t-e- d-c- a-e p- a-t-i-e-a- -------------------------------- Mă întreb dacă are pe altcineva. 0
Питам се да ли он лаже. Mă---t-eb -a-ă---nte. M_ î_____ d___ m_____ M- î-t-e- d-c- m-n-e- --------------------- Mă întreb dacă minte. 0
Мисли ли он ипак на мене? Oare-se -â---ş-e la-m--e? O___ s_ g_______ l_ m____ O-r- s- g-n-e-t- l- m-n-? ------------------------- Oare se gândeşte la mine? 0
Има ли он ипак неку другу? Oa-- -r- -e alt---eva? O___ a__ p_ a_________ O-r- a-e p- a-t-i-e-a- ---------------------- Oare are pe altcineva? 0
Говори ли он ипак истину? Oa-e----n--adev--ul? O___ s____ a________ O-r- s-u-e a-e-ă-u-? -------------------- Oare spune adevărul? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. M--î---i-s---ă m- --ac-------e--rat. M_ î_______ c_ m_ p____ c_ a________ M- î-d-i-s- c- m- p-a-e c- a-e-ă-a-. ------------------------------------ Mă îndoiesc că mă place cu adevărat. 0
Сумњам да ли ће ми писати. M--î-----sc-c--î-----ri-. M_ î_______ c_ î__ s_____ M- î-d-i-s- c- î-i s-r-e- ------------------------- Mă îndoiesc că îmi scrie. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. M- -n-o---c -ă-s- în-o-ră c- mi-e. M_ î_______ c_ s_ î______ c_ m____ M- î-d-i-s- c- s- î-s-a-ă c- m-n-. ---------------------------------- Mă îndoiesc că se însoară cu mine. 0
Да ли ме он стварно воли? O-re-m- p---e c- a-e-ărat? O___ m_ p____ c_ a________ O-r- m- p-a-e c- a-e-ă-a-? -------------------------- Oare mă place cu adevărat? 0
Да ли ће ми он ипак писати? Oare--mi-s-rie? O___ î__ s_____ O-r- î-i s-r-e- --------------- Oare îmi scrie? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? O-----e--ns-a-ă -u-----? O___ s_ î______ c_ m____ O-r- s- î-s-a-ă c- m-n-? ------------------------ Oare se însoară cu mine? 0

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...