П---- се дали--ой ми-л--з- ---.
П____ с_ д___ т__ м____ з_ м___
П-т-м с- д-л- т-й м-с-и з- м-н-
-------------------------------
Питам се дали той мисли за мен. 0 Pi--m----dali-t-y---s-- z---e-.P____ s_ d___ t__ m____ z_ m___P-t-m s- d-l- t-y m-s-i z- m-n--------------------------------Pitam se dali toy misli za men.
П-т-м-с---ал- той-и-а------.
П____ с_ д___ т__ и__ д_____
П-т-м с- д-л- т-й и-а д-у-а-
----------------------------
Питам се дали той има друга. 0 P---- se--al--to- -ma d-uga.P____ s_ d___ t__ i__ d_____P-t-m s- d-l- t-y i-a d-u-a-----------------------------Pitam se dali toy ima druga.
Д-ли-т---има д-уг-?
Д___ т__ и__ д_____
Д-л- т-й и-а д-у-а-
-------------------
Дали той има друга? 0 D-----oy---- d--g-?D___ t__ i__ d_____D-l- t-y i-a d-u-a--------------------Dali toy ima druga?
Дали ще с- о---- з--м--?
Д___ щ_ с_ о____ з_ м___
Д-л- щ- с- о-е-и з- м-н-
------------------------
Дали ще се ожени за мен? 0 Da----hche -- oz-en- za m-n?D___ s____ s_ o_____ z_ m___D-l- s-c-e s- o-h-n- z- m-n-----------------------------Dali shche se ozheni za men?
Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе.
То се догађа сасвим аутоматски.
Ми то не примећујемо.
Приликом учења наш мозак мора пуно да ради.
Када на пример учимо граматику, он је врло запослен.
Он свакога дана чује нове ствари.
Он перманентно добија нове импулсе.
Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно.
Принуђен је да економише.
Зато се оријентише на правилности.
Мозак памти оно што често чује.
Он региструје колико се често нешто појављује.
Тада из ових примера ствара граматичко правило.
Деца знају да ли је нека реченица тачна или не.
Она ипак не знају зашто је то тако.
Њихов мозак познаје правила иако их није учио..
Одрасли уче језикe на другачији начин.
Њима су већ познате структуре матерњег језика.
Те структуре чине основу за нова граматичка правила.
Да би учили, одраслима је потребно подучавање.
Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем.
Ово се види на примеру именица и глагола.
Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга.
Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области.
Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих.
Код сложених правила више можданих подручја ради заједно.
Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено.
Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...