Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   fr Subordonnées avec si

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [quatre-vingt-treize]

Subordonnées avec si

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Не знам да ли ме он воли. J- -e s-i- --s---i--m’aim-. J_ n_ s___ p__ s___ m______ J- n- s-i- p-s s-i- m-a-m-. --------------------------- Je ne sais pas s’il m’aime. 0
Не знам да ли ће се он вратити. J-------i--pas--’i--v----v-ni-. J_ n_ s___ p__ s___ v_ r_______ J- n- s-i- p-s s-i- v- r-v-n-r- ------------------------------- Je ne sais pas s’il va revenir. 0
Не знам да ли ће ме позвати. Je--- -ais-pa--s----v---’a--eler. J_ n_ s___ p__ s___ v_ m_________ J- n- s-i- p-s s-i- v- m-a-p-l-r- --------------------------------- Je ne sais pas s’il va m’appeler. 0
Да ли ме он ипак воли? Et s’---m’aime ? E_ s___ m_____ ? E- s-i- m-a-m- ? ---------------- Et s’il m’aime ? 0
Да ли ће се он вратити? Et s’-l re-i--t-? E_ s___ r______ ? E- s-i- r-v-e-t ? ----------------- Et s’il revient ? 0
Да ли ће ме он позвати? Et s--- m’a---lle-? E_ s___ m________ ? E- s-i- m-a-p-l-e ? ------------------- Et s’il m’appelle ? 0
Питам се да ли он мисли на мене. Je--e --ma-d---’-- -en-- - m-i. J_ m_ d______ s___ p____ à m___ J- m- d-m-n-e s-i- p-n-e à m-i- ------------------------------- Je me demande s’il pense à moi. 0
Питам се да ли он има другу. J---e-d--a-d- --il----a-u---aut-e. J_ m_ d______ s___ e_ a u__ a_____ J- m- d-m-n-e s-i- e- a u-e a-t-e- ---------------------------------- Je me demande s’il en a une autre. 0
Питам се да ли он лаже. J---- de-and--s’---m-nt. J_ m_ d______ s___ m____ J- m- d-m-n-e s-i- m-n-. ------------------------ Je me demande s’il ment. 0
Мисли ли он ипак на мене? E- s--l --n---à mo--? E_ s___ p____ à m__ ? E- s-i- p-n-e à m-i ? --------------------- Et s’il pense à moi ? 0
Има ли он ипак неку другу? E--s’il------u---autre-? E_ s___ e_ a u__ a____ ? E- s-i- e- a u-e a-t-e ? ------------------------ Et s’il en a une autre ? 0
Говори ли он ипак истину? Et-s’---d-t la---ri---? E_ s___ d__ l_ v_____ ? E- s-i- d-t l- v-r-t- ? ----------------------- Et s’il dit la vérité ? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. Je----te -u’i----a-m- v----en-. J_ d____ q____ m_____ v________ J- d-u-e q-’-l m-a-m- v-a-m-n-. ------------------------------- Je doute qu’il m’aime vraiment. 0
Сумњам да ли ће ми писати. J--d-ute-qu’i----é-rive. J_ d____ q____ m________ J- d-u-e q-’-l m-é-r-v-. ------------------------ Je doute qu’il m’écrive. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. J--d-ute---’---m’---use. J_ d____ q____ m________ J- d-u-e q-’-l m-é-o-s-. ------------------------ Je doute qu’il m’épouse. 0
Да ли ме он стварно воли? E---’-- m’-----? E_ s___ m_____ ? E- s-i- m-a-m- ? ---------------- Et s’il m’aime ? 0
Да ли ће ми он ипак писати? E--s-il m’éc-it-? E_ s___ m______ ? E- s-i- m-é-r-t ? ----------------- Et s’il m’écrit ? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? Et s’-l m’-po-s- ? E_ s___ m_______ ? E- s-i- m-é-o-s- ? ------------------ Et s’il m’épouse ? 0

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...