Я н- ----, л-би---и -н--е--.
Я н_ з____ л____ л_ о_ м____
Я н- з-а-, л-б-т л- о- м-н-.
----------------------------
Я не знаю, любит ли он меня. 0 Y- n-----y-, l-ub-t -i on---n-a.Y_ n_ z_____ l_____ l_ o_ m_____Y- n- z-a-u- l-u-i- l- o- m-n-a---------------------------------Ya ne znayu, lyubit li on menya.
Я не-знаю- вер---ся--и---.
Я н_ з____ в_______ л_ о__
Я н- з-а-, в-р-ё-с- л- о-.
--------------------------
Я не знаю, вернётся ли он. 0 Ya -e-z----,-vernët-ya -----.Y_ n_ z_____ v________ l_ o__Y- n- z-a-u- v-r-ë-s-a l- o-.-----------------------------Ya ne znayu, vernëtsya li on.
Л--ит--и-он м-н-?
Л____ л_ о_ м____
Л-б-т л- о- м-н-?
-----------------
Любит ли он меня? 0 Lyu-it -i on -e--a?L_____ l_ o_ m_____L-u-i- l- o- m-n-a--------------------Lyubit li on menya?
Я--ебя-с-ра--ва---е--ь -и - н-----р-гая.
Я с___ с_________ е___ л_ у н___ д______
Я с-б- с-р-ш-в-ю- е-т- л- у н-г- д-у-а-.
----------------------------------------
Я себя спрашиваю, есть ли у него другая. 0 Ya se-y- s--a-hiv---- yestʹ l--u---go-----a-a.Y_ s____ s___________ y____ l_ u n___ d_______Y- s-b-a s-r-s-i-a-u- y-s-ʹ l- u n-g- d-u-a-a-----------------------------------------------Ya sebya sprashivayu, yestʹ li u nego drugaya.
Я-с--я----а--ва-, -жё--ли он ---.
Я с___ с_________ л___ л_ о_ м___
Я с-б- с-р-ш-в-ю- л-ё- л- о- м-е-
---------------------------------
Я себя спрашиваю, лжёт ли он мне. 0 Ya -eby---p--s-iv-y-,-l--ë- -- o--m-e.Y_ s____ s___________ l____ l_ o_ m___Y- s-b-a s-r-s-i-a-u- l-h-t l- o- m-e---------------------------------------Ya sebya sprashivayu, lzhët li on mne.
Е-ть ли - ---- дру-ая?
Е___ л_ у н___ д______
Е-т- л- у н-г- д-у-а-?
----------------------
Есть ли у него другая? 0 Yest--li - n----dr--ay-?Y____ l_ u n___ d_______Y-s-ʹ l- u n-g- d-u-a-a-------------------------Yestʹ li u nego drugaya?
Я---м----ю-ь, нра-л-сь-л----е-у--е--------ь--.
Я с__________ н_______ л_ я е__ д_____________
Я с-м-е-а-с-, н-а-л-с- л- я е-у д-й-т-и-е-ь-о-
----------------------------------------------
Я сомневаюсь, нравлюсь ли я ему действительно. 0 Ya-s--ne-ay-s-,--ravlyus--l--y- yem- d-yst-i--lʹ-o.Y_ s___________ n________ l_ y_ y___ d_____________Y- s-m-e-a-u-ʹ- n-a-l-u-ʹ l- y- y-m- d-y-t-i-e-ʹ-o----------------------------------------------------Ya somnevayusʹ, nravlyusʹ li ya yemu deystvitelʹno.
Више језика
Кликните на заставу!
Сумњам да ли ме он стварно воли.
Я сомневаюсь, нравлюсь ли я ему действительно.
Ya somnevayusʹ, nravlyusʹ li ya yemu deystvitelʹno.
Я с--нев-ю--, же-итс- л---н -а м--.
Я с__________ ж______ л_ о_ н_ м___
Я с-м-е-а-с-, ж-н-т-я л- о- н- м-е-
-----------------------------------
Я сомневаюсь, женится ли он на мне. 0 Ya -om--vayusʹ, zhenits-- l- -- na -ne.Y_ s___________ z________ l_ o_ n_ m___Y- s-m-e-a-u-ʹ- z-e-i-s-a l- o- n- m-e----------------------------------------Ya somnevayusʹ, zhenitsya li on na mne.
Н-а---сь -- - ем--дей---и-е--н-?
Н_______ л_ я е__ д_____________
Н-а-л-с- л- я е-у д-й-т-и-е-ь-о-
--------------------------------
Нравлюсь ли я ему действительно? 0 N--v-yu-- -i--a-y-m-----s-v-t--ʹ--?N________ l_ y_ y___ d_____________N-a-l-u-ʹ l- y- y-m- d-y-t-i-e-ʹ-o------------------------------------Nravlyusʹ li ya yemu deystvitelʹno?
Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе.
То се догађа сасвим аутоматски.
Ми то не примећујемо.
Приликом учења наш мозак мора пуно да ради.
Када на пример учимо граматику, он је врло запослен.
Он свакога дана чује нове ствари.
Он перманентно добија нове импулсе.
Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно.
Принуђен је да економише.
Зато се оријентише на правилности.
Мозак памти оно што често чује.
Он региструје колико се често нешто појављује.
Тада из ових примера ствара граматичко правило.
Деца знају да ли је нека реченица тачна или не.
Она ипак не знају зашто је то тако.
Њихов мозак познаје правила иако их није учио..
Одрасли уче језикe на другачији начин.
Њима су већ познате структуре матерњег језика.
Те структуре чине основу за нова граматичка правила.
Да би учили, одраслима је потребно подучавање.
Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем.
Ово се види на примеру именица и глагола.
Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга.
Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области.
Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих.
Код сложених правила више можданих подручја ради заједно.
Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено.
Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...