Я-пы------б---ці-ё-ц--- яго--ншая.
Я п____ с____ ц_ ё___ у я__ і_____
Я п-т-ю с-б-, ц- ё-ц- у я-о і-ш-я-
----------------------------------
Я пытаю сябе, ці ёсць у яго іншая. 0 Y---y-a----y--e----і y--t-’ u ------n-h-y-.Y_ p_____ s_____ t__ y_____ u y___ і_______Y- p-t-y- s-a-e- t-і y-s-s- u y-g- і-s-a-a--------------------------------------------Ya pytayu syabe, tsі yosts’ u yago іnshaya.
Ці ёс-ь у я--------?
Ц_ ё___ у я__ і_____
Ц- ё-ц- у я-о і-ш-я-
--------------------
Ці ёсць у яго іншая? 0 Tsі -o-t---u-y--o --s-ay-?T__ y_____ u y___ і_______T-і y-s-s- u y-g- і-s-a-a---------------------------Tsі yosts’ u yago іnshaya?
Я----няваю-я, -і--а--а-д- ё- мяне -юбіць.
Я с__________ ц_ с_______ ё_ м___ л______
Я с-м-я-а-с-, ц- с-п-а-д- ё- м-н- л-б-ц-.
-----------------------------------------
Я сумняваюся, ці сапраўды ён мяне любіць. 0 Ya s--n-a-a--s-a,-t-і-s----u-y--o- my--- -y-b-ts-.Y_ s_____________ t__ s_______ y__ m____ l________Y- s-m-y-v-y-s-a- t-і s-p-a-d- y-n m-a-e l-u-і-s-.--------------------------------------------------Ya sumnyavayusya, tsі sapraudy yon myane lyubіts’.
Више језика
Кликните на заставу!
Сумњам да ли ме он стварно воли.
Я сумняваюся, ці сапраўды ён мяне любіць.
Ya sumnyavayusya, tsі sapraudy yon myane lyubіts’.
Ці -ж---ц-а-ён-с- ---й?
Ц_ а_______ ё_ с_ м____
Ц- а-э-і-ц- ё- с- м-о-?
-----------------------
Ці ажэніцца ён са мной? 0 Ts--azhe--t--sa---n sa -no-?T__ a__________ y__ s_ m____T-і a-h-n-t-t-a y-n s- m-o-?----------------------------Tsі azhenіtstsa yon sa mnoy?
Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе.
То се догађа сасвим аутоматски.
Ми то не примећујемо.
Приликом учења наш мозак мора пуно да ради.
Када на пример учимо граматику, он је врло запослен.
Он свакога дана чује нове ствари.
Он перманентно добија нове импулсе.
Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно.
Принуђен је да економише.
Зато се оријентише на правилности.
Мозак памти оно што често чује.
Он региструје колико се често нешто појављује.
Тада из ових примера ствара граматичко правило.
Деца знају да ли је нека реченица тачна или не.
Она ипак не знају зашто је то тако.
Њихов мозак познаје правила иако их није учио..
Одрасли уче језикe на другачији начин.
Њима су већ познате структуре матерњег језика.
Те структуре чине основу за нова граматичка правила.
Да би учили, одраслима је потребно подучавање.
Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем.
Ово се види на примеру именица и глагола.
Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга.
Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области.
Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих.
Код сложених правила више можданих подручја ради заједно.
Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено.
Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...