Knjiga fraza

bs Zemlje i jezici   »   kk Елдер мен тілдер

5 [pet]

Zemlje i jezici

Zemlje i jezici

5 [бес]

5 [bes]

Елдер мен тілдер

Elder men tilder

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kazaški Igra Više
Džon je iz Londona. Дж-- -о--о-н--. Д___ Л_________ Д-о- Л-н-о-н-н- --------------- Джон Лондоннан. 0
Dj---Lon-onnan. D___ L_________ D-o- L-n-o-n-n- --------------- Djon Londonnan.
London je u Velikoj Britaniji. Л---о- -----итани-да. Л_____ Ұ_____________ Л-н-о- Ұ-ы-р-т-н-я-а- --------------------- Лондон Ұлыбританияда. 0
L-nd---U-ı-rïta-ïya-a. L_____ U______________ L-n-o- U-ı-r-t-n-y-d-. ---------------------- London Ulıbrïtanïyada.
On govori engleski. Ол---ы-----а с-йлей-і. О_ а________ с________ О- а-ы-ш-н-а с-й-е-д-. ---------------------- Ол ағылшынша сөйлейді. 0
O- ağ-lş-nşa s---eyd-. O_ a________ s________ O- a-ı-ş-n-a s-y-e-d-. ---------------------- Ol ağılşınşa söyleydi.
Marija je iz Madrida. М--и----др-дте-. М____ М_________ М-р-я М-д-и-т-н- ---------------- Мария Мадридтен. 0
Mar--- -ad----en. M_____ M_________ M-r-y- M-d-ï-t-n- ----------------- Marïya Madrïdten.
Madrid je u Španiji. М-д--д ---а-и-д-. М_____ И_________ М-д-и- И-п-н-я-а- ----------------- Мадрид Испанияда. 0
M---ï- --p--ï--da. M_____ Ï__________ M-d-ï- Ï-p-n-y-d-. ------------------ Madrïd Ïspanïyada.
Ona govori španski. Ол-и-п-нш--с------і. О_ и______ с________ О- и-п-н-а с-й-е-д-. -------------------- Ол испанша сөйлейді. 0
Ol-ï--a-şa-söy-e--i. O_ ï______ s________ O- ï-p-n-a s-y-e-d-. -------------------- Ol ïspanşa söyleydi.
Peter i Marta su iz Berlina. Пет-р-мен ---т------инне----лге-. П____ м__ М____ Б________ к______ П-т-р м-н М-р-а Б-р-и-н-н к-л-е-. --------------------------------- Петер мен Марта Берлиннен келген. 0
Pe--- m-- M-r-- B-r--nn-- ----e-. P____ m__ M____ B________ k______ P-t-r m-n M-r-a B-r-ï-n-n k-l-e-. --------------------------------- Peter men Marta Berlïnnen kelgen.
Berlin je u Njemačkoj. Б---ин--е----и-да. Б_____ Г__________ Б-р-и- Г-р-а-и-д-. ------------------ Берлин Германияда. 0
B---ï- Ge--a--yada. B_____ G___________ B-r-ï- G-r-a-ï-a-a- ------------------- Berlïn Germanïyada.
Govorite li oboje njemački? Е---ің-----ем-сше-с-йлей----ер м-? Е_____ д_ н______ с___________ м__ Е-е-і- д- н-м-с-е с-й-е-с-ң-е- м-? ---------------------------------- Екеуің де немісше сөйлейсіңдер ме? 0
Ek-w-ñ -- n-m---- -ö--e-s-ñd-r-me? E_____ d_ n______ s___________ m__ E-e-i- d- n-m-s-e s-y-e-s-ñ-e- m-? ---------------------------------- Ekewiñ de nemisşe söyleysiñder me?
London je glavni grad. Ло------ а-т--а. Л_____ – а______ Л-н-о- – а-т-н-. ---------------- Лондон – астана. 0
L--d---- ast--a. L_____ – a______ L-n-o- – a-t-n-. ---------------- London – astana.
Madrid i Berlin su također glavni gradovi. Ма--ид -ен Б-рли- д- —---т--а. М_____ п__ Б_____ д_ — а______ М-д-и- п-н Б-р-и- д- — а-т-н-. ------------------------------ Мадрид пен Берлин де — астана. 0
Madrïd-pe--Berlï---- - ---an-. M_____ p__ B_____ d_ — a______ M-d-ï- p-n B-r-ï- d- — a-t-n-. ------------------------------ Madrïd pen Berlïn de — astana.
Glavni gradovi su veliki i bučni. Аст-н---- ------әрі-шул-. А________ ү____ ә__ ш____ А-т-н-л-р ү-к-н ә-і ш-л-. ------------------------- Астаналар үлкен әрі шулы. 0
A-t--ala-----en -r--ş-lı. A________ ü____ ä__ ş____ A-t-n-l-r ü-k-n ä-i ş-l-. ------------------------- Astanalar ülken äri şwlı.
Francuska je u Evropi. Фра-ц---Е----а--. Ф______ Е________ Ф-а-ц-я Е-р-п-д-. ----------------- Франция Еуропада. 0
Fr----y- E---p--a. F_______ E________ F-a-c-y- E-r-p-d-. ------------------ Francïya Ewropada.
Egipat je u Africi. Ег-п---А---к--а. Е_____ А________ Е-и-е- А-р-к-д-. ---------------- Египет Африкада. 0
Egï--t-A---ka-a. E_____ A________ E-ï-e- A-r-k-d-. ---------------- Egïpet Afrïkada.
Japan je u Aziji. Жапон-я-А-ия-а. Ж______ А______ Ж-п-н-я А-и-д-. --------------- Жапония Азияда. 0
Japo-ï-- -zï--d-. J_______ A_______ J-p-n-y- A-ï-a-a- ----------------- Japonïya Azïyada.
Kanada je u Sjevernoj Americi. Кан-------түст------ри----. К_____ С________ А_________ К-н-д- С-л-ү-т-к А-е-и-а-а- --------------------------- Канада Солтүстік Америкада. 0
K----a--o-tüs-ik --e-ï----. K_____ S________ A_________ K-n-d- S-l-ü-t-k A-e-ï-a-a- --------------------------- Kanada Soltüstik Amerïkada.
Panama je u Srednjoj Americi. Па-ама-Ортал-қ А-е--ка--. П_____ О______ А_________ П-н-м- О-т-л-қ А-е-и-а-а- ------------------------- Панама Орталық Америкада. 0
P-nam--O-ta--q A-e-ïk-d-. P_____ O______ A_________ P-n-m- O-t-l-q A-e-ï-a-a- ------------------------- Panama Ortalıq Amerïkada.
Brazil je u Južnoj Americi. Б--зилия Оң---тік-Ам-рик--а. Б_______ О_______ А_________ Б-а-и-и- О-т-с-і- А-е-и-а-а- ---------------------------- Бразилия Оңтүстік Америкада. 0
Br-zïl--a --tüs-ik -----ka--. B________ O_______ A_________ B-a-ï-ï-a O-t-s-i- A-e-ï-a-a- ----------------------------- Brazïlïya Oñtüstik Amerïkada.

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičkim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezički oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezički sistem. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se takođe koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Ko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Na primjer, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezički oblici. Takođe su naučili da brzo barataju jezičkim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak naučno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!
Da li ste to znali?
Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunskim. Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Ko želi da uči ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!