Knjiga fraza

bs Pripreme za put   »   kk Сапарға дайындық

47 [četrdeset i sedam]

Pripreme za put

Pripreme za put

47 [қырық жеті]

47 [qırıq jeti]

Сапарға дайындық

[Saparğa dayındıq]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kazaški Igra Više
Moraš spakovati naš kofer! С-- -із----ш---да--мы-д---ин---ң --р-к! С__ б_____ ш____________ ж______ к_____ С-н б-з-і- ш-б-д-н-м-з-ы ж-н-у-ң к-р-к- --------------------------------------- Сен біздің шабаданымызды жинауың керек! 0
S-- --zdiñ şa--da---ız-- jï-a--ñ --r-k! S__ b_____ ş____________ j______ k_____ S-n b-z-i- ş-b-d-n-m-z-ı j-n-w-ñ k-r-k- --------------------------------------- Sen bizdiñ şabadanımızdı jïnawıñ kerek!
Ne smiješ ništa zaboraviti! Е-те-ен- -м-тп-! Е_______ ұ______ Е-т-ң-н- ұ-ы-п-! ---------------- Ештеңені ұмытпа! 0
E--eñ-n----ıt--! E_______ u______ E-t-ñ-n- u-ı-p-! ---------------- Eşteñeni umıtpa!
Treba ti veliki kofer! С-ған--лке- ш-б-да- к----! С____ ү____ ш______ к_____ С-ғ-н ү-к-н ш-б-д-н к-р-к- -------------------------- Саған үлкен шабадан керек! 0
Sa-an ül--- ş--a-----erek! S____ ü____ ş______ k_____ S-ğ-n ü-k-n ş-b-d-n k-r-k- -------------------------- Sağan ülken şabadan kerek!
Ne zaboravi pasoš! Шете--т--құ--ты--ұм---а! Ш____ т_________ ұ______ Ш-т-л т-л-ұ-а-ы- ұ-ы-п-! ------------------------ Шетел төлқұжатын ұмытпа! 0
Şe-------qu-a--n--m-tp-! Ş____ t_________ u______ Ş-t-l t-l-u-a-ı- u-ı-p-! ------------------------ Şetel tölqujatın umıtpa!
Ne zaboravi avionsku kartu! Ұ--қ-б-л-тін--м----! Ұ___ б______ ұ______ Ұ-а- б-л-т-н ұ-ы-п-! -------------------- Ұшақ билетін ұмытпа! 0
Uşaq b-le------ı-p-! U___ b______ u______ U-a- b-l-t-n u-ı-p-! -------------------- Uşaq bïletin umıtpa!
Ne zaboravi putne čekove! Жо- ч-к-ер-----ы--а! Ж__ ч_______ ұ______ Ж-л ч-к-е-і- ұ-ы-п-! -------------------- Жол чектерін ұмытпа! 0
J-- ç--t-----um--p-! J__ ç_______ u______ J-l ç-k-e-i- u-ı-p-! -------------------- Jol çekterin umıtpa!
Ponesi kremu za sunčanje. К-ннен-------ты--к----- --. К_____ қ________ к_____ а__ К-н-е- қ-р-а-т-н к-е-д- а-. --------------------------- Күннен қорғайтын кремді ал. 0
Kü-n-----------n kr-m---al. K_____ q________ k_____ a__ K-n-e- q-r-a-t-n k-e-d- a-. --------------------------- Künnen qorğaytın kremdi al.
Ponesi sunčane naočale. К-нн-н-қо-ғайтын кө---ді-ік---а-. К_____ қ________ к___________ а__ К-н-е- қ-р-а-т-н к-з-л-і-і-т- а-. --------------------------------- Күннен қорғайтын көзілдірікті ал. 0
Kün-e--q-rğ-ytın k---l--rik-- al. K_____ q________ k___________ a__ K-n-e- q-r-a-t-n k-z-l-i-i-t- a-. --------------------------------- Künnen qorğaytın közildirikti al.
Ponesi šešir za sunce. Күн-е--қор-ай--- -а--ақ-ы -л. К_____ қ________ қ_______ а__ К-н-е- қ-р-а-т-н қ-л-а-т- а-. ----------------------------- Күннен қорғайтын қалпақты ал. 0
K--n-n-qo-ğ---------p-q-ı-al. K_____ q________ q_______ a__ K-n-e- q-r-a-t-n q-l-a-t- a-. ----------------------------- Künnen qorğaytın qalpaqtı al.
Hoćeš li ponijeti autokartu? Жо- --рт---- а----ң--а? Ж__ к_______ а_____ б__ Ж-л к-р-а-ы- а-а-ы- б-? ----------------------- Жол картасын аласың ба? 0
Jo----r--sın-ala-ıñ b-? J__ k_______ a_____ b__ J-l k-r-a-ı- a-a-ı- b-? ----------------------- Jol kartasın alasıñ ba?
Hoćeš li ponijeti vodič za putovanja? Ж-л---т-м-ні----сы- -а? Ж___________ а_____ б__ Ж-л-і-т-м-н- а-а-ы- б-? ----------------------- Жолсілтемені аласың ба? 0
Jol--l--m-n- al---- --? J___________ a_____ b__ J-l-i-t-m-n- a-a-ı- b-? ----------------------- Jolsiltemeni alasıñ ba?
Hoćeš li ponijeti kišobran? Қол--т-р-----ың ба? Қ_______ а_____ б__ Қ-л-а-ы- а-а-ы- б-? ------------------- Қолшатыр аласың ба? 0
Q--şa--r -la-ıñ ba? Q_______ a_____ b__ Q-l-a-ı- a-a-ı- b-? ------------------- Qolşatır alasıñ ba?
Misli na hlače, košulje, čarape. Ша-бар, ж---е, нә-ки-- --ы-п-. Ш______ ж_____ н______ ұ______ Ш-л-а-, ж-й-е- н-с-и-і ұ-ы-п-. ------------------------------ Шалбар, жейде, нәскиді ұмытпа. 0
Şa--a------de, n-s-ïdi um---a. Ş______ j_____ n______ u______ Ş-l-a-, j-y-e- n-s-ï-i u-ı-p-. ------------------------------ Şalbar, jeyde, näskïdi umıtpa.
Misli na kravate, kaiševe, sakoe. Г-л------белді-- пид---т-р-ы--мы---. Г_______ б______ п__________ ұ______ Г-л-т-к- б-л-і-, п-д-а-т-р-ы ұ-ы-п-. ------------------------------------ Галстук, белдік, пиджактарды ұмытпа. 0
G--s-wk--b-----, -ï---ktar------tp-. G_______ b______ p__________ u______ G-l-t-k- b-l-i-, p-d-a-t-r-ı u-ı-p-. ------------------------------------ Galstwk, beldik, pïdjaktardı umıtpa.
Misli na pidžame, spavaćice i majice. П--ама--т-н-і-к----- -е--фу-болк----ды --ы---. П______ т____ к_____ п__ ф____________ ұ______ П-ж-м-, т-н-і к-й-е- п-н ф-т-о-к-л-р-ы ұ-ы-п-. ---------------------------------------------- Пижама, түнгі көйлек пен футболкаларды ұмытпа. 0
Pïja--- -ü-gi-k---e----n -w--o--a-ardı -m--pa. P______ t____ k_____ p__ f____________ u______ P-j-m-, t-n-i k-y-e- p-n f-t-o-k-l-r-ı u-ı-p-. ---------------------------------------------- Pïjama, tüngi köylek pen fwtbolkalardı umıtpa.
Trebaš cipele, sandale i čizme. Саға- а----и-м, са-дал-ж--- ---к к----. С____ а________ с_____ ж___ е___ к_____ С-ғ-н а-қ-к-і-, с-н-а- ж-н- е-і- к-р-к- --------------------------------------- Саған аяқ-киім, сандал және етік керек. 0
S-----aya---ïi-, san-----än- -tik k-r--. S____ a_________ s_____ j___ e___ k_____ S-ğ-n a-a---ï-m- s-n-a- j-n- e-i- k-r-k- ---------------------------------------- Sağan ayaq-kïim, sandal jäne etik kerek.
Trebaš maramice, sapun i makaze za nokte. Са--н қо- -ра-а-----б-н-ж--------кю- қа-ш------рек. С____ қ__ о______ с____ ж___ м______ қ______ к_____ С-ғ-н қ-л о-а-а-, с-б-н ж-н- м-н-к-р қ-й-ы-ы к-р-к- --------------------------------------------------- Саған қол орамал, сабын және маникюр қайшысы керек. 0
S--a----- or-mal,-s-bı- j-n----n--y---qayş--ı ker--. S____ q__ o______ s____ j___ m_______ q______ k_____ S-ğ-n q-l o-a-a-, s-b-n j-n- m-n-k-u- q-y-ı-ı k-r-k- ---------------------------------------------------- Sağan qol oramal, sabın jäne manïkyur qayşısı kerek.
Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube. С---- т--а-, ті----ста---м---т---щёт--сы-к--ек. С____ т_____ т__ п______ м__ т__ щ______ к_____ С-ғ-н т-р-қ- т-с п-с-а-ы м-н т-с щ-т-а-ы к-р-к- ----------------------------------------------- Саған тарақ, тіс пастасы мен тіс щёткасы керек. 0
S-ğan ta-aq- ti---asta-ı --- -i-----otka-ı -er-k. S____ t_____ t__ p______ m__ t__ ş________ k_____ S-ğ-n t-r-q- t-s p-s-a-ı m-n t-s ş-y-t-a-ı k-r-k- ------------------------------------------------- Sağan taraq, tis pastası men tis şçyotkası kerek.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + kazaški (1-100) MP3 kazaški (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Budućnost jezika

Više od 1,3 milijarde ljudi govori kineski jezik. Tako kineski govori najviše ljudi na svijetu. I tako će ostati još dugi niz godina. Budućnost drugih jezika nije toliko perspektivna. Jer će mnogi lokalni jezici izumrijeti. Trenutno se u svijetu govori oko 6.000 različitih jezika. Stručnjaci pak kažu da je većina njih ugrožena. To znači da će oko 90% svih jezika nestati. Većina njih će izumrijeti još u ovom stoljeću. To znači da svaki dan nestane jedan jezik. Značenje pojedinih jezika će se takođe mijenjati u budućnosti. Engleski je još uvijek na drugom mjestu. Međutim, broj native speakera (izvornih govornika jezika) nije stalan. Uzrok tome je demografski razvoj. Za nekoliko desetljeća drugi jezici će početi prevladavati. Na 2. i 3. mjestu će se uskoro naći hindi/urdu i arapski jezik. Engleski jezik će zauzeti 4. mjesto. Njemački će jezik potpuno nestati iz skupine ‘prvih deset’. Malajski jezik će spadati među najvažnije jezike. Dok će neki jezici izumirati, nastajat će novi jezici. To će biti hibridni jezici. Takvi će se jezički hibridi uglavnom govoriti u gradovima. U budućnosti će se razviti i sasvim nove varijante jezika. U budućnosti će, dakle, postojati različiti oblici engleskog jezika. Broj dvojezičnih ljudi će se znatno povećati u cijelom svijetu. Nije sasvim jasno kako ćemo govoriti u budućnosti. Ali za 100 godina će još uvijek postojati različiti jezici. Dakle, učenje se neće tako brzo završiti...
Da li ste to znali?
Češki je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Spada u zapadnoslavenske jezike. Češki i slovački su veoma slični. Razlog tome je zajednička historija oba naroda. Ipak se jezici razlikuju u nekim tačkama. Mlađi Česi i Slovaci imaju ponekad teškoća da se razumiju. Međutim, ima govornika koji koriste miješani jezik. Govorni češki dosta se razlikuje od pisanog jezika. Moglo bi se reći da književni češki postoji uglavnom u pisanom obliku. Usmeno se koristi samo u službenim prilikama ili u medijima. Ovo strogo razdvajanje je najvažnija karakteristika češkog jezika. Gramatika češkog jezika nije baš jednostavna. Ima sedam padeža i četiri roda. Učenje je ipak veoma zabavno. Pri tome se otkriva puno novih stvari.