Knjiga fraza

bs Zemlje i jezici   »   nn Countries and Languages

5 [pet]

Zemlje i jezici

Zemlje i jezici

5 [fem]

Countries and Languages

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski nynorsk Igra Više
Džon je iz Londona. J--- er-f---L---o-. John er frå London. J-h- e- f-å L-n-o-. ------------------- John er frå London. 0
London je u Velikoj Britaniji. L-ndo--li-g-- St-----ta---a. London ligg i Storbritannia. L-n-o- l-g- i S-o-b-i-a-n-a- ---------------------------- London ligg i Storbritannia. 0
On govori engleski. Ha---rata--e---l--.-------akk---en-----. Han pratar engelsk. Han snakkar engelsk. H-n p-a-a- e-g-l-k- H-n s-a-k-r e-g-l-k- ---------------------------------------- Han pratar engelsk. Han snakkar engelsk. 0
Marija je iz Madrida. M-ri- kjem-frå M--r--. Maria kjem frå Madrid. M-r-a k-e- f-å M-d-i-. ---------------------- Maria kjem frå Madrid. 0
Madrid je u Španiji. Mad--d -----i---a---. Madrid ligg i Spania. M-d-i- l-g- i S-a-i-. --------------------- Madrid ligg i Spania. 0
Ona govori španski. Ho-sn-k----s--n-k------rata---p----. Ho snakkar spansk. Ho pratar spansk. H- s-a-k-r s-a-s-. H- p-a-a- s-a-s-. ------------------------------------ Ho snakkar spansk. Ho pratar spansk. 0
Peter i Marta su iz Berlina. P---- og-Mar--a-k-e-------erl-n. Peter og Martha kjem frå Berlin. P-t-r o- M-r-h- k-e- f-å B-r-i-. -------------------------------- Peter og Martha kjem frå Berlin. 0
Berlin je u Njemačkoj. B-r--n li-g-- --sk--nd. Berlin ligg i Tyskland. B-r-i- l-g- i T-s-l-n-. ----------------------- Berlin ligg i Tyskland. 0
Govorite li oboje njemački? Pra----de-t--k bå--t-? Pratar de tysk båe to? P-a-a- d- t-s- b-e t-? ---------------------- Pratar de tysk båe to? 0
London je glavni grad. Lo-d-n -r-----hov---t-d. London er ein hovudstad. L-n-o- e- e-n h-v-d-t-d- ------------------------ London er ein hovudstad. 0
Madrid i Berlin su također glavni gradovi. Mad-id--g---rl-- e- òg h----stad-r. Madrid og Berlin er òg hovudstader. M-d-i- o- B-r-i- e- ò- h-v-d-t-d-r- ----------------------------------- Madrid og Berlin er òg hovudstader. 0
Glavni gradovi su veliki i bučni. H-vu-st-------r -t--- -g-b-å-e--. Hovudstadene er store og bråkete. H-v-d-t-d-n- e- s-o-e o- b-å-e-e- --------------------------------- Hovudstadene er store og bråkete. 0
Francuska je u Evropi. Fr-nkr-k---i-g---E-rop-. Frankrike ligg i Europa. F-a-k-i-e l-g- i E-r-p-. ------------------------ Frankrike ligg i Europa. 0
Egipat je u Africi. E-yp- l-g- i--f----. Egypt ligg i Afrika. E-y-t l-g- i A-r-k-. -------------------- Egypt ligg i Afrika. 0
Japan je u Aziji. J-pa- l-gg-i--s--. Japan ligg i Asia. J-p-n l-g- i A-i-. ------------------ Japan ligg i Asia. 0
Kanada je u Sjevernoj Americi. K-n-da-lig- i-Nor---mer---. Kanada ligg i Nord-Amerika. K-n-d- l-g- i N-r---m-r-k-. --------------------------- Kanada ligg i Nord-Amerika. 0
Panama je u Srednjoj Americi. P---ma ---g - M-l----A-er-k-. Panama ligg i Mellom-Amerika. P-n-m- l-g- i M-l-o---m-r-k-. ----------------------------- Panama ligg i Mellom-Amerika. 0
Brazil je u Južnoj Americi. B-a-i--lig--i--ø--A-er--a. Brasil ligg i Sør-Amerika. B-a-i- l-g- i S-r-A-e-i-a- -------------------------- Brasil ligg i Sør-Amerika. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičkim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezički oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezički sistem. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se takođe koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Ko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Na primjer, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezički oblici. Takođe su naučili da brzo barataju jezičkim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak naučno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!
Da li ste to znali?
Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunskim. Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Ko želi da uči ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!