Knjiga fraza

bs Čitati i pisati   »   ru Читать и писать

6 [šest]

Čitati i pisati

Čitati i pisati

6 [шесть]

6 [shestʹ]

Читать и писать

[Chitatʹ i pisatʹ]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ruski Igra Više
Ja čitam. Я --та-. Я ч_____ Я ч-т-ю- -------- Я читаю. 0
Ya --it---. Y_ c_______ Y- c-i-a-u- ----------- Ya chitayu.
Ja čitam jedno slovo. Я ч-таю--ук-у. Я ч____ б_____ Я ч-т-ю б-к-у- -------------- Я читаю букву. 0
Y--chita-u-b-k-u. Y_ c______ b_____ Y- c-i-a-u b-k-u- ----------------- Ya chitayu bukvu.
Ja čitam jednu riječ. Я-----ю слово. Я ч____ с_____ Я ч-т-ю с-о-о- -------------- Я читаю слово. 0
Ya-c--tayu-s--vo. Y_ c______ s_____ Y- c-i-a-u s-o-o- ----------------- Ya chitayu slovo.
Ja čitam jednu rečenicu. Я --т-ю-п-е-ло---ие. Я ч____ п___________ Я ч-т-ю п-е-л-ж-н-е- -------------------- Я читаю предложение. 0
Y- --it-----r-----he----. Y_ c______ p_____________ Y- c-i-a-u p-e-l-z-e-i-e- ------------------------- Ya chitayu predlozheniye.
Ja čitam jedno pismo. Я ч---ю-пис---. Я ч____ п______ Я ч-т-ю п-с-м-. --------------- Я читаю письмо. 0
Y- ch-ta-u------o. Y_ c______ p______ Y- c-i-a-u p-s-m-. ------------------ Ya chitayu pisʹmo.
Ja čitam jednu knjigu. Я--ита- --и-у. Я ч____ к_____ Я ч-т-ю к-и-у- -------------- Я читаю книгу. 0
Ya --i-a-- k--g-. Y_ c______ k_____ Y- c-i-a-u k-i-u- ----------------- Ya chitayu knigu.
Ja čitam. Я чит--. Я ч_____ Я ч-т-ю- -------- Я читаю. 0
Ya chit--u. Y_ c_______ Y- c-i-a-u- ----------- Ya chitayu.
Ti čitaš. Ты----а---. Т_ ч_______ Т- ч-т-е-ь- ----------- Ты читаешь. 0
Ty----t-ye--ʹ. T_ c__________ T- c-i-a-e-h-. -------------- Ty chitayeshʹ.
On čita. О- ч-----. О_ ч______ О- ч-т-е-. ---------- Он читает. 0
O- -hita-et. O_ c________ O- c-i-a-e-. ------------ On chitayet.
Ja pišem. Я пи-у. Я п____ Я п-ш-. ------- Я пишу. 0
Ya p--hu. Y_ p_____ Y- p-s-u- --------- Ya pishu.
Ja pišem jedno slovo. Я пишу -ук--. Я п___ б_____ Я п-ш- б-к-у- ------------- Я пишу букву. 0
Y---ish--bukvu. Y_ p____ b_____ Y- p-s-u b-k-u- --------------- Ya pishu bukvu.
Ja pišem jednu riječ. Я-п--у с--в-. Я п___ с_____ Я п-ш- с-о-о- ------------- Я пишу слово. 0
Y- p-s-u-sl--o. Y_ p____ s_____ Y- p-s-u s-o-o- --------------- Ya pishu slovo.
Ja pišem jednu rečenicu. Я -и-у-пр----жени-. Я п___ п___________ Я п-ш- п-е-л-ж-н-е- ------------------- Я пишу предложение. 0
Ya--i-h- predl-zh---ye. Y_ p____ p_____________ Y- p-s-u p-e-l-z-e-i-e- ----------------------- Ya pishu predlozheniye.
Ja pišem jedno pismo. Я п--- п-с---. Я п___ п______ Я п-ш- п-с-м-. -------------- Я пишу письмо. 0
Ya--ish- p-sʹmo. Y_ p____ p______ Y- p-s-u p-s-m-. ---------------- Ya pishu pisʹmo.
Ja pišem jednu knjigu. Я ---- -н-г-. Я п___ к_____ Я п-ш- к-и-у- ------------- Я пишу книгу. 0
Ya pi-h- ----u. Y_ p____ k_____ Y- p-s-u k-i-u- --------------- Ya pishu knigu.
Ja pišem. Я п--у. Я п____ Я п-ш-. ------- Я пишу. 0
Y--p-s-u. Y_ p_____ Y- p-s-u- --------- Ya pishu.
Ti pišeš. Т---и----. Т_ п______ Т- п-ш-ш-. ---------- Ты пишешь. 0
T- pis-----. T_ p________ T- p-s-e-h-. ------------ Ty pisheshʹ.
On piše. Он п--е-. О_ п_____ О- п-ш-т- --------- Он пишет. 0
On p-s-et. O_ p______ O- p-s-e-. ---------- On pishet.

Internacionalizmi

Globalizacija se odražava i na jezike. Porast internacionalizama je očigledan. Internacionalizmi su riječi kojih ima u mnogim jezicima. Riječi pritom imaju isto ili slično značenje. Izgovor im je često isti. I pisanje takvih riječi je takođe često jako slično. Zanimljivo je širenje internacionalizama. Ono se ne obazire na granice. Barem ne na geografske. A posebno ne na jezičke granice. Postoje riječi koje se mogu razumjeti na svakom kontinentu. Riječ hotel je dobar primjer za to. Ta riječ postoji gotovo svugdje u svijetu. Mnogo internacionalizama dolazi iz područja nauke. Tehnički pojmovi se takođe brzo šire u cijeom svijetu. Stari internacionalizmi imaju zajednički korijen. Razvili su se iz iste riječi. Internacionalizmi se obično temelje na posuđenicama. To znači da se riječi jednostavno inkorporiraju u druge druge jezike. Kulturni krugovi igraju važnu ulogu kod preuzimanja. Svaka civilizacija ima svoju tradiciju. Zato se novi koncepti ne prihvataju svugdje. Kulturalne norme odlučuju koje ideje će se usvojiti. Neke stvari postoje samo u određenim dijelovima svijeta. Druge stvari se brzo šire cijelim svijetom. Ali tek kad se stvari proširuju, širi se i njihovo ime. Upravo zato su internacionalizmi tako uzbudljivi! Otkrivajući jezike, otkrivamo i kulture...
Da li ste to znali?
Kineski je jezik s najvećim brojem govornika na svijetu. Međutim, ne postoji jedan kineski jezik, već se može reći da ih ima više. Svi oni spadaju u porodicu sinotibetskih jezika. Oko 1,3 milijarde ljudi govori kineski. Većina njih živi u Narodnoj Republici Kini i Tajvanu. Najveći kineski jezik je književni kineski, koji se još zove i mandarinski. Kao službeni jezik Narodne Republike Kine to je maternji jezik 850 miliona ljudi. Ostali kineski jezici se često samo nazivaju dijalektima. Mandarinski razumiju skoro svi ljudi koji govore kineski. Svi Kinezi imaju zajedničko pismo koje je staro 4000 do 5000 godina. Time kineski ima najdužu tradiciju pismenosti. Kineski pisani znakovi su teži nego alfabetski sistemi. Gramatika se relativno brzo nauči tako da se vrlo brzo može ostvariti uspjeh u učenju. A sve više ljudi želi da nauči kineski… Usudite se jer kineski je jezik budućnosti!