Knjiga fraza

bs Čitati i pisati   »   bg Четене и писане

6 [šest]

Čitati i pisati

Čitati i pisati

6 [шест]

6 [shest]

Четене и писане

[Chetene i pisane]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Ja čitam. А--ч-т-. А_ ч____ А- ч-т-. -------- Аз чета. 0
A------a. A_ c_____ A- c-e-a- --------- Az cheta.
Ja čitam jedno slovo. Аз-чета------б--в-. А_ ч___ е___ б_____ А- ч-т- е-н- б-к-а- ------------------- Аз чета една буква. 0
Az-c-et--ye--a bu---. A_ c____ y____ b_____ A- c-e-a y-d-a b-k-a- --------------------- Az cheta yedna bukva.
Ja čitam jednu riječ. А--че---е-на-д--а. А_ ч___ е___ д____ А- ч-т- е-н- д-м-. ------------------ Аз чета една дума. 0
A--ch-t- y--n- d-ma. A_ c____ y____ d____ A- c-e-a y-d-a d-m-. -------------------- Az cheta yedna duma.
Ja čitam jednu rečenicu. А- -е-а--д-- и-р---н-е. А_ ч___ е___ и_________ А- ч-т- е-н- и-р-ч-н-е- ----------------------- Аз чета едно изречение. 0
A- --eta-------izre--e-i-. A_ c____ y____ i__________ A- c-e-a y-d-o i-r-c-e-i-. -------------------------- Az cheta yedno izrechenie.
Ja čitam jedno pismo. А--чета--д-о ---мо. А_ ч___ е___ п_____ А- ч-т- е-н- п-с-о- ------------------- Аз чета едно писмо. 0
Az----t--yedno-p---o. A_ c____ y____ p_____ A- c-e-a y-d-o p-s-o- --------------------- Az cheta yedno pismo.
Ja čitam jednu knjigu. А---е-- ---а к-и--. А_ ч___ е___ к_____ А- ч-т- е-н- к-и-а- ------------------- Аз чета една книга. 0
A- -het-----na kn-ga. A_ c____ y____ k_____ A- c-e-a y-d-a k-i-a- --------------------- Az cheta yedna kniga.
Ja čitam. Аз-ч-та. А_ ч____ А- ч-т-. -------- Аз чета. 0
Az-ch--a. A_ c_____ A- c-e-a- --------- Az cheta.
Ti čitaš. Ти--ете-. Т_ ч_____ Т- ч-т-ш- --------- Ти четеш. 0
T---he-e--. T_ c_______ T- c-e-e-h- ----------- Ti chetesh.
On čita. Т-- ч---. Т__ ч____ Т-й ч-т-. --------- Той чете. 0
Toy-c-e--. T__ c_____ T-y c-e-e- ---------- Toy chete.
Ja pišem. Аз-п-ша. А_ п____ А- п-ш-. -------- Аз пиша. 0
A- p---a. A_ p_____ A- p-s-a- --------- Az pisha.
Ja pišem jedno slovo. А----ша е-н- ----а. А_ п___ е___ б_____ А- п-ш- е-н- б-к-а- ------------------- Аз пиша една буква. 0
A---ish- y--n- -u--a. A_ p____ y____ b_____ A- p-s-a y-d-a b-k-a- --------------------- Az pisha yedna bukva.
Ja pišem jednu riječ. А- п-ш- е-на-ду-а. А_ п___ е___ д____ А- п-ш- е-н- д-м-. ------------------ Аз пиша една дума. 0
A--pi--a--edn-----a. A_ p____ y____ d____ A- p-s-a y-d-a d-m-. -------------------- Az pisha yedna duma.
Ja pišem jednu rečenicu. Аз п--а---н- и----е-и-. А_ п___ е___ и_________ А- п-ш- е-н- и-р-ч-н-е- ----------------------- Аз пиша едно изречение. 0
Az pish- --dn--izr-ch-n--. A_ p____ y____ i__________ A- p-s-a y-d-o i-r-c-e-i-. -------------------------- Az pisha yedno izrechenie.
Ja pišem jedno pismo. А- пи-- е--о--исмо. А_ п___ е___ п_____ А- п-ш- е-н- п-с-о- ------------------- Аз пиша едно писмо. 0
Az-p--ha-y---- p--m-. A_ p____ y____ p_____ A- p-s-a y-d-o p-s-o- --------------------- Az pisha yedno pismo.
Ja pišem jednu knjigu. А----ша --на-кни--. А_ п___ е___ к_____ А- п-ш- е-н- к-и-а- ------------------- Аз пиша една книга. 0
A- --s-- y-----k-iga. A_ p____ y____ k_____ A- p-s-a y-d-a k-i-a- --------------------- Az pisha yedna kniga.
Ja pišem. А----ша. А_ п____ А- п-ш-. -------- Аз пиша. 0
A- p-s-a. A_ p_____ A- p-s-a- --------- Az pisha.
Ti pišeš. Ти -и--ш. Т_ п_____ Т- п-ш-ш- --------- Ти пишеш. 0
Ti-p--hesh. T_ p_______ T- p-s-e-h- ----------- Ti pishesh.
On piše. Т-й---ше. Т__ п____ Т-й п-ш-. --------- Той пише. 0
Toy------. T__ p_____ T-y p-s-e- ---------- Toy pishe.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + bugarski (1-100) MP3 bugarski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Internacionalizmi

Globalizacija se odražava i na jezike. Porast internacionalizama je očigledan. Internacionalizmi su riječi kojih ima u mnogim jezicima. Riječi pritom imaju isto ili slično značenje. Izgovor im je često isti. I pisanje takvih riječi je takođe često jako slično. Zanimljivo je širenje internacionalizama. Ono se ne obazire na granice. Barem ne na geografske. A posebno ne na jezičke granice. Postoje riječi koje se mogu razumjeti na svakom kontinentu. Riječ hotel je dobar primjer za to. Ta riječ postoji gotovo svugdje u svijetu. Mnogo internacionalizama dolazi iz područja nauke. Tehnički pojmovi se takođe brzo šire u cijeom svijetu. Stari internacionalizmi imaju zajednički korijen. Razvili su se iz iste riječi. Internacionalizmi se obično temelje na posuđenicama. To znači da se riječi jednostavno inkorporiraju u druge druge jezike. Kulturni krugovi igraju važnu ulogu kod preuzimanja. Svaka civilizacija ima svoju tradiciju. Zato se novi koncepti ne prihvataju svugdje. Kulturalne norme odlučuju koje ideje će se usvojiti. Neke stvari postoje samo u određenim dijelovima svijeta. Druge stvari se brzo šire cijelim svijetom. Ali tek kad se stvari proširuju, širi se i njihovo ime. Upravo zato su internacionalizmi tako uzbudljivi! Otkrivajući jezike, otkrivamo i kulture...
Da li ste to znali?
Kineski je jezik s najvećim brojem govornika na svijetu. Međutim, ne postoji jedan kineski jezik, već se može reći da ih ima više. Svi oni spadaju u porodicu sinotibetskih jezika. Oko 1,3 milijarde ljudi govori kineski. Većina njih živi u Narodnoj Republici Kini i Tajvanu. Najveći kineski jezik je književni kineski, koji se još zove i mandarinski. Kao službeni jezik Narodne Republike Kine to je maternji jezik 850 miliona ljudi. Ostali kineski jezici se često samo nazivaju dijalektima. Mandarinski razumiju skoro svi ljudi koji govore kineski. Svi Kinezi imaju zajedničko pismo koje je staro 4000 do 5000 godina. Time kineski ima najdužu tradiciju pismenosti. Kineski pisani znakovi su teži nego alfabetski sistemi. Gramatika se relativno brzo nauči tako da se vrlo brzo može ostvariti uspjeh u učenju. A sve više ljudi želi da nauči kineski… Usudite se jer kineski je jezik budućnosti!