Knjiga fraza

bs Čitati i pisati   »   uk Читати і писати

6 [šest]

Čitati i pisati

Čitati i pisati

6 [шість]

6 [shistʹ]

Читати і писати

[Chytaty i pysaty]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Ja čitam. Я ч---ю. Я ч_____ Я ч-т-ю- -------- Я читаю. 0
Y--chy-a-u. Y_ c_______ Y- c-y-a-u- ----------- YA chytayu.
Ja čitam jedno slovo. Я ч---ю л----у. Я ч____ л______ Я ч-т-ю л-т-р-. --------------- Я читаю літеру. 0
Y---h-ta-------ru. Y_ c______ l______ Y- c-y-a-u l-t-r-. ------------------ YA chytayu literu.
Ja čitam jednu riječ. Я ---а--сл--о. Я ч____ с_____ Я ч-т-ю с-о-о- -------------- Я читаю слово. 0
YA --ytay- -lov-. Y_ c______ s_____ Y- c-y-a-u s-o-o- ----------------- YA chytayu slovo.
Ja čitam jednu rečenicu. Я -ита- р-----я. Я ч____ р_______ Я ч-т-ю р-ч-н-я- ---------------- Я читаю речення. 0
Y--c-y-a-- -------ya. Y_ c______ r_________ Y- c-y-a-u r-c-e-n-a- --------------------- YA chytayu rechennya.
Ja čitam jedno pismo. Я -ит-- л-ст. Я ч____ л____ Я ч-т-ю л-с-. ------------- Я читаю лист. 0
Y- -hy-ay- -ys-. Y_ c______ l____ Y- c-y-a-u l-s-. ---------------- YA chytayu lyst.
Ja čitam jednu knjigu. Я-ч-таю кн--у. Я ч____ к_____ Я ч-т-ю к-и-у- -------------- Я читаю книгу. 0
Y--c--tay--k-y--. Y_ c______ k_____ Y- c-y-a-u k-y-u- ----------------- YA chytayu knyhu.
Ja čitam. Я--итаю. Я ч_____ Я ч-т-ю- -------- Я читаю. 0
Y- chy----. Y_ c_______ Y- c-y-a-u- ----------- YA chytayu.
Ti čitaš. Т------єш. Т_ ч______ Т- ч-т-є-. ---------- Ти читаєш. 0
Ty-chyt--e-h. T_ c_________ T- c-y-a-e-h- ------------- Ty chytayesh.
On čita. В-н --т-є. В__ ч_____ В-н ч-т-є- ---------- Він читає. 0
Vi--------e. V__ c_______ V-n c-y-a-e- ------------ Vin chytaye.
Ja pišem. Я---шу. Я п____ Я п-ш-. ------- Я пишу. 0
Y- -ys-u. Y_ p_____ Y- p-s-u- --------- YA pyshu.
Ja pišem jedno slovo. Я--иш--лі-е--. Я п___ л______ Я п-ш- л-т-р-. -------------- Я пишу літеру. 0
YA--------it-r-. Y_ p____ l______ Y- p-s-u l-t-r-. ---------------- YA pyshu literu.
Ja pišem jednu riječ. Я пи---с-ово. Я п___ с_____ Я п-ш- с-о-о- ------------- Я пишу слово. 0
YA p-shu -lov-. Y_ p____ s_____ Y- p-s-u s-o-o- --------------- YA pyshu slovo.
Ja pišem jednu rečenicu. Я п--у -еч--н-. Я п___ р_______ Я п-ш- р-ч-н-я- --------------- Я пишу речення. 0
YA----h--reche-nya. Y_ p____ r_________ Y- p-s-u r-c-e-n-a- ------------------- YA pyshu rechennya.
Ja pišem jedno pismo. Я----у--ис-. Я п___ л____ Я п-ш- л-с-. ------------ Я пишу лист. 0
YA---shu ---t. Y_ p____ l____ Y- p-s-u l-s-. -------------- YA pyshu lyst.
Ja pišem jednu knjigu. Я-пишу-кн--у. Я п___ к_____ Я п-ш- к-и-у- ------------- Я пишу книгу. 0
Y- -yshu-kny--. Y_ p____ k_____ Y- p-s-u k-y-u- --------------- YA pyshu knyhu.
Ja pišem. Я пиш-. Я п____ Я п-ш-. ------- Я пишу. 0
Y------u. Y_ p_____ Y- p-s-u- --------- YA pyshu.
Ti pišeš. Т- -----. Т_ п_____ Т- п-ш-ш- --------- Ти пишеш. 0
Ty pyshes-. T_ p_______ T- p-s-e-h- ----------- Ty pyshesh.
On piše. Ві---и--. В__ п____ В-н п-ш-. --------- Він пише. 0
Vin---sh-. V__ p_____ V-n p-s-e- ---------- Vin pyshe.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Internacionalizmi

Globalizacija se odražava i na jezike. Porast internacionalizama je očigledan. Internacionalizmi su riječi kojih ima u mnogim jezicima. Riječi pritom imaju isto ili slično značenje. Izgovor im je često isti. I pisanje takvih riječi je takođe često jako slično. Zanimljivo je širenje internacionalizama. Ono se ne obazire na granice. Barem ne na geografske. A posebno ne na jezičke granice. Postoje riječi koje se mogu razumjeti na svakom kontinentu. Riječ hotel je dobar primjer za to. Ta riječ postoji gotovo svugdje u svijetu. Mnogo internacionalizama dolazi iz područja nauke. Tehnički pojmovi se takođe brzo šire u cijeom svijetu. Stari internacionalizmi imaju zajednički korijen. Razvili su se iz iste riječi. Internacionalizmi se obično temelje na posuđenicama. To znači da se riječi jednostavno inkorporiraju u druge druge jezike. Kulturni krugovi igraju važnu ulogu kod preuzimanja. Svaka civilizacija ima svoju tradiciju. Zato se novi koncepti ne prihvataju svugdje. Kulturalne norme odlučuju koje ideje će se usvojiti. Neke stvari postoje samo u određenim dijelovima svijeta. Druge stvari se brzo šire cijelim svijetom. Ali tek kad se stvari proširuju, širi se i njihovo ime. Upravo zato su internacionalizmi tako uzbudljivi! Otkrivajući jezike, otkrivamo i kulture...
Da li ste to znali?
Kineski je jezik s najvećim brojem govornika na svijetu. Međutim, ne postoji jedan kineski jezik, već se može reći da ih ima više. Svi oni spadaju u porodicu sinotibetskih jezika. Oko 1,3 milijarde ljudi govori kineski. Većina njih živi u Narodnoj Republici Kini i Tajvanu. Najveći kineski jezik je književni kineski, koji se još zove i mandarinski. Kao službeni jezik Narodne Republike Kine to je maternji jezik 850 miliona ljudi. Ostali kineski jezici se često samo nazivaju dijalektima. Mandarinski razumiju skoro svi ljudi koji govore kineski. Svi Kinezi imaju zajedničko pismo koje je staro 4000 do 5000 godina. Time kineski ima najdužu tradiciju pismenosti. Kineski pisani znakovi su teži nego alfabetski sistemi. Gramatika se relativno brzo nauči tako da se vrlo brzo može ostvariti uspjeh u učenju. A sve više ljudi želi da nauči kineski… Usudite se jer kineski je jezik budućnosti!