Knjiga fraza

bs Prisvojne zamjenice 2   »   da Possessivpronominer 2

67 [šezdeset i sedam]

Prisvojne zamjenice 2

Prisvojne zamjenice 2

67 [syvogtres]

Possessivpronominer 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski danski Igra Više
naočale br-ll-r-e b________ b-i-l-r-e --------- brillerne 0
On je zaboravio svoje naočale. Han h-r---em- s-n---rille-. H__ h__ g____ s___ b_______ H-n h-r g-e-t s-n- b-i-l-r- --------------------------- Han har glemt sine briller. 0
Ma gdje su mu naočale? H--- h-----n--o---in----i---r? H___ h__ h__ d__ s___ b_______ H-o- h-r h-n d-g s-n- b-i-l-r- ------------------------------ Hvor har han dog sine briller? 0
sat u--t u___ u-e- ---- uret 0
Njegov sat je pokvaren. Ha-s--r er-- --y--e-. H___ u_ e_ i s_______ H-n- u- e- i s-y-k-r- --------------------- Hans ur er i stykker. 0
Sat visi na zidu. Ure--h-n--r p- -æ--en. U___ h_____ p_ v______ U-e- h-n-e- p- v-g-e-. ---------------------- Uret hænger på væggen. 0
pasoš p-s--t p_____ p-s-e- ------ passet 0
On je izgubio svoj pasoš. Ha---a- ---t-- sit--as. H__ h__ m_____ s__ p___ H-n h-r m-s-e- s-t p-s- ----------------------- Han har mistet sit pas. 0
Gdje je onda njegov pasoš? H--r------an ----s-t p--? H___ h__ h__ d__ s__ p___ H-o- h-r h-n d-g s-t p-s- ------------------------- Hvor har han dog sit pas? 0
oni – njihov / njihova / njihovo hu--- ----es h__ – h_____ h-n – h-n-e- ------------ hun – hendes 0
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. Bør---e k-n -k-e f-n----e-e---o-æ-dre. B______ k__ i___ f____ d____ f________ B-r-e-e k-n i-k- f-n-e d-r-s f-r-l-r-. -------------------------------------- Børnene kan ikke finde deres forældre. 0
Ali eto dolaze njihovi roditelji! Men d-r komm-r -e----foræ-dre-j-! M__ d__ k_____ d____ f_______ j__ M-n d-r k-m-e- d-r-s f-r-l-r- j-! --------------------------------- Men der kommer deres forældre jo! 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše D-----e-es D_ – D____ D- – D-r-s ---------- De – Deres 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? H-ordan--ar--eres-rejs-,-h-. M-ller? H______ v__ D____ r_____ h__ M______ H-o-d-n v-r D-r-s r-j-e- h-. M-l-e-? ------------------------------------ Hvordan var Deres rejse, hr. Müller? 0
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? Hvo--er-Der-s -o-e,---.-Mül--r? H___ e_ D____ k____ h__ M______ H-o- e- D-r-s k-n-, h-. M-l-e-? ------------------------------- Hvor er Deres kone, hr. Müller? 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše De –--eres D_ – D____ D- – D-r-s ---------- De – Deres 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? Hvor------- D--es-re-s-,---u-S-h--d-? H______ v__ D____ r_____ f__ S_______ H-o-d-n v-r D-r-s r-j-e- f-u S-h-i-t- ------------------------------------- Hvordan var Deres rejse, fru Schmidt? 0
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? H-o- -r De-e--m-n---f-u Sc-mid-? H___ e_ D____ m____ f__ S_______ H-o- e- D-r-s m-n-, f-u S-h-i-t- -------------------------------- Hvor er Deres mand, fru Schmidt? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + danski (1-100) MP3 danski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U istoriji evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to tačno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanzi je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Pošto genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!