Knjiga fraza

bs Pripreme za put   »   bg Подготовка за пътуване

47 [četrdeset i sedam]

Pripreme za put

Pripreme za put

47 [четирийсет и седем]

47 [chetiriyset i sedem]

Подготовка за пътуване

Podgotovka za pytuvane

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Moraš spakovati naš kofer! Тр-бва д- стег-е---а-а--! Т_____ д_ с______ б______ Т-я-в- д- с-е-н-ш б-г-ж-! ------------------------- Трябва да стегнеш багажа! 0
T----va -a s--g-e-h -aga--a! T______ d_ s_______ b_______ T-y-b-a d- s-e-n-s- b-g-z-a- ---------------------------- Tryabva da stegnesh bagazha!
Ne smiješ ništa zaboraviti! В-им-вай--а--е з------- нещо! В_______ д_ н_ з_______ н____ В-и-а-а- д- н- з-б-а-и- н-щ-! ----------------------------- Внимавай да не забравиш нещо! 0
V---av-y-da ne -a--avish neshch-! V_______ d_ n_ z________ n_______ V-i-a-a- d- n- z-b-a-i-h n-s-c-o- --------------------------------- Vnimavay da ne zabravish neshcho!
Treba ti veliki kofer! Тря--а----голям-к---р! Т_____ т_ г____ к_____ Т-я-в- т- г-л-м к-ф-р- ---------------------- Трябва ти голям куфар! 0
Tryab-- -- --l----ku-a-! T______ t_ g_____ k_____ T-y-b-a t- g-l-a- k-f-r- ------------------------ Tryabva ti golyam kufar!
Ne zaboravi pasoš! Не ----авя------ор--! Н_ з_______ п________ Н- з-б-а-я- п-с-о-т-! --------------------- Не забравяй паспорта! 0
Ne--ab---y-y-pa----t-! N_ z________ p________ N- z-b-a-y-y p-s-o-t-! ---------------------- Ne zabravyay pasporta!
Ne zaboravi avionsku kartu! Не з--ра----са--ле--и- би-ет! Н_ з_______ с_________ б_____ Н- з-б-а-я- с-м-л-т-и- б-л-т- ----------------------------- Не забравяй самолетния билет! 0
Ne-z-b-av------m----ni-a--il-t! N_ z________ s__________ b_____ N- z-b-a-y-y s-m-l-t-i-a b-l-t- ------------------------------- Ne zabravyay samoletniya bilet!
Ne zaboravi putne čekove! Н- з--ра-яй --тн-ч--к-те-чеко--! Н_ з_______ п___________ ч______ Н- з-б-а-я- п-т-и-е-к-т- ч-к-в-! -------------------------------- Не забравяй пътническите чекове! 0
Ne -----vy-- py--i--e-kit----ek-v-! N_ z________ p____________ c_______ N- z-b-a-y-y p-t-i-h-s-i-e c-e-o-e- ----------------------------------- Ne zabravyay pytnicheskite chekove!
Ponesi kremu za sunčanje. Вземи --ем---о--- ---нц-. В____ к___ п_____ с______ В-е-и к-е- п-о-и- с-ъ-ц-. ------------------------- Вземи крем против слънце. 0
V---i kr-- p---iv sly-t--. V____ k___ p_____ s_______ V-e-i k-e- p-o-i- s-y-t-e- -------------------------- Vzemi krem protiv slyntse.
Ponesi sunčane naočale. В-е---с--н-е--те-оч-л-. В____ с_________ о_____ В-е-и с-ъ-ч-в-т- о-и-а- ----------------------- Вземи слънчевите очила. 0
V-e-i --y-c----t--och--a. V____ s__________ o______ V-e-i s-y-c-e-i-e o-h-l-. ------------------------- Vzemi slynchevite ochila.
Ponesi šešir za sunce. В---и -л-нче---а ша---. В____ с_________ ш_____ В-е-и с-ъ-ч-в-т- ш-п-а- ----------------------- Вземи слънчевата шапка. 0
V--m- sl-n------- -h-p-a. V____ s__________ s______ V-e-i s-y-c-e-a-a s-a-k-. ------------------------- Vzemi slynchevata shapka.
Hoćeš li ponijeti autokartu? Иска--л--да -з-----пъ-н- -а---? И____ л_ д_ в_____ п____ к_____ И-к-ш л- д- в-е-е- п-т-а к-р-а- ------------------------------- Искаш ли да вземеш пътна карта? 0
Is---h -- da--zem-s---ytn--k--ta? I_____ l_ d_ v______ p____ k_____ I-k-s- l- d- v-e-e-h p-t-a k-r-a- --------------------------------- Iskash li da vzemesh pytna karta?
Hoćeš li ponijeti vodič za putovanja? И-ка- л- ---в--м----ъ--во-ит-л? И____ л_ д_ в_____ п___________ И-к-ш л- д- в-е-е- п-т-в-д-т-л- ------------------------------- Искаш ли да вземеш пътеводител? 0
Isk-s--li da--z-mesh p----------? I_____ l_ d_ v______ p___________ I-k-s- l- d- v-e-e-h p-t-v-d-t-l- --------------------------------- Iskash li da vzemesh pytevoditel?
Hoćeš li ponijeti kišobran? Иска---- -а-в-е-е---ад--? И____ л_ д_ в_____ ч_____ И-к-ш л- д- в-е-е- ч-д-р- ------------------------- Искаш ли да вземеш чадър? 0
Isk-sh-l---- -z-me---chadyr? I_____ l_ d_ v______ c______ I-k-s- l- d- v-e-e-h c-a-y-? ---------------------------- Iskash li da vzemesh chadyr?
Misli na hlače, košulje, čarape. Не з-бр-вяй--а-т-л-н-т-,-риз--е- чор-п--е. Н_ з_______ п___________ р______ ч________ Н- з-б-а-я- п-н-а-о-и-е- р-з-т-, ч-р-п-т-. ------------------------------------------ Не забравяй панталоните, ризите, чорапите. 0
Ne z-b-a---y--antalo--te--r--it-, c-or-----. N_ z________ p___________ r______ c_________ N- z-b-a-y-y p-n-a-o-i-e- r-z-t-, c-o-a-i-e- -------------------------------------------- Ne zabravyay pantalonite, rizite, chorapite.
Misli na kravate, kaiševe, sakoe. Не-з--р--я- вр---в-ъзк---,-к-ла-ите,-сак-та. Н_ з_______ в_____________ к________ с______ Н- з-б-а-я- в-а-о-р-з-и-е- к-л-н-т-, с-к-т-. -------------------------------------------- Не забравяй вратовръзките, коланите, саката. 0
N- --br-vy---v--to--y--------o-an--e---a--t-. N_ z________ v_____________ k________ s______ N- z-b-a-y-y v-a-o-r-z-i-e- k-l-n-t-, s-k-t-. --------------------------------------------- Ne zabravyay vratovryzkite, kolanite, sakata.
Misli na pidžame, spavaćice i majice. Н- --бра-я- пи-а-и-е- но-н---т----т---с-ите. Н_ з_______ п________ н________ и т_________ Н- з-б-а-я- п-ж-м-т-, н-щ-и-и-е и т-н-с-и-е- -------------------------------------------- Не забравяй пижамите, нощниците и тениските. 0
N- z-b----a- pizha-i-e,---s----i--it- --t--iskit-. N_ z________ p_________ n____________ i t_________ N- z-b-a-y-y p-z-a-i-e- n-s-c-n-t-i-e i t-n-s-i-e- -------------------------------------------------- Ne zabravyay pizhamite, noshchnitsite i teniskite.
Trebaš cipele, sandale i čizme. Т-ябват-----був-и, -а--ал- - -от-ш-. Т______ т_ о______ с______ и б______ Т-я-в-т т- о-у-к-, с-н-а-и и б-т-ш-. ------------------------------------ Трябват ти обувки, сандали и ботуши. 0
T-ya-v-- ti o-uv--,-s-n---i i--o-ush-. T_______ t_ o______ s______ i b_______ T-y-b-a- t- o-u-k-, s-n-a-i i b-t-s-i- -------------------------------------- Tryabvat ti obuvki, sandali i botushi.
Trebaš maramice, sapun i makaze za nokte. Т-я-в-- -и н--н--к-р-ич--- с-пун - ---ич--. Т______ т_ н____ к________ с____ и н_______ Т-я-в-т т- н-с-и к-р-и-к-, с-п-н и н-ж-ч-а- ------------------------------------------- Трябват ти носни кърпички, сапун и ножичка. 0
Tr--bv-- ti--os-i -----c-k-, -ap---i noz---hka. T_______ t_ n____ k_________ s____ i n_________ T-y-b-a- t- n-s-i k-r-i-h-i- s-p-n i n-z-i-h-a- ----------------------------------------------- Tryabvat ti nosni kyrpichki, sapun i nozhichka.
Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube. Тря-ват--и-гре-ен,-че----з- з--и-и --ст- ---зъ--. Т______ т_ г______ ч____ з_ з___ и п____ з_ з____ Т-я-в-т т- г-е-е-, ч-т-а з- з-б- и п-с-а з- з-б-. ------------------------------------------------- Трябват ти гребен, четка за зъби и паста за зъби. 0
T--abva---i g-ebe-,--het-a -----------a-ta--a-z---. T_______ t_ g______ c_____ z_ z___ i p____ z_ z____ T-y-b-a- t- g-e-e-, c-e-k- z- z-b- i p-s-a z- z-b-. --------------------------------------------------- Tryabvat ti greben, chetka za zybi i pasta za zybi.

Budućnost jezika

Više od 1,3 milijarde ljudi govori kineski jezik. Tako kineski govori najviše ljudi na svijetu. I tako će ostati još dugi niz godina. Budućnost drugih jezika nije toliko perspektivna. Jer će mnogi lokalni jezici izumrijeti. Trenutno se u svijetu govori oko 6.000 različitih jezika. Stručnjaci pak kažu da je većina njih ugrožena. To znači da će oko 90% svih jezika nestati. Većina njih će izumrijeti još u ovom stoljeću. To znači da svaki dan nestane jedan jezik. Značenje pojedinih jezika će se takođe mijenjati u budućnosti. Engleski je još uvijek na drugom mjestu. Međutim, broj native speakera (izvornih govornika jezika) nije stalan. Uzrok tome je demografski razvoj. Za nekoliko desetljeća drugi jezici će početi prevladavati. Na 2. i 3. mjestu će se uskoro naći hindi/urdu i arapski jezik. Engleski jezik će zauzeti 4. mjesto. Njemački će jezik potpuno nestati iz skupine ‘prvih deset’. Malajski jezik će spadati među najvažnije jezike. Dok će neki jezici izumirati, nastajat će novi jezici. To će biti hibridni jezici. Takvi će se jezički hibridi uglavnom govoriti u gradovima. U budućnosti će se razviti i sasvim nove varijante jezika. U budućnosti će, dakle, postojati različiti oblici engleskog jezika. Broj dvojezičnih ljudi će se znatno povećati u cijelom svijetu. Nije sasvim jasno kako ćemo govoriti u budućnosti. Ali za 100 godina će još uvijek postojati različiti jezici. Dakle, učenje se neće tako brzo završiti...
Da li ste to znali?
Češki je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Spada u zapadnoslavenske jezike. Češki i slovački su veoma slični. Razlog tome je zajednička historija oba naroda. Ipak se jezici razlikuju u nekim tačkama. Mlađi Česi i Slovaci imaju ponekad teškoća da se razumiju. Međutim, ima govornika koji koriste miješani jezik. Govorni češki dosta se razlikuje od pisanog jezika. Moglo bi se reći da književni češki postoji uglavnom u pisanom obliku. Usmeno se koristi samo u službenim prilikama ili u medijima. Ovo strogo razdvajanje je najvažnija karakteristika češkog jezika. Gramatika češkog jezika nije baš jednostavna. Ima sedam padeža i četiri roda. Učenje je ipak veoma zabavno. Pri tome se otkriva puno novih stvari.