Knjiga fraza

bs Pripreme za put   »   be Падрыхтаванне да паездкі

47 [četrdeset i sedam]

Pripreme za put

Pripreme za put

47 [сорак сем]

47 [sorak sem]

Падрыхтаванне да паездкі

Padrykhtavanne da paezdkі

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bjeloruski Igra Više
Moraš spakovati naš kofer! Т---усіш упа---аць---- ч--ад--. Т_ м____ у________ н__ ч_______ Т- м-с-ш у-а-а-а-ь н-ш ч-м-д-н- ------------------------------- Ты мусіш упакаваць наш чамадан. 0
Ty -us-sh upa--vat-- -a---c-am-d-n. T_ m_____ u_________ n___ c________ T- m-s-s- u-a-a-a-s- n-s- c-a-a-a-. ----------------------------------- Ty musіsh upakavats’ nash chamadan.
Ne smiješ ništa zaboraviti! Т---е---в--е---------за-ы-ь. Т_ н_ п______ н_____ з______ Т- н- п-в-н-н н-ч-г- з-б-ц-. ---------------------------- Ты не павінен нічога забыць. 0
T- -----vіne----ch------b----. T_ n_ p______ n______ z_______ T- n- p-v-n-n n-c-o-a z-b-t-’- ------------------------------ Ty ne pavіnen nіchoga zabyts’.
Treba ti veliki kofer! Т-б- патр-бн---я--кі -а-а--н! Т___ п_______ в_____ ч_______ Т-б- п-т-э-н- в-л-к- ч-м-д-н- ----------------------------- Табе патрэбны вялікі чамадан! 0
Ta-e pa--ebny-v--lі-і chama---! T___ p_______ v______ c________ T-b- p-t-e-n- v-a-і-і c-a-a-a-! ------------------------------- Tabe patrebny vyalіkі chamadan!
Ne zaboravi pasoš! Не ----дзь---межн--пашпарт! Н_ з______ з______ п_______ Н- з-б-д-ь з-м-ж-ы п-ш-а-т- --------------------------- Не забудзь замежны пашпарт! 0
Ne -ab-d-- ---e-h-y--a---a--! N_ z______ z_______ p________ N- z-b-d-’ z-m-z-n- p-s-p-r-! ----------------------------- Ne zabudz’ zamezhny pashpart!
Ne zaboravi avionsku kartu! Не--а--д-ь-б-л---на -ам--ёт! Н_ з______ б____ н_ с_______ Н- з-б-д-ь б-л-т н- с-м-л-т- ---------------------------- Не забудзь білет на самалёт! 0
N- z---d------e---------le-! N_ z______ b____ n_ s_______ N- z-b-d-’ b-l-t n- s-m-l-t- ---------------------------- Ne zabudz’ bіlet na samalet!
Ne zaboravi putne čekove! Н--забу--ь-п-да---н-я----і! Н_ з______ п_________ ч____ Н- з-б-д-ь п-д-р-ж-ы- ч-к-! --------------------------- Не забудзь падарожныя чэкі! 0
Ne --b-d-’ p---ro-hn-ya-----і! N_ z______ p___________ c_____ N- z-b-d-’ p-d-r-z-n-y- c-e-і- ------------------------------ Ne zabudz’ padarozhnyya chekі!
Ponesi kremu za sunčanje. Ваз-мі-со-ца-хоў-ы--р-м. В_____ с__________ к____ В-з-м- с-н-а-х-ў-ы к-э-. ------------------------ Вазьмі сонцаахоўны крэм. 0
V-z’-і-son----khou-y -r--. V_____ s____________ k____ V-z-m- s-n-s-a-h-u-y k-e-. -------------------------- Vaz’mі sontsaakhouny krem.
Ponesi sunčane naočale. В-зь-- --нца----ны- ---ля--. В_____ с___________ а_______ В-з-м- с-н-а-х-ў-ы- а-у-я-ы- ---------------------------- Вазьмі сонцаахоўныя акуляры. 0
Vaz’m--sonts-a-ho-nyya ak--ya-y. V_____ s______________ a________ V-z-m- s-n-s-a-h-u-y-a a-u-y-r-. -------------------------------- Vaz’mі sontsaakhounyya akulyary.
Ponesi šešir za sunce. В--ьмі----я--ш--- сон-а. В_____ к______ а_ с_____ В-з-м- к-п-л-ш а- с-н-а- ------------------------ Вазьмі капялюш ад сонца. 0
Va-’mі-k-p-a-yu---ad s-n--a. V_____ k_________ a_ s______ V-z-m- k-p-a-y-s- a- s-n-s-. ---------------------------- Vaz’mі kapyalyush ad sontsa.
Hoćeš li ponijeti autokartu? Хо-а- ---ць-к-рт- да-о-? Х____ у____ к____ д_____ Х-ч-ш у-я-ь к-р-у д-р-г- ------------------------ Хочаш узяць карту дарог? 0
Kh-chas---z--ts- ------daro-? K_______ u______ k____ d_____ K-o-h-s- u-y-t-’ k-r-u d-r-g- ----------------------------- Khochash uzyats’ kartu darog?
Hoćeš li ponijeti vodič za putovanja? Хо-а---з-ць--у------ны-----днік? Х____ у____ т_________ д________ Х-ч-ш у-я-ь т-р-с-ы-н- д-в-д-і-? -------------------------------- Хочаш узяць турыстычны даведнік? 0
Khoc-as--u-ya-s’ --r-s--chny --v-dn--? K_______ u______ t__________ d________ K-o-h-s- u-y-t-’ t-r-s-y-h-y d-v-d-і-? -------------------------------------- Khochash uzyats’ turystychny davednіk?
Hoćeš li ponijeti kišobran? Хочаш узя-- па--с--? Х____ у____ п_______ Х-ч-ш у-я-ь п-р-с-н- -------------------- Хочаш узяць парасон? 0
Kho--as- u-y-ts- paras--? K_______ u______ p_______ K-o-h-s- u-y-t-’ p-r-s-n- ------------------------- Khochash uzyats’ parason?
Misli na hlače, košulje, čarape. Падум-- аб--т-н--- ка------ --ар-э-ка-. П______ а_ ш______ к_______ ш__________ П-д-м-й а- ш-а-а-, к-ш-л-х- ш-а-п-т-а-. --------------------------------------- Падумай аб штанах, кашулях, шкарпэтках. 0
P-dum-y a--------kh,-k----l----- -h---p-t-akh. P______ a_ s________ k__________ s____________ P-d-m-y a- s-t-n-k-, k-s-u-y-k-, s-k-r-e-k-k-. ---------------------------------------------- Padumay ab shtanakh, kashulyakh, shkarpetkakh.
Misli na kravate, kaiševe, sakoe. П-д---й-а- га-ь----ах, ра-ян-х--п--ж-к-х. П______ а_ г__________ р_______ п________ П-д-м-й а- г-л-ш-у-а-, р-м-н-х- п-н-а-а-. ----------------------------------------- Падумай аб гальштуках, рамянях, пінжаках. 0
P-d---y a----l’--tuk---, ramy-n--kh- --n-------. P______ a_ g____________ r__________ p__________ P-d-m-y a- g-l-s-t-k-k-, r-m-a-y-k-, p-n-h-k-k-. ------------------------------------------------ Padumay ab gal’shtukakh, ramyanyakh, pіnzhakakh.
Misli na pidžame, spavaćice i majice. П-д---й--- пі----х------ы------л-- ---ай-ах. П______ а_ п_______ н_____ к______ і м______ П-д-м-й а- п-ж-м-х- н-ч-ы- к-ш-л-х і м-й-а-. -------------------------------------------- Падумай аб піжамах, начных кашулях і майках. 0
P-du-ay a--pіz-a-akh--nach-ykh--ashulyakh - -ay--k-. P______ a_ p_________ n_______ k_________ і m_______ P-d-m-y a- p-z-a-a-h- n-c-n-k- k-s-u-y-k- і m-y-a-h- ---------------------------------------------------- Padumay ab pіzhamakh, nachnykh kashulyakh і maykakh.
Trebaš cipele, sandale i čizme. Т--е-патр--ны- т-ф-і- с---а-і і -оты. Т___ п________ т_____ с______ і б____ Т-б- п-т-э-н-я т-ф-і- с-н-а-і і б-т-. ------------------------------------- Табе патрэбныя туфлі, сандалі і боты. 0
Tab- ------ny----u-l---s---a-- і-bo-y. T___ p_________ t_____ s______ і b____ T-b- p-t-e-n-y- t-f-і- s-n-a-і і b-t-. -------------------------------------- Tabe patrebnyya tuflі, sandalі і boty.
Trebaš maramice, sapun i makaze za nokte. Таб- пат--бн-- --с---і- м-л--- -а-ік-р--- н-жні-ы. Т___ п________ н_______ м___ і м_________ н_______ Т-б- п-т-э-н-я н-с-ў-і- м-л- і м-н-к-р-ы- н-ж-і-ы- -------------------------------------------------- Табе патрэбныя насоўкі, мыла і манікюрныя нажніцы. 0
Ta------rebn--a-n----kі,----a-- man-k-urny-- n--h-іtsy. T___ p_________ n_______ m___ і m___________ n_________ T-b- p-t-e-n-y- n-s-u-і- m-l- і m-n-k-u-n-y- n-z-n-t-y- ------------------------------------------------------- Tabe patrebnyya nasoukі, myla і manіkyurnyya nazhnіtsy.
Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube. Т----пат-эб-ы--гра--н-ц, -у------чо--а----уб----п-с--. Т___ п________ г________ з_____ ш_____ і з_____ п_____ Т-б- п-т-э-н-я г-а-я-е-, з-б-а- ш-о-к- і з-б-а- п-с-а- ------------------------------------------------------ Табе патрэбныя грабянец, зубная шчотка і зубная паста. 0
T-b- -a---b--ya g---yanet----ub-a-a--h--o-ka і -ubn-----a-ta. T___ p_________ g__________ z______ s_______ і z______ p_____ T-b- p-t-e-n-y- g-a-y-n-t-, z-b-a-a s-c-o-k- і z-b-a-a p-s-a- ------------------------------------------------------------- Tabe patrebnyya grabyanets, zubnaya shchotka і zubnaya pasta.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + bjeloruski (1-100) MP3 bjeloruski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Budućnost jezika

Više od 1,3 milijarde ljudi govori kineski jezik. Tako kineski govori najviše ljudi na svijetu. I tako će ostati još dugi niz godina. Budućnost drugih jezika nije toliko perspektivna. Jer će mnogi lokalni jezici izumrijeti. Trenutno se u svijetu govori oko 6.000 različitih jezika. Stručnjaci pak kažu da je većina njih ugrožena. To znači da će oko 90% svih jezika nestati. Većina njih će izumrijeti još u ovom stoljeću. To znači da svaki dan nestane jedan jezik. Značenje pojedinih jezika će se takođe mijenjati u budućnosti. Engleski je još uvijek na drugom mjestu. Međutim, broj native speakera (izvornih govornika jezika) nije stalan. Uzrok tome je demografski razvoj. Za nekoliko desetljeća drugi jezici će početi prevladavati. Na 2. i 3. mjestu će se uskoro naći hindi/urdu i arapski jezik. Engleski jezik će zauzeti 4. mjesto. Njemački će jezik potpuno nestati iz skupine ‘prvih deset’. Malajski jezik će spadati među najvažnije jezike. Dok će neki jezici izumirati, nastajat će novi jezici. To će biti hibridni jezici. Takvi će se jezički hibridi uglavnom govoriti u gradovima. U budućnosti će se razviti i sasvim nove varijante jezika. U budućnosti će, dakle, postojati različiti oblici engleskog jezika. Broj dvojezičnih ljudi će se znatno povećati u cijelom svijetu. Nije sasvim jasno kako ćemo govoriti u budućnosti. Ali za 100 godina će još uvijek postojati različiti jezici. Dakle, učenje se neće tako brzo završiti...
Da li ste to znali?
Češki je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Spada u zapadnoslavenske jezike. Češki i slovački su veoma slični. Razlog tome je zajednička historija oba naroda. Ipak se jezici razlikuju u nekim tačkama. Mlađi Česi i Slovaci imaju ponekad teškoća da se razumiju. Međutim, ima govornika koji koriste miješani jezik. Govorni češki dosta se razlikuje od pisanog jezika. Moglo bi se reći da književni češki postoji uglavnom u pisanom obliku. Usmeno se koristi samo u službenim prilikama ili u medijima. Ovo strogo razdvajanje je najvažnija karakteristika češkog jezika. Gramatika češkog jezika nije baš jednostavna. Ima sedam padeža i četiri roda. Učenje je ipak veoma zabavno. Pri tome se otkriva puno novih stvari.