Кос-та му-н--се-в-жд-.
К_____ м_ н_ с_ в_____
К-с-т- м- н- с- в-ж-а-
----------------------
Косата му не се вижда. 0 K----- -- ne ----iz--a.K_____ m_ n_ s_ v______K-s-t- m- n- s- v-z-d-.-----------------------Kosata mu ne se vizhda.
И-у-----м- -е-се -и-да-.
И у____ м_ н_ с_ в______
И у-и-е м- н- с- в-ж-а-.
------------------------
И ушите му не се виждат. 0 I u----- m--n- s--vi---at.I u_____ m_ n_ s_ v_______I u-h-t- m- n- s- v-z-d-t---------------------------I ushite mu ne se vizhdat.
Ри--в-- о-ит--и ус---а.
Р______ о____ и у______
Р-с-в-м о-и-е и у-т-т-.
-----------------------
Рисувам очите и устата. 0 Risuvam-och-t--- usta-a.R______ o_____ i u______R-s-v-m o-h-t- i u-t-t-.------------------------Risuvam ochite i ustata.
Чо--к-т----ц--- - с--с-е-.
Ч______ т______ и с_ с____
Ч-в-к-т т-н-у-а и с- с-е-.
--------------------------
Човекът танцува и се смее. 0 C-o---yt--antsu-- i--- sm--.C_______ t_______ i s_ s____C-o-e-y- t-n-s-v- i s- s-e-.----------------------------Chovekyt tantsuva i se smee.
То--но-и п-ъчка-- р--ет--си.
Т__ н___ п_____ в р_____ с__
Т-й н-с- п-ъ-к- в р-ц-т- с-.
----------------------------
Той носи пръчка в ръцете си. 0 T---n--i prychk--- ry---te-si.T__ n___ p______ v r______ s__T-y n-s- p-y-h-a v r-t-e-e s-.------------------------------Toy nosi prychka v rytsete si.
Н-с- и-шал--кол- в--та-си.
Н___ и ш__ о____ в____ с__
Н-с- и ш-л о-о-о в-а-а с-.
--------------------------
Носи и шал около врата си. 0 No-i-- sh----k-lo---a-- s-.N___ i s___ o____ v____ s__N-s- i s-a- o-o-o v-a-a s-.---------------------------Nosi i shal okolo vrata si.
З--а - и-е-с-уде-о.
З___ е и е с_______
З-м- е и е с-у-е-о-
-------------------
Зима е и е студено. 0 Z-m--y--i -- -tud-no.Z___ y_ i y_ s_______Z-m- y- i y- s-u-e-o----------------------Zima ye i ye studeno.
И--ра-а-------- силни.
И к______ м_ с_ с_____
И к-а-а-а м- с- с-л-и-
----------------------
И краката му са силни. 0 I --a-ata--u sa-s--ni.I k______ m_ s_ s_____I k-a-a-a m- s- s-l-i-----------------------I krakata mu sa silni.
Ч-век-- - о- с--г.
Ч______ е о_ с____
Ч-в-к-т е о- с-я-.
------------------
Човекът е от сняг. 0 C--v--y--y---t snyag.C_______ y_ o_ s_____C-o-e-y- y- o- s-y-g----------------------Chovekyt ye ot snyag.
Т-- ------и--а-та--- и п----.
Т__ н_ н___ п_______ и п_____
Т-й н- н-с- п-н-а-о- и п-л-о-
-----------------------------
Той не носи панталон и палто. 0 T-y--- n--i-pant--o------lto.T__ n_ n___ p_______ i p_____T-y n- n-s- p-n-a-o- i p-l-o------------------------------Toy ne nosi pantalon i palto.
Но н- му---студ-но.
Н_ н_ м_ е с_______
Н- н- м- е с-у-е-о-
-------------------
Но не му е студено. 0 No-ne-mu y- st-d-no.N_ n_ m_ y_ s_______N- n- m- y- s-u-e-o---------------------No ne mu ye studeno.
Той --с-е-е- чо-е-.
Т__ е с_____ ч_____
Т-й е с-е-е- ч-в-к-
-------------------
Той е снежен човек. 0 Toy--e-sn-zhen --ov--.T__ y_ s______ c______T-y y- s-e-h-n c-o-e-.----------------------Toy ye snezhen chovek.
Moderne jezike mogu analizirati lingvisti.
Pritom koriste različite metode.
Međutim, kako su govorili ljudi prije više tisuća godina?
Puno je teže odgovoriti na to pitanje.
Znanstvenici se svejedno time bave godinama.
Žele istražiti kako se prije govorilo.
Pritom pokušavaju rekonstruirati stare jezične oblike.
Američki znanstvenici su upravo došli do zanimljivog otkrića.
Analizirali su preko 2.000 jezika.
Pritom su posebice ispitivali rečenično ustrojstvo.
Rezultati njihovog istraživanja bili su jako zanimljivi.
Gotovo polovica jezika je imala S-O-G red riječi u rečenici.
To znači da je vrijedio princip subjekt-objekt-glagol.
Više od 700 jezika slijedi S-G-O model.
I oko 160 jezika funkcionira po sistemu G-S-O.
G-O-S model se koristi u oko 40 jezika.
120 jezika imaju mješovite oblike.
S druge strane O-G-S i O-S-G su znantno rjeđi sistemi.
Dakle, većina ispitanih jezika koristi S-O-G princip.
Tu, primjerice, spadaju perzijski, japanski i turski jezik.
Većina živih jezika slijedi S-G-O model.
Danas u indoeuropskoj porodici jezika prevladava to rečenično ustrojstvo.
Istraživači smatraju da se prije govorilo po S-O-G modelu.
Na tom su se sistemu temeljili svi jezici.
Međutim, tada su se jezici razgranali.
Još uvijek se ne zna kako se to desilo.
Promjena rečeničnog ustrojstva je morala imati neki razlog.
Budući da u evoluciji nadvlada samo ono što ima prednosti...