Рјечник

sr Прошлост 3   »   es Pretérito 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ochenta y tres]

Pretérito 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
телефонирати h-b-a- --r-telé--no h_____ p__ t_______ h-b-a- p-r t-l-f-n- ------------------- hablar por teléfono
Ја сам телефонирао / телефонирала. He -a--ad- --- --lé-o-o. H_ h______ p__ t________ H- h-b-a-o p-r t-l-f-n-. ------------------------ He hablado por teléfono.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. He h--lado --r--e-é--no -o----- -a--. H_ h______ p__ t_______ t___ e_ r____ H- h-b-a-o p-r t-l-f-n- t-d- e- r-t-. ------------------------------------- He hablado por teléfono todo el rato.
питати pre-----r p________ p-e-u-t-r --------- preguntar
Ја сам питао / питала. (Yo--------g----d-. (___ h_ p__________ (-o- h- p-e-u-t-d-. ------------------- (Yo) he preguntado.
Ја сам увек питао / питала. S-empre--- pre----ad-. S______ h_ p__________ S-e-p-e h- p-e-u-t-d-. ---------------------- Siempre he preguntado.
испричати c-n-ar c_____ c-n-a- ------ contar
Ја сам испричао / испричала. He -o-t-do. H_ c_______ H- c-n-a-o- ----------- He contado.
Ја сам испричао / испричала целу причу. H- c-n-a-- -oda-l- h--t--i-. H_ c______ t___ l_ h________ H- c-n-a-o t-d- l- h-s-o-i-. ---------------------------- He contado toda la historia.
учити e-tudiar e_______ e-t-d-a- -------- estudiar
Ја сам учио / учила. H--e-t--ia--. H_ e_________ H- e-t-d-a-o- ------------- He estudiado.
Ја сам учио / учила цело вече. He-----di-do toda l-----de. H_ e________ t___ l_ t_____ H- e-t-d-a-o t-d- l- t-r-e- --------------------------- He estudiado toda la tarde.
радити tra-a--r t_______ t-a-a-a- -------- trabajar
Ја сам радио / радила. H- -ra-ajado. H_ t_________ H- t-a-a-a-o- ------------- He trabajado.
Ја сам радио / радила цели дан. He-tra-ajado-t-do-e---í-. H_ t________ t___ e_ d___ H- t-a-a-a-o t-d- e- d-a- ------------------------- He trabajado todo el día.
јести c---r c____ c-m-r ----- comer
Ја сам јео / јела. H- c-mi--. H_ c______ H- c-m-d-. ---------- He comido.
Ја сам појео / појела сву храну. M--he c--id- to-- l--c-m---. M_ h_ c_____ t___ l_ c______ M- h- c-m-d- t-d- l- c-m-d-. ---------------------------- Me he comido toda la comida.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + шпански (1-100) МП3 шпански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.