Рјечник

sr У ресторану 3   »   es En el restaurante 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [treinta y uno]

En el restaurante 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Q---rí---n-----a-t-. Q______ u_ e________ Q-e-r-a u- e-t-a-t-. -------------------- Querría un entrante.
Хтео / хтела бих салату. Que--ía-----e------a. Q______ u__ e________ Q-e-r-a u-a e-s-l-d-. --------------------- Querría una ensalada.
Хтео / хтела бих једну супу. Que--í---na-s---. Q______ u__ s____ Q-e-r-a u-a s-p-. ----------------- Querría una sopa.
Хтео / хтела бих десерт. Q-er--a--l-o-de post--. Q______ a___ d_ p______ Q-e-r-a a-g- d- p-s-r-. ----------------------- Querría algo de postre.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Qu-r-ía -n--e--do---n--at-. Q______ u_ h_____ c__ n____ Q-e-r-a u- h-l-d- c-n n-t-. --------------------------- Querría un helado con nata.
Хтео / хтела бих воће или сир. Qu---ía --u-- o---e--. Q______ f____ o q_____ Q-e-r-a f-u-a o q-e-o- ---------------------- Querría fruta o queso.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. No-ot--s-/----o--as-que--í-mos desayunar. N_______ / n_______ q_________ d_________ N-s-t-o- / n-s-t-a- q-e-r-a-o- d-s-y-n-r- ----------------------------------------- Nosotros / nosotras querríamos desayunar.
Хтели / хтеле бисмо ручати. N-s-tro--/ ---ot-as-q------mo--------/ --m--za-. N_______ / n_______ q_________ c____ / a________ N-s-t-o- / n-s-t-a- q-e-r-a-o- c-m-r / a-m-r-a-. ------------------------------------------------ Nosotros / nosotras querríamos comer / almorzar.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. No-o---- /-n-so-r-s q---ría-os cenar. N_______ / n_______ q_________ c_____ N-s-t-o- / n-s-t-a- q-e-r-a-o- c-n-r- ------------------------------------- Nosotros / nosotras querríamos cenar.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? ¿Q-é desea-- ---rr-a--u-t-d------yuna-? ¿___ d____ / q______ (______ d_________ ¿-u- d-s-a / q-e-r-a (-s-e-) d-s-y-n-r- --------------------------------------- ¿Qué desea / querría (usted) desayunar?
Кајзерице с мармеладом и медом? ¿-an--illo------me-m--a-- ---i-l? ¿__________ c__ m________ y m____ ¿-a-e-i-l-s c-n m-r-e-a-a y m-e-? --------------------------------- ¿Panecillos con mermelada y miel?
Тост с кобасицом и сиром? ¿T-s-a-a- -o- -al-h--h--y --eso? ¿________ c__ s________ y q_____ ¿-o-t-d-s c-n s-l-h-c-a y q-e-o- -------------------------------- ¿Tostadas con salchicha y queso?
Кувано јаје? ¿-- -ue-------d----he--id-? ¿__ h____ c_____ / h_______ ¿-n h-e-o c-c-d- / h-r-i-o- --------------------------- ¿Un huevo cocido / hervido?
Јаје на око? ¿-- ------f--t-? ¿__ h____ f_____ ¿-n h-e-o f-i-o- ---------------- ¿Un huevo frito?
Омлет? ¿--a-t-r-ill- ---n-e--? ¿___ t_______ f________ ¿-n- t-r-i-l- f-a-c-s-? ----------------------- ¿Una tortilla francesa?
Молим још један јогурт. T-á-g--e-o--- -o--r, -or-fa---. T_______ o___ y_____ p__ f_____ T-á-g-m- o-r- y-g-r- p-r f-v-r- ------------------------------- Tráigame otro yogur, por favor.
Молим још соли и бибера. Trá------m-- s-- y--imie-t-,-p-- fa-or. T_______ m__ s__ y p________ p__ f_____ T-á-g-m- m-s s-l y p-m-e-t-, p-r f-v-r- --------------------------------------- Tráigame más sal y pimienta, por favor.
Молим још једну чашу воде. T--ig-me--t-- ------e --ua- --- -----. T_______ o___ v___ d_ a____ p__ f_____ T-á-g-m- o-r- v-s- d- a-u-, p-r f-v-r- -------------------------------------- Tráigame otro vaso de agua, por favor.

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!