Рјечник

sr Упознати   »   es Conociendo otras personas

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [tres]

Conociendo otras personas

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
Здраво! ¡Ho--! ¡_____ ¡-o-a- ------ ¡Hola!
Добар дан! ¡B--no- día-! ¡______ d____ ¡-u-n-s d-a-! ------------- ¡Buenos días!
Како сте? / Како си? ¿Qué---l? ¿___ t___ ¿-u- t-l- --------- ¿Qué tal?
Јесте ли Ви из Европе? ¿--e-e--u-t--) -e Eu-op-? ¿_____ (______ d_ E______ ¿-i-n- (-s-e-) d- E-r-p-? ------------------------- ¿Viene (usted) de Europa?
Јесте ли Ви из Америке? ¿Vien--(-s--d) d---mé---a? ¿_____ (______ d_ A_______ ¿-i-n- (-s-e-) d- A-é-i-a- -------------------------- ¿Viene (usted) de América?
Јесте ли Ви из Азије? ¿Vi--- (-sted)----A-i-? ¿_____ (______ d_ A____ ¿-i-n- (-s-e-) d- A-i-? ----------------------- ¿Viene (usted) de Asia?
У којем хотелу сте смештени? ¿-n-q-é / c-ál -a-----otel-s- -----nt-a----p--a-o ----a--u-te--? ¿__ q__ / c___ (____ h____ s_ e________ h________ / -__ (_______ ¿-n q-é / c-á- (-m-) h-t-l s- e-c-e-t-a h-s-e-a-o / --a (-s-e-)- ---------------------------------------------------------------- ¿En qué / cuál (am.) hotel se encuentra hospedado / -da (usted)?
Колико дуго сте већ овде? ¿Po- c-án-- t---po--a--st-d- (--ted)-----? ¿___ c_____ t_____ h_ e_____ (______ a____ ¿-o- c-á-t- t-e-p- h- e-t-d- (-s-e-) a-u-? ------------------------------------------ ¿Por cuánto tiempo ha estado (usted) aquí?
Колико дуго остајете? ¿Po- ---nt--tiem----er-a-e--r- -u--------uí? ¿___ c_____ t_____ p__________ (______ a____ ¿-o- c-á-t- t-e-p- p-r-a-e-e-á (-s-e-) a-u-? -------------------------------------------- ¿Por cuánto tiempo permanecerá (usted) aquí?
Допада ли Вам се овде? ¿Le-g---- aqu-? ¿__ g____ a____ ¿-e g-s-a a-u-? --------------- ¿Le gusta aquí?
Јесте ли овде на годишњем одмору? ¿Es-á us--d-a-uí d---a-aci-nes? ¿____ u____ a___ d_ v__________ ¿-s-á u-t-d a-u- d- v-c-c-o-e-? ------------------------------- ¿Está usted aquí de vacaciones?
Посетите ме једном! ¡Vi-íte-e cu--do q--e--! ¡________ c_____ q______ ¡-i-í-e-e c-a-d- q-i-r-! ------------------------ ¡Visíteme cuando quiera!
Ово је моја адреса. A-uí-e-tá ----i--cci--. A___ e___ m_ d_________ A-u- e-t- m- d-r-c-i-n- ----------------------- Aquí está mi dirección.
Хоћемо ли се сутра видети? ¿--s-----s--a-a--? ¿___ v____ m______ ¿-o- v-m-s m-ñ-n-? ------------------ ¿Nos vemos mañana?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. L---ie---,--e-o ya-ten---o--o- -la-e-. L_ s______ p___ y_ t____ o____ p______ L- s-e-t-, p-r- y- t-n-o o-r-s p-a-e-. -------------------------------------- Lo siento, pero ya tengo otros planes.
Ћао! / Збогом! ¡--i--- - ¡Ch-o! ¡______ / ¡_____ ¡-d-ó-! / ¡-h-o- ---------------- ¡Adiós! / ¡Chao!
Довиђења! ¡A--ó-! - ¡H--t- la-v---a! ¡______ / ¡_____ l_ v_____ ¡-d-ó-! / ¡-a-t- l- v-s-a- -------------------------- ¡Adiós! / ¡Hasta la vista!
До ускоро! ¡-ast- ------! ¡_____ p______ ¡-a-t- p-o-t-! -------------- ¡Hasta pronto!

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + шпански (1-100) МП3 шпански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!