Рјечник

sr Радити   »   es Trabajar

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [cincuenta y cinco]

Trabajar

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
Шта сте по занимању? ¿Cu-l----------fes--n? ¿____ e_ s_ p_________ ¿-u-l e- s- p-o-e-i-n- ---------------------- ¿Cuál es su profesión?
Мој муж је по занимању доктор. Mi esp--o-ej---- c----do-t--. M_ e_____ e_____ c___ d______ M- e-p-s- e-e-c- c-m- d-c-o-. ----------------------------- Mi esposo ejerce como doctor.
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. (Y-) tr-ba-- m-dia --r---a com- enf--me-a. (___ t______ m____ j______ c___ e_________ (-o- t-a-a-o m-d-a j-r-a-a c-m- e-f-r-e-a- ------------------------------------------ (Yo) trabajo media jornada como enfermera.
Ускоро ћемо добити пензију. P----o -ec---r-----nu--tra pe--ió-. P_____ r__________ n______ p_______ P-o-t- r-c-b-r-m-s n-e-t-a p-n-i-n- ----------------------------------- Pronto recibiremos nuestra pensión.
Али су порези високи. P-r- --s i-pue-t-- s-n-a-to-. P___ l__ i________ s__ a_____ P-r- l-s i-p-e-t-s s-n a-t-s- ----------------------------- Pero los impuestos son altos.
И здравствено осигурање је високо. Y -l s--uro--édi---es c-ro. Y e_ s_____ m_____ e_ c____ Y e- s-g-r- m-d-c- e- c-r-. --------------------------- Y el seguro médico es caro.
Шта желиш једном постати? ¿Qué t--g--t--í--s--? ¿___ t_ g_______ s___ ¿-u- t- g-s-a-í- s-r- --------------------- ¿Qué te gustaría ser?
Ја желим постати инжењер. Me---st-----se- -n-enie-o. M_ g_______ s__ i_________ M- g-s-a-í- s-r i-g-n-e-o- -------------------------- Me gustaría ser ingeniero.
Желим да студирам на универзитету. (--- qu-ero es-u--ar ----a--n--e------. (___ q_____ e_______ e_ l_ u___________ (-o- q-i-r- e-t-d-a- e- l- u-i-e-s-d-d- --------------------------------------- (Yo) quiero estudiar en la universidad.
Ја сам приправник. (-----o---n /-un--p--an-e. (___ s__ u_ / u__ p_______ (-o- s-y u- / u-a p-s-n-e- -------------------------- (Yo) soy un / una pasante.
Ја не зарађујем много. (----n- gano --ch---in---. (___ n_ g___ m____ d______ (-o- n- g-n- m-c-o d-n-r-. -------------------------- (Yo) no gano mucho dinero.
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. (-o- est-- h-ci-ndo-u-a pa---tía-/--n---prá-t-c-s ------e-tr-n--ro. (___ e____ h_______ u__ p_______ / u___ p________ e_ e_ e__________ (-o- e-t-y h-c-e-d- u-a p-s-n-í- / u-a- p-á-t-c-s e- e- e-t-a-j-r-. ------------------------------------------------------------------- (Yo) estoy haciendo una pasantía / unas prácticas en el extranjero.
Ово је мој шеф. Ése--s-mi ---e. É__ e_ m_ j____ É-e e- m- j-f-. --------------- Ése es mi jefe.
Имам драге колеге. (-o) t-ngo b-e--s -om--ñ---s-de-----a--. (___ t____ b_____ c_________ d_ t_______ (-o- t-n-o b-e-o- c-m-a-e-o- d- t-a-a-o- ---------------------------------------- (Yo) tengo buenos compañeros de trabajo.
У подне увек идемо у кантину. S-e-p-----mo- ------antina a--mediod-a. S______ v____ a l_ c______ a_ m________ S-e-p-e v-m-s a l- c-n-i-a a- m-d-o-í-. --------------------------------------- Siempre vamos a la cantina al mediodía.
Ја тражим радно место. E---y bus---do t--ba--. E____ b_______ t_______ E-t-y b-s-a-d- t-a-a-o- ----------------------- Estoy buscando trabajo.
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. L-evo-u- año--a---n tr--ajo. L____ u_ a__ y_ s__ t_______ L-e-o u- a-o y- s-n t-a-a-o- ---------------------------- Llevo un año ya sin trabajo.
У овој земљи има превише незапослених. Hay-dem--ia-o--d--em-lea--- e-----e----s. H__ d_________ d___________ e_ e___ p____ H-y d-m-s-a-o- d-s-m-l-a-o- e- e-t- p-í-. ----------------------------------------- Hay demasiados desempleados en este país.

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?