Рјечник

sr Куповина   »   es Ir de compras

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [cincuenta y cuatro]

Ir de compras

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
Ја желим купити поклон. Que-r-a --m---r un r-g---. Querría comprar un regalo. Q-e-r-a c-m-r-r u- r-g-l-. -------------------------- Querría comprar un regalo.
Али ништа превише скупо. Pe---n-da -e-----d---aro. Pero nada demasiado caro. P-r- n-d- d-m-s-a-o c-r-. ------------------------- Pero nada demasiado caro.
Имате ли можда ташну? ¿U-----s-, -a- -ez? ¿Un bolso, tal vez? ¿-n b-l-o- t-l v-z- ------------------- ¿Un bolso, tal vez?
Коју боју желите? ¿De --é--o-or l------re? ¿De qué color lo quiere? ¿-e q-é c-l-r l- q-i-r-? ------------------------ ¿De qué color lo quiere?
Црну, браон или белу? ¿-eg-----a---n --bl----? ¿Negro, marrón o blanco? ¿-e-r-, m-r-ó- o b-a-c-? ------------------------ ¿Negro, marrón o blanco?
Велику или малу? ¿--an------e--eño? ¿Grande o pequeño? ¿-r-n-e o p-q-e-o- ------------------ ¿Grande o pequeño?
Могу ли видети ову? ¿--edo--e--ést--? ¿Puedo ver éstos? ¿-u-d- v-r é-t-s- ----------------- ¿Puedo ver éstos?
Је ли од коже? ¿Es d- piel? ¿Es de piel? ¿-s d- p-e-? ------------ ¿Es de piel?
Или је од вештачког материјала? ¿--de ---s-ico? ¿O de plástico? ¿- d- p-á-t-c-? --------------- ¿O de plástico?
Наравно, од коже. D--piel,-------l-en--. De piel, naturalmente. D- p-e-, n-t-r-l-e-t-. ---------------------- De piel, naturalmente.
То је нарочито добар квалитет. E--de------u--a -a--da-. Es de muy buena calidad. E- d- m-y b-e-a c-l-d-d- ------------------------ Es de muy buena calidad.
А ташна је заиста повољна. Y el -ols--es-á --a------ --y --en-----r-cio. Y el bolso está realmente muy bien de precio. Y e- b-l-o e-t- r-a-m-n-e m-y b-e- d- p-e-i-. --------------------------------------------- Y el bolso está realmente muy bien de precio.
Ова ми се допада. Me----t-. Me gusta. M- g-s-a- --------- Me gusta.
Ову ћу узети. Me ---q-e--. Me lo quedo. M- l- q-e-o- ------------ Me lo quedo.
Могу ли је евентуално заменити? ¿-o---e-o -a--iar--d-d- e- caso? ¿Lo puedo cambiar, dado el caso? ¿-o p-e-o c-m-i-r- d-d- e- c-s-? -------------------------------- ¿Lo puedo cambiar, dado el caso?
Подразумева се. Na-u----ent-. Naturalmente. N-t-r-l-e-t-. ------------- Naturalmente.
Запаковаћемо је као поклон. S--l------lvem-s com--------. Se lo envolvemos como regalo. S- l- e-v-l-e-o- c-m- r-g-l-. ----------------------------- Se lo envolvemos como regalo.
Тамо преко је благајна. L----ja-es-á--hí. La caja está ahí. L- c-j- e-t- a-í- ----------------- La caja está ahí.

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.