Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   es Pretérito 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [ochenta y ocho]

Pretérito 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. M- -i-o-no -u--ía j-ga--co--l- --ñe--. M_ h___ n_ q_____ j____ c__ l_ m______ M- h-j- n- q-e-í- j-g-r c-n l- m-ñ-c-. -------------------------------------- Mi hijo no quería jugar con la muñeca.
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. M- --j- ------r-----g-r al-fútbol. M_ h___ n_ q_____ j____ a_ f______ M- h-j- n- q-e-í- j-g-r a- f-t-o-. ---------------------------------- Mi hija no quería jugar al fútbol.
Моја жена не хтеде играти шах са мном. Mi espos- -o -u-r---j-ga- con--go -l---ed---. M_ e_____ n_ q_____ j____ c______ a_ a_______ M- e-p-s- n- q-e-í- j-g-r c-n-i-o a- a-e-r-z- --------------------------------------------- Mi esposa no quería jugar conmigo al ajedrez.
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. Mi-----o------ue---n--ar-u- pas-o. M__ h____ n_ q______ d__ u_ p_____ M-s h-j-s n- q-e-í-n d-r u- p-s-o- ---------------------------------- Mis hijos no querían dar un paseo.
Они не хтедоше поспремити собу. No q-----n -rd---- -a ha-itac-ó-. N_ q______ o______ l_ h__________ N- q-e-í-n o-d-n-r l- h-b-t-c-ó-. --------------------------------- No querían ordenar la habitación.
Они не хтедоше ићи у кревет. No--u-rían-i-se --c--a. N_ q______ i___ a c____ N- q-e-í-n i-s- a c-m-. ----------------------- No querían irse a cama.
Он не смеде јести сладолед. É- n----día - d-bí--c-mer-he-a-os. É_ n_ p____ / d____ c____ h_______ É- n- p-d-a / d-b-a c-m-r h-l-d-s- ---------------------------------- Él no podía / debía comer helados.
Он не смеде јести чоколаду. N--p--í--/ d-----co--------o-at-. N_ p____ / d____ c____ c_________ N- p-d-a / d-b-a c-m-r c-o-o-a-e- --------------------------------- No podía / debía comer chocolate.
Он не смеде јести бомбоне. N----dí----d--ía comer--aram-l-s. N_ p____ / d____ c____ c_________ N- p-d-a / d-b-a c-m-r c-r-m-l-s- --------------------------------- No podía / debía comer caramelos.
Ја смедох нешто зажелети. P-----ed-- un--e-e-. P___ p____ u_ d_____ P-d- p-d-r u- d-s-o- -------------------- Pude pedir un deseo.
Ја смедох купити себи хаљину. P--e--om---- u------i-o. P___ c______ u_ v_______ P-d- c-m-r-r u- v-s-i-o- ------------------------ Pude comprar un vestido.
Ја смедох узети себи једну пралину. P--e --ger u- --m-ón. P___ c____ u_ b______ P-d- c-g-r u- b-m-ó-. --------------------- Pude coger un bombón.
Смеде ли ти пушити у авиону? ¿Pud---- -u--r en-e- av-ón? ¿_______ f____ e_ e_ a_____ ¿-u-i-t- f-m-r e- e- a-i-n- --------------------------- ¿Pudiste fumar en el avión?
Смеде ли ти пити пиво у болници? ¿Pud-s---b-ber----------n-el ho-p----? ¿_______ b____ c______ e_ e_ h________ ¿-u-i-t- b-b-r c-r-e-a e- e- h-s-i-a-? -------------------------------------- ¿Pudiste beber cerveza en el hospital?
Смеде ли ти повести пса у хотел? ¿--di--e-l----r -l--e-r- co--i-- -----tel? ¿_______ l_____ a_ p____ c______ a_ h_____ ¿-u-i-t- l-e-a- a- p-r-o c-n-i-o a- h-t-l- ------------------------------------------ ¿Pudiste llevar al perro contigo al hotel?
На распусту деца смедоше остати дуже вани. D-ran-e-las--ac--i---s--o--ni-os p-dí-n e-t------er- -asta ta-d-. D______ l__ v_________ l__ n____ p_____ e____ a_____ h____ t_____ D-r-n-e l-s v-c-c-o-e- l-s n-ñ-s p-d-a- e-t-r a-u-r- h-s-a t-r-e- ----------------------------------------------------------------- Durante las vacaciones los niños podían estar afuera hasta tarde.
Они смедоше дуго се играти у дворишту. E-lo--/ -l--s po-ían -u--r d--a--e---ch- rat- ---el pa---. E____ / e____ p_____ j____ d______ m____ r___ e_ e_ p_____ E-l-s / e-l-s p-d-a- j-g-r d-r-n-e m-c-o r-t- e- e- p-t-o- ---------------------------------------------------------- Ellos / ellas podían jugar durante mucho rato en el patio.
Они смедоше дуго остати будни. E-l-s ---l-as-p---a--acost-rse-ta-d-. E____ / e____ p_____ a________ t_____ E-l-s / e-l-s p-d-a- a-o-t-r-e t-r-e- ------------------------------------- Ellos / ellas podían acostarse tarde.

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...