Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   th การไปทำธุระ

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [ห้าสิบเอ็ด]

hâ-sìp-èt

การไปทำธุระ

gan-bhai-tam-tóo-rá

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тајски Игра Више
Хоћу у библиотеку. ผ--/---ฉ---อ---ไ--้-งส--ด ผ_ / ดิ__ อ___________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ไ-ห-อ-ส-ุ- ------------------------- ผม / ดิฉัน อยากไปห้องสมุด 0
po-m-d-̀-ch-----̀-yâk-bh-i---̂-----a---óot p___________________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---h-i-h-̂-n---a---o-o- -------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-à-yâk-bhai-hâwng-sà-móot
Хоћу у књижару. ผม-/--ิฉ-น--ย-ก---้า--า--น-งสือ ผ_ / ดิ__ อ________________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ไ-ร-า-ข-ย-น-ง-ื- ------------------------------- ผม / ดิฉัน อยากไปร้านขายหนังสือ 0
po-m-------ǎ------a-----ai--án---̌--na--g-se-u p______________________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---h-i-r-́---a-i-n-̌-g-s-̌- ------------------------------------------------ pǒm-dì-chǎn-à-yâk-bhai-rán-kǎi-nǎng-sěu
Хоћу до трафике. ผม---ดิ-ัน อย-ก-ปแ-งขา-ห---สื---มพ์ ผ_ / ดิ__ อ___________________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ไ-แ-ง-า-ห-ั-ส-อ-ิ-พ- ----------------------------------- ผม / ดิฉัน อยากไปแผงขายหนังสือพิมพ์ 0
p-̌m-di---hǎn----yâ---ha--pæ-n--k--i-na-n---ě---im p___________________________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---h-i-p-̌-g-k-̌---a-n---e-u-p-m ----------------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-à-yâk-bhai-pæ̌ng-kǎi-nǎng-sěu-pim
Ја хоћу да изнајмим књигу. ผ--/ ดิฉั- อ--กย-ม-น-งสือ ผ_ / ดิ__ อ__________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ย-ม-น-ง-ื- ------------------------- ผม / ดิฉัน อยากยืมหนังสือ 0
p-----ì-------a--yâ--yeu--------se-u p______________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---e-m-n-̌-g-s-̌- -------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-à-yâk-yeum-nǎng-sěu
Ја хоћу да купим књигу. ผม-- --ฉ-น--ย-ก-ื้อ-นั-ส-อ ผ_ / ดิ__ อ__________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ซ-้-ห-ั-ส-อ -------------------------- ผม / ดิฉัน อยากซื้อหนังสือ 0
pǒm-d-̀---ǎ--a---a---s--u---̌n---ěu p_____________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---e-u-n-̌-g-s-̌- -------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-à-yâk-séu-nǎng-sěu
Ја хоћу да купим новине. ผ- --ด-ฉ-- -ย-กซ-้อห-ั-ส-อพ-มพ์ ผ_ / ดิ__ อ_____________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ซ-้-ห-ั-ส-อ-ิ-พ- ------------------------------- ผม / ดิฉัน อยากซื้อหนังสือพิมพ์ 0
po----ì----̌n-----â--se----a--g-s--u---m p_________________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---e-u-n-̌-g-s-̌---i- ------------------------------------------ pǒm-dì-chǎn-à-yâk-séu-nǎng-sěu-pim
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. ผม / ด-ฉั- อ---ไปห้-งสมุด--ื่อจ-ไปยื-ห-ั---อ ผ_ / ดิ__ อ_________________________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ไ-ห-อ-ส-ุ-เ-ื-อ-ะ-ป-ื-ห-ั-ส-อ -------------------------------------------- ผม / ดิฉัน อยากไปห้องสมุดเพื่อจะไปยืมหนังสือ 0
p----d-̀-c-a-n-à------------------sà-m------e----j----hai--e---nǎ---sěu p______________________________________________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---h-i-h-̂-n---a---o-o---e-u---a---h-i-y-u---a-n---e-u --------------------------------------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-à-yâk-bhai-hâwng-sà-móot-pêua-jà-bhai-yeum-nǎng-sěu
Ја хоћу у књижару да купим књигу. ผ- / ด------ยา--ป--าน-นั-ส--เ-ื่อ----ซ-้-หนั-ส-อ ผ_ / ดิ__ อ___________________________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ไ-ร-า-ห-ั-ส-อ-พ-่-จ-ไ-ซ-้-ห-ั-ส-อ ------------------------------------------------ ผม / ดิฉัน อยากไปร้านหนังสือเพื่อจะไปซื้อหนังสือ 0
po-m-d---chǎn--̀--a-----ai--án----n-------pêua-ja--bh-i--e-u-n---g-s--u p____________________________________________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---h-i-r-́---a-n---e-u-p-̂-a-j-̀-b-a---e-u-n-̌-g-s-̌- -------------------------------------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-à-yâk-bhai-rán-nǎng-sěu-pêua-jà-bhai-séu-nǎng-sěu
Ја хоћу до трафике да купим новине. ผม----ิฉ-น --า-ไ--ผง--ยหน-ง--อ---่อ----้อ--ังสื-----์ ผ_ / ดิ__ อ_______________________________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ไ-แ-ง-า-ห-ั-ส-อ-พ-่-จ-ซ-้-ห-ั-ส-อ-ิ-พ- ----------------------------------------------------- ผม / ดิฉัน อยากไปแผงขายหนังสือเพื่อจะซื้อหนังสือพิมพ์ 0
po---dì---ǎn-a----̂k------pæ--g-ka---nǎng--ěu-pêu--j-̀--e-u----n--s-̌----m p________________________________________________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---h-i-p-̌-g-k-̌---a-n---e-u-p-̂-a-j-̀-s-́---a-n---e-u-p-m ------------------------------------------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-à-yâk-bhai-pæ̌ng-kǎi-nǎng-sěu-pêua-jà-séu-nǎng-sěu-pim
Ја хоћу до оптичара. ผม-/-ดิ-ัน ----ไ--้-นแว่--า ผ_ / ดิ__ อ_____________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ไ-ร-า-แ-่-ต- --------------------------- ผม / ดิฉัน อยากไปร้านแว่นตา 0
pǒm-di---hǎn--̀--âk----i--án------d-a p_________________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---h-i-r-́---æ-n-d-a ----------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-à-yâk-bhai-rán-wæ̂n-dha
Ја хоћу до супермаркета. ผ----ดิฉ-น ---ก---ุปเป-ร-ม--์-ก็ต ผ_ / ดิ__ อ_________________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ไ-ซ-ป-ป-ร-ม-ร-เ-็- --------------------------------- ผม / ดิฉัน อยากไปซุปเปอร์มาร์เก็ต 0
po---di----ǎn------̂--b--i---́----h----m--gèt p______________________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---h-i-s-́-p-b-u-̶-m---e-t ----------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-à-yâk-bhai-sóop-bhur̶-ma-gèt
Ја хоћу до пекара. ผม-/--ิฉั- -ย-กไป--า-ขายขนม-ัง ผ_ / ดิ__ อ________________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ไ-ร-า-ข-ย-น-ป-ง ------------------------------ ผม / ดิฉัน อยากไปร้านขายขนมปัง 0
po-----̀-ch--------â---h----a-n--ǎ--k--n-m-----a-g p__________________________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---h-i-r-́---a-i-k-̌---a---h-n- ---------------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-à-yâk-bhai-rán-kǎi-kǒn-má-bhang
Ја хоћу да купим наочале. ผม---ด-ฉัน--ย-ก-ื้-แว--ตา ผ_ / ดิ__ อ__________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ซ-้-แ-่-ต- ------------------------- ผม / ดิฉัน อยากซื้อแว่นตา 0
pǒm---̀--h--n-à-yâ--séu--æ---dha p____________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---e-u-w-̂---h- ------------------------------------ pǒm-dì-chǎn-à-yâk-séu-wæ̂n-dha
Ја хоћу да купим воће и поврће. ผม-/ --ฉั- อยา-ซ--อ---ม้แล-ผัก ผ_ / ดิ__ อ______________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ซ-้-ผ-ไ-้-ล-ผ-ก ------------------------------ ผม / ดิฉัน อยากซื้อผลไม้และผัก 0
pǒm--i--c--̌n--̀--a-k-s--u-p--n--ái-lǽ-pa-k p___________________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---e-u-p-̌---a-i-l-́-p-̀- ---------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-à-yâk-séu-pǒn-mái-lǽ-pàk
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. ผ- --ด-ฉั----าก--้---ม--ง ผ_ / ดิ__ อ__________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ซ-้-ข-ม-ั- ------------------------- ผม / ดิฉัน อยากซื้อขนมปัง 0
po-m-----ch-̌n--̀-y-̂---é---ǒ--ma---h-ng p_________________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---e-u-k-̌---a---h-n- ------------------------------------------ pǒm-dì-chǎn-à-yâk-séu-kǒn-má-bhang
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. ผม-- -ิ-ัน -ย--ไ-ร-าน----ต-เพ-่อจ--ื้--ว--ตา ผ_ / ดิ__ อ_________________________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ไ-ร-า-แ-่-ต-เ-ื-อ-ะ-ื-อ-ว-น-า -------------------------------------------- ผม / ดิฉัน อยากไปร้านแว่นตาเพื่อจะซื้อแว่นตา 0
po-m-dì--hǎn-à-y--k-b------́-----n-d-a---̂ua-j---s--u-w--n-dha p_____________________________________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---h-i-r-́---æ-n-d-a-p-̂-a-j-̀-s-́---æ-n-d-a ----------------------------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-à-yâk-bhai-rán-wæ̂n-dha-pêua-jà-séu-wæ̂n-dha
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. ผม --ดิ--น-อ------ุ-เปอร--า--เก-ต เ--่อจะ-----ลไม้แ-ะผ-ก ผ_ / ดิ__ อ_________________ เ_______________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ไ-ซ-ป-ป-ร-ม-ร-เ-็- เ-ื-อ-ะ-ื-อ-ล-ม-แ-ะ-ั- -------------------------------------------------------- ผม / ดิฉัน อยากไปซุปเปอร์มาร์เก็ต เพื่อจะซื้อผลไม้และผัก 0
po--------h-̌--à--a-k---ai--o-o---h----m-----t---̂u--j----e-u--o----a---læ---a-k p_________________________________________________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---h-i-s-́-p-b-u-̶-m---e-t-p-̂-a-j-̀-s-́---o-n-m-́---æ---a-k --------------------------------------------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-à-yâk-bhai-sóop-bhur̶-ma-gèt-pêua-jà-séu-pǒn-mái-lǽ-pàk
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. ผ-----ิฉ-- -ย-ก-ป----เบ-กอร---พื่--ะ-ื---นมปัง ผ_ / ดิ__ อ__________________________ ผ- / ด-ฉ-น อ-า-ไ-ร-า-เ-เ-อ-ี-เ-ื-อ-ะ-ื-อ-น-ป-ง ---------------------------------------------- ผม / ดิฉัน อยากไปร้านเบเกอรี่เพื่อจะซื้อขนมปัง 0
p-̌m-dì----̌n----yâk-bha--------a---u-̶-r----p-̂-------s--u-kǒn-----bh--g p______________________________________________________________ p-̌---i---h-̌---̀-y-̂---h-i-r-́---a---u-̶-r-̂---e-u---a---e-u-k-̌---a---h-n- ---------------------------------------------------------------------------- pǒm-dì-chǎn-à-yâk-bhai-rán-bay-gur̶-rêe-pêua-jà-séu-kǒn-má-bhang

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!