Рјечник

sr Постављати питања 1   »   th การตั้งคำถาม 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [หกสิบสอง]

hòk-sìp-sǎwng

การตั้งคำถาม 1

[gan-dhâng-kam-tǎm]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тајски Игра Више
учити เรียน เร-ยน เ-ี-น ----- เรียน 0
r--n rian r-a- ---- rian
Уче ли ученици много? น-กเ---น-------ยอ----? น-กเร-ยน เร-ยนเยอะไหม? น-ก-ร-ย- เ-ี-น-ย-ะ-ห-? ---------------------- นักเรียน เรียนเยอะไหม? 0
n--k---a----an--u-н---̌i na-k-rian-rian-yu-н-ma-i n-́---i-n-r-a---u-н-m-̌- ------------------------ nák-rian-rian-yúн-mǎi
Не, они уче мало. ไ-- พ-กเ-า-ร-ยน-้อย ไม- พวกเขาเร-ยนน-อย ไ-่ พ-ก-ข-เ-ี-น-้-ย ------------------- ไม่ พวกเขาเรียนน้อย 0
ma-i--u--k---̌o----------y ma-i-pu-ak-ka-o-rian-na-wy m-̂---u-a---a-o-r-a---a-w- -------------------------- mâi-pûak-kǎo-rian-náwy
питати ถ-ม ถาม ถ-ม --- ถาม 0
tǎm ta-m t-̌- ---- tǎm
Питате ли често учитеља? คุ--า-คำถ--ค--------ย-หม? ค-ณถามค-ถามค-ณคร-บ-อยไหม? ค-ณ-า-ค-ถ-ม-ุ-ค-ู-่-ย-ห-? ------------------------- คุณถามคำถามคุณครูบ่อยไหม? 0
k-on-tǎ--ka------------k-o-----wy-m-̌i koon-ta-m-kam-ta-m-koon-kroo-ba-wy-ma-i k-o---a-m-k-m-t-̌---o-n-k-o---a-w---a-i --------------------------------------- koon-tǎm-kam-tǎm-koon-kroo-bàwy-mǎi
Не, не питам га често. ไ-่คร-------ะ ผม - -ิ-ัน-ถา----น--่-่-ย ไม-คร-บ / ค-ะ ผม / ด-ฉ-น ถามท-านไม-บ-อย ไ-่-ร-บ / ค-ะ ผ- / ด-ฉ-น ถ-ม-่-น-ม-บ-อ- --------------------------------------- ไม่ครับ / ค่ะ ผม / ดิฉัน ถามท่านไม่บ่อย 0
ma-----a---kâ-p-̌--d---ch-̌--tǎ-----n--a-i--a--y ma-i-kra-p-ka--po-m-di--cha-n-ta-m-ta-n-ma-i-ba-wy m-̂---r-́---a---o-m-d-̀-c-a-n-t-̌---a-n-m-̂---a-w- -------------------------------------------------- mâi-kráp-kâ-pǒm-dì-chǎn-tǎm-tân-mâi-bàwy
одговорити ต---ล-บ ตอบกล-บ ต-บ-ล-บ ------- ตอบกลับ 0
d--̀---gla-p dha-wp-gla-p d-a-w---l-̀- ------------ dhàwp-glàp
Одговорите, молим Вас. ช----อบด--- -รับ /-คะ ช-วยตอบด-วย คร-บ / คะ ช-ว-ต-บ-้-ย ค-ั- / ค- --------------------- ช่วยตอบด้วย ครับ / คะ 0
chu--y-d-à----û-----á---á chu-ay-dha-wp-du-ay-kra-p-ka- c-u-a---h-̀-p-d-̂-y-k-a-p-k-́ ----------------------------- chûay-dhàwp-dûay-kráp-ká
Ја одговарам. ผ- --ดิ--- ตอบ ผม / ด-ฉ-น ตอบ ผ- / ด-ฉ-น ต-บ -------------- ผม / ดิฉัน ตอบ 0
po----i--cha-n-d---wp po-m-di--cha-n-dha-wp p-̌---i---h-̌---h-̀-p --------------------- pǒm-dì-chǎn-dhàwp
радити ท-ง-น ท-งาน ท-ง-น ----- ทำงาน 0
tam--gan tam-ngan t-m-n-a- -------- tam-ngan
Ради ли он управо? เ-า--ล-งท--าน-ยู่ใช-ไ--? เขาก-ล-งท-งานอย--ใช-ไหม? เ-า-ำ-ั-ท-ง-น-ย-่-ช-ไ-ม- ------------------------ เขากำลังทำงานอยู่ใช่ไหม? 0
k-̌o-ga--la---ta--nga---̀-y-̂--châ---a-i ka-o-gam-lang-tam-ngan-a--yo-o-cha-i-ma-i k-̌---a---a-g-t-m-n-a---̀-y-̂---h-̂---a-i ----------------------------------------- kǎo-gam-lang-tam-ngan-à-yôo-châi-mǎi
Да, управо ради. ใช่-คร-บ-/-ค-- --า-ำ-ั-ท---นอ-ู่ ใช- คร-บ / ค-ะ เขาก-ล-งท-งานอย-- ใ-่ ค-ั- / ค-ะ เ-า-ำ-ั-ท-ง-น-ย-่ -------------------------------- ใช่ ครับ / ค่ะ เขากำลังทำงานอยู่ 0
cha-i-kr-́--k-̂-kǎ---am-l-ng-ta--ng-n-à--o-o cha-i-kra-p-ka--ka-o-gam-lang-tam-ngan-a--yo-o c-a-i-k-a-p-k-̂-k-̌---a---a-g-t-m-n-a---̀-y-̂- ---------------------------------------------- châi-kráp-kâ-kǎo-gam-lang-tam-ngan-à-yôo
долазити ม- มา ม- -- มา 0
m- ma m- -- ma
Долазите ли Ви? คุ--ะ---ห-? ค-ณจะมาไหม? ค-ณ-ะ-า-ห-? ----------- คุณจะมาไหม? 0
k--n--a---a--a-i koon-ja--ma-ma-i k-o---a---a-m-̌- ---------------- koon-jà-ma-mǎi
Да, долазимо одмах. ค--บ---ค่ะ-เรากำล-----ป คร-บ / ค-ะ เราก-ล-งจะไป ค-ั- / ค-ะ เ-า-ำ-ั-จ-ไ- ----------------------- ครับ / ค่ะ เรากำลังจะไป 0
kr-----â-ra------l-ng-j----hai kra-p-ka--rao-gam-lang-ja--bhai k-a-p-k-̂-r-o-g-m-l-n---a---h-i ------------------------------- kráp-kâ-rao-gam-lang-jà-bhai
становати อา-ัย อาศ-ย อ-ศ-ย ----- อาศัย 0
a----i a-sa-i a-s-̌- ------ a-sǎi
Станујете ли у Берлину? คุณอ--ั-ใ--บ-ร์-ินใ--ไหม--ร-บ --ค-? ค-ณอาศ-ยในเบอร-ล-นใช-ไหม คร-บ / คะ? ค-ณ-า-ั-ใ-เ-อ-์-ิ-ใ-่-ห- ค-ั- / ค-? ----------------------------------- คุณอาศัยในเบอร์ลินใช่ไหม ครับ / คะ? 0
k-on-a--ǎi---i---r̶-l---ch-̂i-mǎ---ra---ká koon-a-sa-i-nai-bur--lin-cha-i-ma-i-kra-p-ka- k-o-----a-i-n-i-b-r---i---h-̂---a-i-k-a-p-k-́ --------------------------------------------- koon-a-sǎi-nai-bur̶-lin-châi-mǎi-kráp-ká
Да, ја станујем у Берлину. ค------ค-ะ ผม-----ฉั--อ-ศ--ใ-เ-อ-์-ิน คร-บ / ค-ะ ผม / ด-ฉ-น อาศ-ยในเบอร-ล-น ค-ั- / ค-ะ ผ- / ด-ฉ-น อ-ศ-ย-น-บ-ร-ล-น ------------------------------------- ครับ / ค่ะ ผม / ดิฉัน อาศัยในเบอร์ลิน 0
kr-́---a---ǒm---̀---a---a---̌---a--bu-̶---n kra-p-ka--po-m-di--cha-n-a-sa-i-nai-bur--lin k-a-p-k-̂-p-̌---i---h-̌-----a-i-n-i-b-r---i- -------------------------------------------- kráp-kâ-pǒm-dì-chǎn-a-sǎi-nai-bur̶-lin

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!