Рјечник

sr нешто морати   »   pt ter de fazer alguma coisa

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [setenta e dois]

ter de fazer alguma coisa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
морати t-r de--ter-que t__ d__ t__ q__ t-r d-/ t-r q-e --------------- ter de/ ter que 0
Ја морам послати писмо. T--h- -e--n--ar a-ca-t-. T____ d_ e_____ a c_____ T-n-o d- e-v-a- a c-r-a- ------------------------ Tenho de enviar a carta. 0
Ја морам платити хотел. Te-ho--------r o --t-l. T____ d_ p____ o h_____ T-n-o d- p-g-r o h-t-l- ----------------------- Tenho de pagar o hotel. 0
Ти мораш рано устати. Te-s-d--l-v-nt-r--- ----. T___ d_ l__________ c____ T-n- d- l-v-n-a---e c-d-. ------------------------- Tens de levantar-te cedo. 0
Ти мораш пуно радити. Ten- -e -ra---h-- ----o. T___ d_ t________ m_____ T-n- d- t-a-a-h-r m-i-o- ------------------------ Tens de trabalhar muito. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. T-ns--e---r--o-tu--. T___ d_ s__ p_______ T-n- d- s-r p-n-u-l- -------------------- Tens de ser pontual. 0
Он мора напунити резервоар. E-e t-- d- pôr-gaso---a. E__ t__ d_ p__ g________ E-e t-m d- p-r g-s-l-n-. ------------------------ Ele tem de pôr gasolina. 0
Он мора поправити ауто. E----em d- -e-a--r---car--. E__ t__ d_ r______ o c_____ E-e t-m d- r-p-r-r o c-r-o- --------------------------- Ele tem de reparar o carro. 0
Он мора oпрати ауто. El- t-m-de lav---o ca-ro. E__ t__ d_ l____ o c_____ E-e t-m d- l-v-r o c-r-o- ------------------------- Ele tem de lavar o carro. 0
Она мора куповати. El----m d- faz-r -om---s. E__ t__ d_ f____ c_______ E-a t-m d- f-z-r c-m-r-s- ------------------------- Ela tem de fazer compras. 0
Она мора чистити стан. Ela-t-- de -im-ar-- a-a-ta-----. E__ t__ d_ l_____ o a___________ E-a t-m d- l-m-a- o a-a-t-m-n-o- -------------------------------- Ela tem de limpar o apartamento. 0
Она мора прати веш. E-- --m d- ------a-r--p-. E__ t__ d_ l____ a r_____ E-a t-m d- l-v-r a r-u-a- ------------------------- Ela tem de lavar a roupa. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. N-- te-o--de ----á ---a---e-co--. N__ t____ d_ i_ j_ p___ a e______ N-s t-m-s d- i- j- p-r- a e-c-l-. --------------------------------- Nós temos de ir já para a escola. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. Nós----o- d--ir -á---r- o---a--lho. N__ t____ d_ i_ j_ p___ o t________ N-s t-m-s d- i- j- p-r- o t-a-a-h-. ----------------------------------- Nós temos de ir já para o trabalho. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. Nó--t-m-- d- ir já--o mé-i-o. N__ t____ d_ i_ j_ a_ m______ N-s t-m-s d- i- j- a- m-d-c-. ----------------------------- Nós temos de ir já ao médico. 0
Ви морате чекати аутобус. Voc-s---m-de es---ar --lo-a--oc----. V____ t__ d_ e______ p___ a_________ V-c-s t-m d- e-p-r-r p-l- a-t-c-r-o- ------------------------------------ Vocês têm de esperar pelo autocarro. 0
Ви морате чекати воз. Vocês---- -- e---rar p-l----mb--o. V____ t__ d_ e______ p___ c_______ V-c-s t-m d- e-p-r-r p-l- c-m-o-o- ---------------------------------- Vocês têm de esperar pelo comboio. 0
Ви морате чекати такси. Vo-ê----m d--esperar------t---. V____ t__ d_ e______ p___ t____ V-c-s t-m d- e-p-r-r p-l- t-x-. ------------------------------- Vocês têm de esperar pelo táxi. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + португалски (PT) (1-100) МП3 португалски (PT) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...