Рјечник

sr нешто морати   »   lv kaut ko vajadzēt

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [septiņdesmit divi]

kaut ko vajadzēt

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
морати v------t v_______ v-j-d-ē- -------- vajadzēt 0
Ја морам послати писмо. Ma- j-no---a-vē--ul-. M__ j_______ v_______ M-n j-n-s-t- v-s-u-e- --------------------- Man jānosūta vēstule. 0
Ја морам платити хотел. Man --sa-a-sā--ar v-es-ī--. M__ j________ p__ v________ M-n j-s-m-k-ā p-r v-e-n-c-. --------------------------- Man jāsamaksā par viesnīcu. 0
Ти мораш рано устати. Tev-a-ri jā--ļa-. T__ a___ j_______ T-v a-r- j-c-ļ-s- ----------------- Tev agri jāceļas. 0
Ти мораш пуно радити. Tev--a-d--jās-r-dā. T__ d____ j________ T-v d-u-z j-s-r-d-. ------------------- Tev daudz jāstrādā. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. T-v jābūt-p-ec-zam. T__ j____ p________ T-v j-b-t p-e-ī-a-. ------------------- Tev jābūt precīzam. 0
Он мора напунити резервоар. Vi-a- j-u-----a-----i--a. V____ j________ d________ V-ņ-m j-u-p-l-a d-g-i-l-. ------------------------- Viņam jāuzpilda degviela. 0
Он мора поправити ауто. V-ņ-m jāsal-bo maš--a. V____ j_______ m______ V-ņ-m j-s-l-b- m-š-n-. ---------------------- Viņam jāsalabo mašīna. 0
Он мора oпрати ауто. Viņa- jāno-a-g- ma-īn-. V____ j________ m______ V-ņ-m j-n-m-z-ā m-š-n-. ----------------------- Viņam jānomazgā mašīna. 0
Она мора куповати. Viņa--j--ep----s. V____ j__________ V-ņ-i j-i-p-r-a-. ----------------- Viņai jāiepērkas. 0
Она мора чистити стан. V---i--ā-z-o------v-kl--. V____ j_______ d_________ V-ņ-i j-u-k-p- d-ī-o-l-s- ------------------------- Viņai jāuzkopj dzīvoklis. 0
Она мора прати веш. Vi-ai jāma-g- veļa. V____ j______ v____ V-ņ-i j-m-z-ā v-ļ-. ------------------- Viņai jāmazgā veļa. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. M-ms --līt-j-i-t uz-s-o--. M___ t____ j____ u_ s_____ M-m- t-l-t j-i-t u- s-o-u- -------------------------- Mums tūlīt jāiet uz skolu. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. Mu-- --l-- jāiet--- ---b-. M___ t____ j____ u_ d_____ M-m- t-l-t j-i-t u- d-r-u- -------------------------- Mums tūlīt jāiet uz darbu. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. M-----ūl-t----et--ie ā-st-. M___ t____ j____ p__ ā_____ M-m- t-l-t j-i-t p-e ā-s-a- --------------------------- Mums tūlīt jāiet pie ārsta. 0
Ви морате чекати аутобус. J-m-----aida--u-ob-ss. J___ j______ a________ J-m- j-g-i-a a-t-b-s-. ---------------------- Jums jāgaida autobuss. 0
Ви морате чекати воз. Ju-- j---ida -i-c-e--. J___ j______ v________ J-m- j-g-i-a v-l-i-n-. ---------------------- Jums jāgaida vilciens. 0
Ви морате чекати такси. J-ms -āgaid- -aksome-rs. J___ j______ t__________ J-m- j-g-i-a t-k-o-e-r-. ------------------------ Jums jāgaida taksometrs. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + летонски (1-100) МП3 летонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...