Рјечник

sr нешто морати   »   it dover fare qualcosa

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [settantadue]

dover fare qualcosa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
морати dov--e d_____ d-v-r- ------ dovere 0
Ја морам послати писмо. D--o-sped-r--l- --tte--. D___ s______ l_ l_______ D-v- s-e-i-e l- l-t-e-a- ------------------------ Devo spedire la lettera. 0
Ја морам платити хотел. De-- ---ar--l-a-b---o. D___ p_____ l_________ D-v- p-g-r- l-a-b-r-o- ---------------------- Devo pagare l’albergo. 0
Ти мораш рано устати. Devi -lzarti pr-s--. D___ a______ p______ D-v- a-z-r-i p-e-t-. -------------------- Devi alzarti presto. 0
Ти мораш пуно радити. Devi l----are -o---. D___ l_______ m_____ D-v- l-v-r-r- m-l-o- -------------------- Devi lavorare molto. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. D-vi ---ere pun----e. D___ e_____ p________ D-v- e-s-r- p-n-u-l-. --------------------- Devi essere puntuale. 0
Он мора напунити резервоар. L------e fare--e-zi--. L__ d___ f___ b_______ L-i d-v- f-r- b-n-i-a- ---------------------- Lui deve fare benzina. 0
Он мора поправити ауто. L-i deve-a-giustar- la --cc---a. L__ d___ a_________ l_ m________ L-i d-v- a-g-u-t-r- l- m-c-h-n-. -------------------------------- Lui deve aggiustare la macchina. 0
Он мора oпрати ауто. Lu- d--e la-ar---a--ac--ina. L__ d___ l_____ l_ m________ L-i d-v- l-v-r- l- m-c-h-n-. ---------------------------- Lui deve lavare la macchina. 0
Она мора куповати. L-i--eve f----l--s--s-. L__ d___ f___ l_ s_____ L-i d-v- f-r- l- s-e-a- ----------------------- Lei deve fare la spesa. 0
Она мора чистити стан. L-- de-e--u--re -a--asa. L__ d___ p_____ l_ c____ L-i d-v- p-l-r- l- c-s-. ------------------------ Lei deve pulire la casa. 0
Она мора прати веш. L-----v--lav--- la bi-n--e--a. L__ d___ l_____ l_ b__________ L-i d-v- l-v-r- l- b-a-c-e-i-. ------------------------------ Lei deve lavare la biancheria. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. D--bia-o------e su---o - -----a. D_______ a_____ s_____ a s______ D-b-i-m- a-d-r- s-b-t- a s-u-l-. -------------------------------- Dobbiamo andare subito a scuola. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. D-b----o and-re s--it- -l lav-ro. D_______ a_____ s_____ a_ l______ D-b-i-m- a-d-r- s-b-t- a- l-v-r-. --------------------------------- Dobbiamo andare subito al lavoro. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. D---ia---a--are -u-it--da- med-c-. D_______ a_____ s_____ d__ m______ D-b-i-m- a-d-r- s-b-t- d-l m-d-c-. ---------------------------------- Dobbiamo andare subito dal medico. 0
Ви морате чекати аутобус. D--e---as-e-------’a---b-s. D_____ a________ l_________ D-v-t- a-p-t-a-e l-a-t-b-s- --------------------------- Dovete aspettare l’autobus. 0
Ви морате чекати воз. Do-et- as--tt----il--r-no. D_____ a________ i_ t_____ D-v-t- a-p-t-a-e i- t-e-o- -------------------------- Dovete aspettare il treno. 0
Ви морате чекати такси. Do--t- ---e--are-il-t----. D_____ a________ i_ t_____ D-v-t- a-p-t-a-e i- t-s-ì- -------------------------- Dovete aspettare il tassì. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + италијански (1-100) МП3 италијански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...