Рјечник

sr нешто морати   »   no måtte noe

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [syttito]

måtte noe

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
морати måtte m____ m-t-e ----- måtte 0
Ја морам послати писмо. J-- må s-nd- b-e-et. J__ m_ s____ b______ J-g m- s-n-e b-e-e-. -------------------- Jeg må sende brevet. 0
Ја морам платити хотел. Jeg m--beta-- --t---et. J__ m_ b_____ h________ J-g m- b-t-l- h-t-l-e-. ----------------------- Jeg må betale hotellet. 0
Ти мораш рано устати. D- -å -tå--p- ----ig. D_ m_ s__ o__ t______ D- m- s-å o-p t-d-i-. --------------------- Du må stå opp tidlig. 0
Ти мораш пуно радити. D- må j-bbe m--. D_ m_ j____ m___ D- m- j-b-e m-e- ---------------- Du må jobbe mye. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. D- m- k-mme i--i--. D_ m_ k____ i t____ D- m- k-m-e i t-d-. ------------------- Du må komme i tide. 0
Он мора напунити резервоар. Han -- ---le-b--sin. H__ m_ f____ b______ H-n m- f-l-e b-n-i-. -------------------- Han må fylle bensin. 0
Он мора поправити ауто. H-- -å-re----r---i-en. H__ m_ r_______ b_____ H-n m- r-p-r-r- b-l-n- ---------------------- Han må reparere bilen. 0
Он мора oпрати ауто. Ha---å-va--- ---en. H__ m_ v____ b_____ H-n m- v-s-e b-l-n- ------------------- Han må vaske bilen. 0
Она мора куповати. H-n -å-------. H__ m_ h______ H-n m- h-n-l-. -------------- Hun må handle. 0
Она мора чистити стан. H-n -å ---k--lei-i---t--. H__ m_ v____ l___________ H-n m- v-s-e l-i-i-h-t-n- ------------------------- Hun må vaske leiligheten. 0
Она мора прати веш. Hun -å-v-ske----. H__ m_ v____ t___ H-n m- v-s-e t-y- ----------------- Hun må vaske tøy. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. Vi må-sna-t -------k--e-. V_ m_ s____ g_ p_ s______ V- m- s-a-t g- p- s-o-e-. ------------------------- Vi må snart gå på skolen. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. Vi-må-sna-t g---å -ob-. V_ m_ s____ g_ p_ j____ V- m- s-a-t g- p- j-b-. ----------------------- Vi må snart gå på jobb. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. V- -å ---rt----til-l-g--. V_ m_ s____ g_ t__ l_____ V- m- s-a-t g- t-l l-g-n- ------------------------- Vi må snart gå til legen. 0
Ви морате чекати аутобус. D--e -å v-n-e--å -ussen. D___ m_ v____ p_ b______ D-r- m- v-n-e p- b-s-e-. ------------------------ Dere må vente på bussen. 0
Ви морате чекати воз. D-re m--v-nt--på----e-. D___ m_ v____ p_ t_____ D-r- m- v-n-e p- t-g-t- ----------------------- Dere må vente på toget. 0
Ви морате чекати такси. De----å-v-nt- ---d-osj-n. D___ m_ v____ p_ d_______ D-r- m- v-n-e p- d-o-j-n- ------------------------- Dere må vente på drosjen. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + норвешки (1-100) МП3 норвешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...