Рјечник

sr нешто морати   »   cs muset něco

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [sedmdesát dva]

muset něco

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
морати muset m____ m-s-t ----- muset 0
Ја морам послати писмо. M-s-m ---l-- do-is. M____ p_____ d_____ M-s-m p-s-a- d-p-s- ------------------- Musím poslat dopis. 0
Ја морам платити хотел. Mu-ím --pl--it-z- -o--l. M____ z_______ z_ h_____ M-s-m z-p-a-i- z- h-t-l- ------------------------ Musím zaplatit za hotel. 0
Ти мораш рано устати. M-s-š ------st-v--. M____ b___ v_______ M-s-š b-z- v-t-v-t- ------------------- Musíš brzy vstávat. 0
Ти мораш пуно радити. Mu--- ----- --acovat. M____ h____ p________ M-s-š h-d-ě p-a-o-a-. --------------------- Musíš hodně pracovat. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. M-síš --t-d---viln- --d-chvil--. M____ b__ d________ / d_________ M-s-š b-t d-c-v-l-ý / d-c-v-l-á- -------------------------------- Musíš být dochvilný / dochvilná. 0
Он мора напунити резервоар. M-sí n-t--k-vat. M___ n__________ M-s- n-t-n-o-a-. ---------------- Musí natankovat. 0
Он мора поправити ауто. Mu-í -p----t-au--. M___ o______ a____ M-s- o-r-v-t a-t-. ------------------ Musí opravit auto. 0
Он мора oпрати ауто. Mus--um-- a-to. M___ u___ a____ M-s- u-ý- a-t-. --------------- Musí umýt auto. 0
Она мора куповати. Mus--jí- na--u--t. M___ j__ n________ M-s- j-t n-k-u-i-. ------------------ Musí jít nakoupit. 0
Она мора чистити стан. Musí ----d---by-. M___ u______ b___ M-s- u-l-d-t b-t- ----------------- Musí uklidit byt. 0
Она мора прати веш. Mu---v---a--p--d--. M___ v_____ p______ M-s- v-p-a- p-á-l-. ------------------- Musí vyprat prádlo. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. M-s--e------it---o -ko--. M_____ o_______ d_ š_____ M-s-m- o-a-ž-t- d- š-o-y- ------------------------- Musíme okamžitě do školy. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. M--ím---ka---tě-d--prá-e. M_____ o_______ d_ p_____ M-s-m- o-a-ž-t- d- p-á-e- ------------------------- Musíme okamžitě do práce. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. M--ím---k-m-i-ě k ---a--. M_____ o_______ k l______ M-s-m- o-a-ž-t- k l-k-ř-. ------------------------- Musíme okamžitě k lékaři. 0
Ви морате чекати аутобус. Mus------čk----a au---u-. M_____ p_____ n_ a_______ M-s-t- p-č-a- n- a-t-b-s- ------------------------- Musíte počkat na autobus. 0
Ви морате чекати воз. Mu-íte -o---t -- --a-. M_____ p_____ n_ v____ M-s-t- p-č-a- n- v-a-. ---------------------- Musíte počkat na vlak. 0
Ви морате чекати такси. M-s-----o--at -a-taxi. M_____ p_____ n_ t____ M-s-t- p-č-a- n- t-x-. ---------------------- Musíte počkat na taxi. 0

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...