Рјечник

sr нешто морати   »   nl iets moeten doen

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [tweeënzeventig]

iets moeten doen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
морати mo--en m_____ m-e-e- ------ moeten 0
Ја морам послати писмо. I- moe- -- b-ief--er-tu-e-. I_ m___ d_ b____ v_________ I- m-e- d- b-i-f v-r-t-r-n- --------------------------- Ik moet de brief versturen. 0
Ја морам платити хотел. Ik -o-- ----h-te- --t---n. I_ m___ h__ h____ b_______ I- m-e- h-t h-t-l b-t-l-n- -------------------------- Ik moet het hotel betalen. 0
Ти мораш рано устати. Je mo-t vr-e- --s--an. J_ m___ v____ o_______ J- m-e- v-o-g o-s-a-n- ---------------------- Je moet vroeg opstaan. 0
Ти мораш пуно радити. Je --et---el ---k--. J_ m___ v___ w______ J- m-e- v-e- w-r-e-. -------------------- Je moet veel werken. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. J------ --i-t ----. J_ m___ s____ z____ J- m-e- s-i-t z-j-. ------------------- Je moet stipt zijn. 0
Он мора напунити резервоар. H-- --e--ta-k-n. H__ m___ t______ H-j m-e- t-n-e-. ---------------- Hij moet tanken. 0
Он мора поправити ауто. H-- -oet d- a-to r--a-ere-. H__ m___ d_ a___ r_________ H-j m-e- d- a-t- r-p-r-r-n- --------------------------- Hij moet de auto repareren. 0
Он мора oпрати ауто. Hi- m--t--- -uto--a----. H__ m___ d_ a___ w______ H-j m-e- d- a-t- w-s-e-. ------------------------ Hij moet de auto wassen. 0
Она мора куповати. Z-j-m-et--nk--en-doe-. Z__ m___ i______ d____ Z-j m-e- i-k-p-n d-e-. ---------------------- Zij moet inkopen doen. 0
Она мора чистити стан. Z-j-------e-woni-g s----n--ke-. Z__ m___ d_ w_____ s___________ Z-j m-e- d- w-n-n- s-h-o-m-k-n- ------------------------------- Zij moet de woning schoonmaken. 0
Она мора прати веш. Zi--moe-----was---en. Z__ m___ d_ w__ d____ Z-j m-e- d- w-s d-e-. --------------------- Zij moet de was doen. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. W-j-m-et----o-me--en-n-ar--c--ol. W__ m_____ z_ m_____ n___ s______ W-j m-e-e- z- m-t-e- n-a- s-h-o-. --------------------------------- Wij moeten zo meteen naar school. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. W-j m--t----o---t-en-na-- -et-we--. W__ m_____ z_ m_____ n___ h__ w____ W-j m-e-e- z- m-t-e- n-a- h-t w-r-. ----------------------------------- Wij moeten zo meteen naar het werk. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. Wij -o-t-n-z- m-t--n--a-r d- -o--e-. W__ m_____ z_ m_____ n___ d_ d______ W-j m-e-e- z- m-t-e- n-a- d- d-k-e-. ------------------------------------ Wij moeten zo meteen naar de dokter. 0
Ви морате чекати аутобус. J-lli- ----e- -- -- b-s --c-te-. J_____ m_____ o_ d_ b__ w_______ J-l-i- m-e-e- o- d- b-s w-c-t-n- -------------------------------- Jullie moeten op de bus wachten. 0
Ви морате чекати воз. J-ll-- m-eten--p d--t--i------te-. J_____ m_____ o_ d_ t____ w_______ J-l-i- m-e-e- o- d- t-e-n w-c-t-n- ---------------------------------- Jullie moeten op de trein wachten. 0
Ви морате чекати такси. Jul-ie--oete---- de-t-x- --c-t--. J_____ m_____ o_ d_ t___ w_______ J-l-i- m-e-e- o- d- t-x- w-c-t-n- --------------------------------- Jullie moeten op de taxi wachten. 0

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...