Рјечник

sr нешто морати   »   hu valamit meg kell tenni, csinálni

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [hetvenkettő]

valamit meg kell tenni, csinálni

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
морати kel---i k______ k-l-e-i ------- kelleni 0
Ја морам послати писмо. El--el-------nem - -e--let. E_ k___ k_______ a l_______ E- k-l- k-l-e-e- a l-v-l-t- --------------------------- El kell küldenem a levelet. 0
Ја морам платити хотел. K---e-l-f----n-m - -z-ll--át. K_ k___ f_______ a s_________ K- k-l- f-z-t-e- a s-á-l-d-t- ----------------------------- Ki kell fizetnem a szállodát. 0
Ти мораш рано устати. Kor-n--ell--e-n--. K____ k___ k______ K-r-n k-l- k-l-e-. ------------------ Korán kell kelned. 0
Ти мораш пуно радити. Sok-t -el- -olg-zn-d. S____ k___ d_________ S-k-t k-l- d-l-o-n-d- --------------------- Sokat kell dolgoznod. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. P-n-----k-k--l l--n-d. P________ k___ l______ P-n-o-n-k k-l- l-n-e-. ---------------------- Pontosnak kell lenned. 0
Он мора напунити резервоар. T---o-nia ---l. T________ k____ T-n-o-n-a k-l-. --------------- Tankolnia kell. 0
Он мора поправити ауто. Meg-k-l- -----an---az-a-tó-. M__ k___ j________ a_ a_____ M-g k-l- j-v-t-n-a a- a-t-t- ---------------------------- Meg kell javítania az autót. 0
Он мора oпрати ауто. Le----l-m---ia-az a---t. L_ k___ m_____ a_ a_____ L- k-l- m-s-i- a- a-t-t- ------------------------ Le kell mosnia az autót. 0
Она мора куповати. B----l- v-----l--a. B_ k___ v__________ B- k-l- v-s-r-l-i-. ------------------- Be kell vásárolnia. 0
Она мора чистити стан. Ki-k----ta-a-ítania a-l---s-. K_ k___ t__________ a l______ K- k-l- t-k-r-t-n-a a l-k-s-. ----------------------------- Ki kell takarítania a lakást. 0
Она мора прати веш. Ki --ll -os----a-r-há-a-. K_ k___ m_____ a r_______ K- k-l- m-s-i- a r-h-k-t- ------------------------- Ki kell mosnia a ruhákat. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. Min----t------n--k-ll -z -s---á--. M_______ m______ k___ a_ i________ M-n-j-r- m-n-ü-k k-l- a- i-k-l-b-. ---------------------------------- Mindjárt mennünk kell az iskolába. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. Min-jár-----n-nk---ll az ----áb-. M_______ m______ k___ a_ m_______ M-n-j-r- m-n-ü-k k-l- a- m-n-á-a- --------------------------------- Mindjárt mennünk kell az munkába. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. M-n---r--me-nün- kel--a- or-o---z. M_______ m______ k___ a_ o________ M-n-j-r- m-n-ü-k k-l- a- o-v-s-o-. ---------------------------------- Mindjárt mennünk kell az orvoshoz. 0
Ви морате чекати аутобус. Várn--ok k-ll----u---a. V_______ k___ a b______ V-r-o-o- k-l- a b-s-r-. ----------------------- Várnotok kell a buszra. 0
Ви морате чекати воз. V-rn-to- kel- ----nat-a. V_______ k___ a v_______ V-r-o-o- k-l- a v-n-t-a- ------------------------ Várnotok kell a vonatra. 0
Ви морате чекати такси. Vár---ok-kel- - t-x--a. V_______ k___ a t______ V-r-o-o- k-l- a t-x-r-. ----------------------- Várnotok kell a taxira. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + мађарски (1-100) МП3 мађарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...