Рјечник

sr нешто морати   »   et midagi pidama

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [seitsekümmend kaks]

midagi pidama

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
морати p--ama p_____ p-d-m- ------ pidama 0
Ја морам послати писмо. M- ---n--irj- ä-a-s-a---. M_ p___ k____ ä__ s______ M- p-a- k-r-a ä-a s-a-m-. ------------------------- Ma pean kirja ära saatma. 0
Ја морам платити хотел. M---ean--ote-l-l- -aks-a. M_ p___ h________ m______ M- p-a- h-t-l-i-e m-k-m-. ------------------------- Ma pean hotellile maksma. 0
Ти мораш рано устати. S--pead--a-a-u-- tõusma. S_ p___ v_______ t______ S- p-a- v-r-k-l- t-u-m-. ------------------------ Sa pead varakult tõusma. 0
Ти мораш пуно радити. Sa pe-d -a-ju -------. S_ p___ p____ t_______ S- p-a- p-l-u t-ö-a-a- ---------------------- Sa pead palju töötama. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. S--p-ad -ä-ne olema. S_ p___ t____ o_____ S- p-a- t-p-e o-e-a- -------------------- Sa pead täpne olema. 0
Он мора напунити резервоар. T- pea- t-nki--. T_ p___ t_______ T- p-a- t-n-i-a- ---------------- Ta peab tankima. 0
Он мора поправити ауто. Ta----b aut-- ---and--a. T_ p___ a____ p_________ T- p-a- a-t-t p-r-n-a-a- ------------------------ Ta peab autot parandama. 0
Он мора oпрати ауто. T--pe---au-o- p-----. T_ p___ a____ p______ T- p-a- a-t-t p-s-m-. --------------------- Ta peab autot pesema. 0
Она мора куповати. Ta-pe----is-e---e -e-ema. T_ p___ s________ t______ T- p-a- s-s-e-s-e t-g-m-. ------------------------- Ta peab sisseoste tegema. 0
Она мора чистити стан. Ta-peab k-r----- p-ha---ma. T_ p___ k_______ p_________ T- p-a- k-r-e-i- p-h-s-a-a- --------------------------- Ta peab korterit puhastama. 0
Она мора прати веш. T- --a- p-s- --a-p-sem-. T_ p___ p___ ä__ p______ T- p-a- p-s- ä-a p-s-m-. ------------------------ Ta peab pesu ära pesema. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. Me-p--m- k--- k-ol- ---e-a. M_ p____ k___ k____ m______ M- p-a-e k-h- k-o-i m-n-m-. --------------------------- Me peame kohe kooli minema. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. M----am--k-h---ö-l--mine-a. M_ p____ k___ t____ m______ M- p-a-e k-h- t-ö-e m-n-m-. --------------------------- Me peame kohe tööle minema. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. Me--ea---ko-e--r-ti--u--d- ---e-a. M_ p____ k___ a____ j_____ m______ M- p-a-e k-h- a-s-i j-u-d- m-n-m-. ---------------------------------- Me peame kohe arsti juurde minema. 0
Ви морате чекати аутобус. T- pe--- ---s- --tam-. T_ p____ b____ o______ T- p-a-e b-s-i o-t-m-. ---------------------- Te peate bussi ootama. 0
Ви морате чекати воз. Te ------ron-i ---am-. T_ p____ r____ o______ T- p-a-e r-n-i o-t-m-. ---------------------- Te peate rongi ootama. 0
Ви морате чекати такси. Te p--t--t--so- oota--. T_ p____ t_____ o______ T- p-a-e t-k-o- o-t-m-. ----------------------- Te peate taksot ootama. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + естонски (1-100) МП3 естонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...