Рјечник

sr нешто морати   »   af om iets te moet

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [twee en sewentig]

om iets te moet

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
морати m--t m___ m-e- ---- moet 0
Ја морам послати писмо. Ek-mo---die--rie- pos. E_ m___ d__ b____ p___ E- m-e- d-e b-i-f p-s- ---------------------- Ek moet die brief pos. 0
Ја морам платити хотел. E--moe- di---ot-l-be-a-l. E_ m___ d__ h____ b______ E- m-e- d-e h-t-l b-t-a-. ------------------------- Ek moet die hotel betaal. 0
Ти мораш рано устати. J- m--t---oe- o-st-a-. J_ m___ v____ o_______ J- m-e- v-o-g o-s-a-n- ---------------------- Jy moet vroeg opstaan. 0
Ти мораш пуно радити. Jy--oet --i- -er-. J_ m___ b___ w____ J- m-e- b-i- w-r-. ------------------ Jy moet baie werk. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. J----e-------e-i- -e-s. J_ m___ s________ w____ J- m-e- s-i-t-l-k w-e-. ----------------------- Jy moet stiptelik wees. 0
Он мора напунити резервоар. Hy-mo-----andst-f -ry. H_ m___ b________ k___ H- m-e- b-a-d-t-f k-y- ---------------------- Hy moet brandstof kry. 0
Он мора поправити ауто. H-------d---mo-o---er--el. H_ m___ d__ m____ h_______ H- m-e- d-e m-t-r h-r-t-l- -------------------------- Hy moet die motor herstel. 0
Он мора oпрати ауто. Hy-moet-d-e ------was. H_ m___ d__ m____ w___ H- m-e- d-e m-t-r w-s- ---------------------- Hy moet die motor was. 0
Она мора куповати. S--m-e- -n---i-----e-. S_ m___ i_______ d____ S- m-e- i-k-p-e- d-e-. ---------------------- Sy moet inkopies doen. 0
Она мора чистити стан. S- moe---ie w--n-tel---o-nm--k. S_ m___ d__ w_______ s_________ S- m-e- d-e w-o-s-e- s-o-n-a-k- ------------------------------- Sy moet die woonstel skoonmaak. 0
Она мора прати веш. Sy--oet -i--wasg--d---s. S_ m___ d__ w______ w___ S- m-e- d-e w-s-o-d w-s- ------------------------ Sy moet die wasgoed was. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. Ons -oet-o-midde-ik---ool-t----a--. O__ m___ o_________ s____ t__ g____ O-s m-e- o-m-d-e-i- s-o-l t-e g-a-. ----------------------------------- Ons moet onmiddelik skool toe gaan. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. O-- -oe--o-mi--elik--erk-toe-gaa-. O__ m___ o_________ w___ t__ g____ O-s m-e- o-m-d-e-i- w-r- t-e g-a-. ---------------------------------- Ons moet onmiddelik werk toe gaan. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. On-----t--n--dde-----o----------a--. O__ m___ o_________ d_____ t__ g____ O-s m-e- o-m-d-e-i- d-k-e- t-e g-a-. ------------------------------------ Ons moet onmiddelik dokter toe gaan. 0
Ви морате чекати аутобус. J-lle mo-t w-g v-r d------. J____ m___ w__ v__ d__ b___ J-l-e m-e- w-g v-r d-e b-s- --------------------------- Julle moet wag vir die bus. 0
Ви морате чекати воз. J-l-e-m-e- --g-vir -ie --e--. J____ m___ w__ v__ d__ t_____ J-l-e m-e- w-g v-r d-e t-e-n- ----------------------------- Julle moet wag vir die trein. 0
Ви морате чекати такси. J--le-mo-- w-- v----ie--ax-. J____ m___ w__ v__ d__ t____ J-l-e m-e- w-g v-r d-e t-x-. ---------------------------- Julle moet wag vir die taxi. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + африкански (1-100) МП3 африкански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...