Рјечник

sr нешто морати   »   sv måste något

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [sjuttiotvå]

måste något

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
морати m---e m____ m-s-e ----- måste 0
Ја морам послати писмо. Jag mås---sk--ka i-----revet. J__ m____ s_____ i___ b______ J-g m-s-e s-i-k- i-ä- b-e-e-. ----------------------------- Jag måste skicka iväg brevet. 0
Ја морам платити хотел. J-- ---t- b--ala--ote-l--. J__ m____ b_____ h________ J-g m-s-e b-t-l- h-t-l-e-. -------------------------- Jag måste betala hotellet. 0
Ти мораш рано устати. D--må--e gå -p- -idi-t. D_ m____ g_ u__ t______ D- m-s-e g- u-p t-d-g-. ----------------------- Du måste gå upp tidigt. 0
Ти мораш пуно радити. Du --ste -rbet--my----. D_ m____ a_____ m______ D- m-s-e a-b-t- m-c-e-. ----------------------- Du måste arbeta mycket. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. D- m---e vara --nkt-ig. D_ m____ v___ p________ D- m-s-e v-r- p-n-t-i-. ----------------------- Du måste vara punktlig. 0
Он мора напунити резервоар. Han---st- --nka. H__ m____ t_____ H-n m-s-e t-n-a- ---------------- Han måste tanka. 0
Он мора поправити ауто. H-n--ås-- ---a--ra bilen. H__ m____ r_______ b_____ H-n m-s-e r-p-r-r- b-l-n- ------------------------- Han måste reparera bilen. 0
Он мора oпрати ауто. H----åste ---t-a -i--n. H__ m____ t_____ b_____ H-n m-s-e t-ä-t- b-l-n- ----------------------- Han måste tvätta bilen. 0
Она мора куповати. Hon--å--- ---d--. H__ m____ h______ H-n m-s-e h-n-l-. ----------------- Hon måste handla. 0
Она мора чистити стан. H-n -åst- st-------e-----n. H__ m____ s____ l__________ H-n m-s-e s-ä-a l-g-n-e-e-. --------------------------- Hon måste städa lägenheten. 0
Она мора прати веш. Ho- -å-te--vä-ta--vä--e-. H__ m____ t_____ t_______ H-n m-s-e t-ä-t- t-ä-t-n- ------------------------- Hon måste tvätta tvätten. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. Vi---ste---a-- -å---l------a-. V_ m____ s____ g_ t___ s______ V- m-s-e s-a-t g- t-l- s-o-a-. ------------------------------ Vi måste snart gå till skolan. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. V--må-te sn-r--g--ti-- a-b--e-. V_ m____ s____ g_ t___ a_______ V- m-s-e s-a-t g- t-l- a-b-t-t- ------------------------------- Vi måste snart gå till arbetet. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. V- m--te ---r- gå t-ll-läk--en. V_ m____ s____ g_ t___ l_______ V- m-s-e s-a-t g- t-l- l-k-r-n- ------------------------------- Vi måste snart gå till läkaren. 0
Ви морате чекати аутобус. N----s----än---p--bussen. N_ m____ v____ p_ b______ N- m-s-e v-n-a p- b-s-e-. ------------------------- Ni måste vänta på bussen. 0
Ви морате чекати воз. Ni m-s-e vänta -å-tå---. N_ m____ v____ p_ t_____ N- m-s-e v-n-a p- t-g-t- ------------------------ Ni måste vänta på tåget. 0
Ви морате чекати такси. Ni m-s-e----t--på--ax--. N_ m____ v____ p_ t_____ N- m-s-e v-n-a p- t-x-n- ------------------------ Ni måste vänta på taxin. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + шведски (1-100) МП3 шведски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...