Knjiga fraza

bs Na putu   »   he ‫בדרכים‬

37 [trideset i sedam]

Na putu

Na putu

‫37 [שלושים ושבע]‬

37 [shlossim w\'sheva]

‫בדרכים‬

[badrakhim]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
On se vozi motorom. ‫הוא-ר-כ--על א--נוע-‬ ‫הוא רוכב על אופנוע.‬ ‫-ו- ר-כ- ע- א-פ-ו-.- --------------------- ‫הוא רוכב על אופנוע.‬ 0
hu----h---a- o-a-o-a. hu rokhev al ofano'a. h- r-k-e- a- o-a-o-a- --------------------- hu rokhev al ofano'a.
On se vozi biciklom. ‫-----ו-- -ל -ופני-ם-‬ ‫הוא רוכב על אופניים.‬ ‫-ו- ר-כ- ע- א-פ-י-ם-‬ ---------------------- ‫הוא רוכב על אופניים.‬ 0
hu ro-hev a----an-i-. hu rokhev al ofanaim. h- r-k-e- a- o-a-a-m- --------------------- hu rokhev al ofanaim.
On ide pješice. ‫-ו- ה--ך-ברג--‬ ‫הוא הולך ברגל.‬ ‫-ו- ה-ל- ב-ג-.- ---------------- ‫הוא הולך ברגל.‬ 0
hu--ole---b-r--el. hu holekh baregel. h- h-l-k- b-r-g-l- ------------------ hu holekh baregel.
On se vozi brodom. ‫-ו- -פ--ג -א-----‬ ‫הוא מפליג באוניה.‬ ‫-ו- מ-ל-ג ב-ו-י-.- ------------------- ‫הוא מפליג באוניה.‬ 0
h--m---i------o--a-. hu maflig baq'oniah. h- m-f-i- b-q-o-i-h- -------------------- hu maflig baq'oniah.
On se vozi čamcem. ‫ה-א-שט-------‬ ‫הוא שט בסירה.‬ ‫-ו- ש- ב-י-ה-‬ --------------- ‫הוא שט בסירה.‬ 0
hu --a--ma---g-besira-. hu shat/maflig besirah. h- s-a-/-a-l-g b-s-r-h- ----------------------- hu shat/maflig besirah.
On pliva. ‫ה---ש--ה.‬ ‫הוא שוחה.‬ ‫-ו- ש-ח-.- ----------- ‫הוא שוחה.‬ 0
h- --o--h. hu ssoxeh. h- s-o-e-. ---------- hu ssoxeh.
Da li je ovdje opasno? ‫מ--כן --ן?‬ ‫מסוכן כאן?‬ ‫-ס-כ- כ-ן-‬ ------------ ‫מסוכן כאן?‬ 0
m--uk----a-n? mesukan ka'n? m-s-k-n k-'-? ------------- mesukan ka'n?
Da li je opasnosam autostopirati? ‫מסוכ---נ--- -----ט-מ-ים?‬ ‫מסוכן לנסוע לבד בטרמפים?‬ ‫-ס-כ- ל-ס-ע ל-ד ב-ר-פ-ם-‬ -------------------------- ‫מסוכן לנסוע לבד בטרמפים?‬ 0
mesuk---li-s-'a-l---d b------i-? mesukan linso'a l'vad b'trempim? m-s-k-n l-n-o-a l-v-d b-t-e-p-m- -------------------------------- mesukan linso'a l'vad b'trempim?
Da li je opasno šetati noću? ‫-סו-ן--טייל בל--ה-‬ ‫מסוכן לטייל בלילה?‬ ‫-ס-כ- ל-י-ל ב-י-ה-‬ -------------------- ‫מסוכן לטייל בלילה?‬ 0
m-s---- l--ay--- bal-yl-h? mesukan letayeyl balaylah? m-s-k-n l-t-y-y- b-l-y-a-? -------------------------- mesukan letayeyl balaylah?
Pogriješili smo put. ‫-ע----בדר--‬ ‫טעינו בדרך.‬ ‫-ע-נ- ב-ר-.- ------------- ‫טעינו בדרך.‬ 0
t-'i---ba-er-k-. ta'inu baderekh. t-'-n- b-d-r-k-. ---------------- ta'inu baderekh.
Na pogrešnom smo putu. ‫--חנו --רך ה-א-נכ-נה.‬ ‫אנחנו בדרך הלא נכונה.‬ ‫-נ-נ- ב-ר- ה-א נ-ו-ה-‬ ----------------------- ‫אנחנו בדרך הלא נכונה.‬ 0
a--x----ade--kh-h-l--n'--on-h. anaxnu baderekh halo n'khonah. a-a-n- b-d-r-k- h-l- n-k-o-a-. ------------------------------ anaxnu baderekh halo n'khonah.
Moramo se vratiti. ‫א---ו צ-י--ם-ל-סו- ח-רה-‬ ‫אנחנו צריכים לנסוע חזרה.‬ ‫-נ-נ- צ-י-י- ל-ס-ע ח-ר-.- -------------------------- ‫אנחנו צריכים לנסוע חזרה.‬ 0
a-a--u-tsri-h-m--i-so'a--a----h. anaxnu tsrikhim linso'a xazarah. a-a-n- t-r-k-i- l-n-o-a x-z-r-h- -------------------------------- anaxnu tsrikhim linso'a xazarah.
Gdje se ovdje može parkirati? ‫---ה אפש--ל---ת-‬ ‫איפה אפשר לחנות?‬ ‫-י-ה א-ש- ל-נ-ת-‬ ------------------ ‫איפה אפשר לחנות?‬ 0
e-fo---fs-ar -ax-n--? eyfoh efshar laxanot? e-f-h e-s-a- l-x-n-t- --------------------- eyfoh efshar laxanot?
Ima li ovdje parkiralište? ‫-ש-כ-ן ח---ה?‬ ‫יש כאן חנייה?‬ ‫-ש כ-ן ח-י-ה-‬ --------------- ‫יש כאן חנייה?‬ 0
y-s--k-----an--a-h? yesh ka'n xanayayh? y-s- k-'- x-n-y-y-? ------------------- yesh ka'n xanayayh?
Koliko dugo se ovdje može parkirati? ‫כ-ה -מ---פשר --נ---כא-?‬ ‫כמה זמן אפשר לחנות כאן?‬ ‫-מ- ז-ן א-ש- ל-נ-ת כ-ן-‬ ------------------------- ‫כמה זמן אפשר לחנות כאן?‬ 0
k-m-- --a---fs-a- l-xa------'n? kamah zman efshar laxanot ka'n? k-m-h z-a- e-s-a- l-x-n-t k-'-? ------------------------------- kamah zman efshar laxanot ka'n?
Da li skijate? ‫---- ----ל--/ - סקי?‬ ‫את / ה גולש / ת סקי?‬ ‫-ת / ה ג-ל- / ת ס-י-‬ ---------------------- ‫את / ה גולש / ת סקי?‬ 0
ata-/-- g-------ol--he- sqi? atah/at golesh/goleshet sqi? a-a-/-t g-l-s-/-o-e-h-t s-i- ---------------------------- atah/at golesh/goleshet sqi?
Vozite li se sa skijaškim liftom gore? ‫א- --- -ולה במ---ת---קי?‬ ‫את / ה עולה במעלית הסקי?‬ ‫-ת / ה ע-ל- ב-ע-י- ה-ק-?- -------------------------- ‫את / ה עולה במעלית הסקי?‬ 0
a---/---o-eh--lah--'m-'--it--a--i? atah/at oleh/olah b'ma'alit hasqi? a-a-/-t o-e-/-l-h b-m-'-l-t h-s-i- ---------------------------------- atah/at oleh/olah b'ma'alit hasqi?
Mogu li se ovdje iznajmiti skije? ‫-י-ן-לשכ----א-----ש----י?‬ ‫ניתן לשכור כאן מגלשי סקי?‬ ‫-י-ן ל-כ-ר כ-ן מ-ל-י ס-י-‬ --------------------------- ‫ניתן לשכור כאן מגלשי סקי?‬ 0
nitan l------ -a'----gl----- sq-? nitan lisskor ka'n miglashey sqi? n-t-n l-s-k-r k-'- m-g-a-h-y s-i- --------------------------------- nitan lisskor ka'n miglashey sqi?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Monolozi

Ljudima je većinom čudno kad neto priča sam sa sobom. A opet svi ljudi redovno vode monologe. Psiholozi procjenjuju da ih vodi više od 95% odraslih ljudi. Djeca uvijek za vrijeme igre pričaju sama sa sobom. Dakle, potpuno je normalno voditi monologe. To je samo jedan poseban oblik komunikacije. Takođe, ima puno prednosti da tu i tamo popričate sami sa sobom! Jer kroz razgovor organiziramo svoje misli. Monolozi su trenuci u kojima unutarnji glas dolazi na površinu. Moglo bi se reći da se radi o glasnom razmišljanju. Ljudi koji su rastreseni vrlo često vode monologe. Kod njih je određeni dio mozga manje aktivan. Stoga su slabije organizirani. Monolozima tada sami sebi pomažu da budu što organiziraniji. Monolozi nam takođe mogu pomoći donositi odluke. Takođe su jako dobro sredstvo za oslobađanje od stresa. Monolozi potiču koncentraciju i produktivnost. Jer treba više vremena da se nešto kaže naglas nego da se o tome samo misli. Prilikom pričanja svjesniji smo svojih misli. Lakše rješavamo teške ispite ako pritom pričamo sa sobom. To su pokazali različiti eksperimenti. Monolozima se također možemo ohrabriti. Mnogi sportisti često vode monologe kako bi se motivirali. Nažalost, većinom pričamo sami sa sobom u negativnim situacijama. Stoga bismo trebali uvijek biti pozitivni. Takođe moramo često ponavljati ono što želimo. Tako putem razgovora možemo pozitivno utjecati na svoje postupke. Međutim, to funkcionira jedino ako ostanemo realni!
Da li ste to znali?
Rumunski spada u istočnoromanske jezike. To je maternji jezik oko 28 miliona ljudi. Oni uglavnom žive u Rumuniji i Moldaviji. Rumunski je takođe službeni jezik Republike Moldavije. I u Srbiji i Ukrajini ima većih zajednica koje govore rumunski. Rumunski je nastao iz latinskog. Rimljani su prije u regionu oko Dunava imali dvije provincije. Italijanski je najsrodniji rumunskom. Rumuni zato mogu u većini slučajeva dobro razumjeti Italijane. Dok obratno to nije uvijek slučaj. Razlog je što rumunski ima puno slavenskih riječi. I na glasovni sistem rumunskog su utjecali susjedni slavenski jezici. U rumunskoj abecedi zato ima nekoliko posebnih znakova. Rumunski se piše kako se izgovara. I još uvijek ima puno sličnosti sa starim latinskim strukturama… Ali upravo to čini otkrivanje ovog jezika tako uzbudljiv!