Knjiga fraza

bs Voće i životne namirnice   »   nn Frukt og matvarer

15 [petnaest]

Voće i životne namirnice

Voće i životne namirnice

15 [femten]

Frukt og matvarer

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski nynorsk Igra Više
Ja imam jagodu. Eg--a----t-j----æ-. E_ h__ e__ j_______ E- h-r e-t j-r-b-r- ------------------- Eg har eit jordbær. 0
Ja imam kivi i lubenicu. E- h-r ei- k-------e-n-m----. E_ h__ e__ k___ o_ e__ m_____ E- h-r e-n k-w- o- e-n m-l-n- ----------------------------- Eg har ein kiwi og ein melon. 0
Ja imam narandžu i grejpfrut. Eg--a- e---appel--n -g-----g-a-e--u-t. E_ h__ e__ a_______ o_ e__ g__________ E- h-r e-n a-p-l-i- o- e-n g-a-e-r-k-. -------------------------------------- Eg har ein appelsin og ein grapefrukt. 0
Ja imam jabuku i mango. E- -ar--i- --l- -g ein m-n--. E_ h__ e__ e___ o_ e__ m_____ E- h-r e-t e-l- o- e-n m-n-o- ----------------------------- Eg har eit eple og ein mango. 0
Ja imam bananu i ananas. Eg --- --- ba--n -g e-n---a--s. E_ h__ e__ b____ o_ e__ a______ E- h-r e-n b-n-n o- e-n a-a-a-. ------------------------------- Eg har ein banan og ein ananas. 0
Ja pravim voćnu salatu. Eg -ag-r ---k----a-. E_ l____ f__________ E- l-g-r f-u-t-a-a-. -------------------- Eg lagar fruktsalat. 0
Ja jedem tost. E---- ----rista b-ød. E_ e_ e__ r____ b____ E- e- e-t r-s-a b-ø-. --------------------- Eg et eit rista brød. 0
Ja jedem tost s maslacem. E- et -ista-b-ød--ed s-ør. E_ e_ r____ b___ m__ s____ E- e- r-s-a b-ø- m-d s-ø-. -------------------------- Eg et rista brød med smør. 0
Ja jedem tost s maslacem i marmeladom. Eg et r-sta -rø- m-- smø------y-te-øy. E_ e_ r____ b___ m__ s___ o_ s________ E- e- r-s-a b-ø- m-d s-ø- o- s-l-e-ø-. -------------------------------------- Eg et rista brød med smør og syltetøy. 0
Ja jedem sendvič. E- -t-ei- -mø-b-ød. E_ e_ e__ s________ E- e- e-t s-ø-b-ø-. ------------------- Eg et eit smørbrød. 0
Ja jedem sendvič s margarinom. Eg-----it -mørb-ød---d-m-----in. E_ e_ e__ s_______ m__ m________ E- e- e-t s-ø-b-ø- m-d m-r-a-i-. -------------------------------- Eg et eit smørbrød med margarin. 0
Ja jedem sendvič s margarinom i paradajzom. E- -- -it ---rbrø--med-m-rg--i--------at. E_ e_ e__ s_______ m__ m_______ o_ t_____ E- e- e-t s-ø-b-ø- m-d m-r-a-i- o- t-m-t- ----------------------------------------- Eg et eit smørbrød med margarin og tomat. 0
Mi trebamo hljeba / kruha i riže. Vi-t--ng--rø--o-----. V_ t____ b___ o_ r___ V- t-e-g b-ø- o- r-s- --------------------- Vi treng brød og ris. 0
Mi trebamo ribu i odreske. V---r--g-f-s- -- -iff-r. V_ t____ f___ o_ b______ V- t-e-g f-s- o- b-f-a-. ------------------------ Vi treng fisk og biffar. 0
Mi trebamo picu i špagete. Vi-tren- -i-z--o--sp---ett-. V_ t____ p____ o_ s_________ V- t-e-g p-z-a o- s-a-h-t-i- ---------------------------- Vi treng pizza og spaghetti. 0
Šta još trebamo? K-- m-ir----ng-v-? K__ m___ t____ v__ K-a m-i- t-e-g v-? ------------------ Kva meir treng vi? 0
Mi trebamo mrkvu i paradajz za supu. V- -r-n- g-l---e- og ------- til------. V_ t____ g_______ o_ t______ t__ s_____ V- t-e-g g-l-ø-e- o- t-m-t-r t-l s-p-a- --------------------------------------- Vi treng gulrøter og tomatar til suppa. 0
Gdje je supermarket? K-r er-det --n m-t-utik-? K__ e_ d__ e__ m_________ K-r e- d-t e-n m-t-u-i-k- ------------------------- Kor er det ein matbutikk? 0

Mediji i jezik

Na naš jezik takođe utječu mediji. Novi mediji u ovom slučaju igraju posebno veliku ulogu. Putem SMS poruka, e-mailova i chata razvio se cijeli jedan jezik. Taj medijski jezik je naravno u svakoj zemlji drugačiji. Određena obilježja se ipak mogu naći u svim medijskim jezicima. Brzina je za nas kao korisnike posebno važna. Iako pišemo, želimo stvoriti komunikaciju uživo. To znači da želimo što brže izmijeniti informacije. Dakle, simuliramo realnu konverzaciju. Na taj način naš jezik dobija verbalna obilježja. Riječi ili rečenice često budu skraćene. Pravila gramatike ili interpunkcija se većinom ignoriraju. Slobodniji smo po pitanju pravopisa, dok prijedlozi često potpuno otpadaju. Osjećaji se vrlo rijetko izražavaju u medijskom jeziku. U tom slučaju se radije koriste emotikoni. To su simboli koji bi trebali pokazati što trenutno osjećamo. Takođe postoje određeni kodovi za SMS poruke te žargon za chat komunikaciju. Medijski jezik je stoga jako ograničen jezik. No svi ga korisnici koriste na sličan način. Istraživanja pokazuju da obrazovanje ili intelekt pri tome ne igraju nikakvu ulogu. Mladi ljudi posebno rado koriste medijski jezik. Kritičari zato smatraju da je naš jezik u opasnosti. Nauka na taj fenomen ne gleda toliko pesimistično. Zato jer djeca razlikuju kad moraju i na koji način nešto napisati. Stručnjaci smatraju da novi medijski jezik čak ima prednosti. Zato jer potiče jezičnu kompetenciju i kreativnost kod djece. Takođe: danas se više piše – ne pisma, već e-mailovi! I to nas raduje!
Da li ste to znali?
Gruzijski govori oko 4 miliona ljudi. Gruzijski jezik spada u južnokavkaske jezike. Piše se vlastitim sistemom znakova, gruzijskom abecedom. To pismo ima 33 slova. Imaju isti redoslijed kao u grčkoj abecedi. Gruzijsko pismo je nastalo vjerovatno iz aramejskog. Za gruzijski su tipični mnogi konsonanti koji mogu slijediti jedan za drugim. Zato stranci imaju problema kod izgovora nekih gruzijskih riječi. Ni gramatika nije baš jednostavna. Ona sadrži mnogo elemenata kojih nema ni u jednom drugom jeziku. Gruzijski jezički fond govori puno o historiji Kavkaza. Sadrži puno riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Kao što su na primjer grčki, perzijski, arapski, ruski i turski. Posebnost gruzijskog jezika je ipak njegova duga tradicija… Gruzijski spada u najstarije žive jezike jedne kulture na zemlji!