Frazlibro

eo Konjunkcioj 1   »   sr Везници 1

94 [naŭdek kvar]

Konjunkcioj 1

Konjunkcioj 1

94 [деведесет и четири]

94 [devedeset i četiri]

Везници 1

[Veznici 1]

Elektu kiel vi volas vidi la tradukon:   
esperanto serba Ludu Pli
Atendu ĝis la pluvo ĉesos. Че-а- д-к -----не-п-е-т---. Чекај док киша не престане. Ч-к-ј д-к к-ш- н- п-е-т-н-. --------------------------- Чекај док киша не престане. 0
Če-aj d---kiša-ne--r-s-a-e. Čekaj dok kiša ne prestane. Č-k-j d-k k-š- n- p-e-t-n-. --------------------------- Čekaj dok kiša ne prestane.
Atendu ĝis mi pretos. Ч-к-----к-зав--им. Чекај док завршим. Ч-к-ј д-к з-в-ш-м- ------------------ Чекај док завршим. 0
Č---- -o- za-ršim. Čekaj dok završim. Č-k-j d-k z-v-š-m- ------------------ Čekaj dok završim.
Atendu ĝis li revenos. Ч--ај -о---е о- н- -р-ти. Чекај док се он не врати. Ч-к-ј д-к с- о- н- в-а-и- ------------------------- Чекај док се он не врати. 0
Č---j --k ----n--e vra-i. Čekaj dok se on ne vrati. Č-k-j d-k s- o- n- v-a-i- ------------------------- Čekaj dok se on ne vrati.
Mi atendas ĝis miaj haroj sekos. Ја ч-к---д---ми-----ос- -е-о-у--. Ја чекам док ми се коса не осуши. Ј- ч-к-м д-к м- с- к-с- н- о-у-и- --------------------------------- Ја чекам док ми се коса не осуши. 0
Ja-ček-- d-k--i se-k-s- ne--s---. Ja čekam dok mi se kosa ne osuši. J- č-k-m d-k m- s- k-s- n- o-u-i- --------------------------------- Ja čekam dok mi se kosa ne osuši.
Mi atendas ĝis la filmo finitos. Ја чек-- -ок----ф-л- н- зав--и. Ја чекам док се филм не заврши. Ј- ч-к-м д-к с- ф-л- н- з-в-ш-. ------------------------------- Ја чекам док се филм не заврши. 0
Ja č-ka- -o--s- f-lm-n- -a-rši. Ja čekam dok se film ne završi. J- č-k-m d-k s- f-l- n- z-v-š-. ------------------------------- Ja čekam dok se film ne završi.
Mi atendas ĝis la trafiklumo verdos. Ја ч-ка- --к -а-с-----р- н- бу-- з--е--. Ја чекам док на семафору не буде зелено. Ј- ч-к-м д-к н- с-м-ф-р- н- б-д- з-л-н-. ---------------------------------------- Ја чекам док на семафору не буде зелено. 0
J- če--- --k--a-sem--o-u ne b----z-le--. Ja čekam dok na semaforu ne bude zeleno. J- č-k-m d-k n- s-m-f-r- n- b-d- z-l-n-. ---------------------------------------- Ja čekam dok na semaforu ne bude zeleno.
Kiam vi forveturos por ferii? К--а --т--е--на -од-ш-- о-мор? Када путујеш на годишњи одмор? К-д- п-т-ј-ш н- г-д-ш-и о-м-р- ------------------------------ Када путујеш на годишњи одмор? 0
Kad- p------ n--g---š-ji odm--? Kada putuješ na godišnji odmor? K-d- p-t-j-š n- g-d-š-j- o-m-r- ------------------------------- Kada putuješ na godišnji odmor?
Ĉu antaŭ la someraj ferioj? Још п-е------г р-с-у---? Још пре летњег распуста? Ј-ш п-е л-т-е- р-с-у-т-? ------------------------ Још пре летњег распуста? 0
J-- pre--e-nje------usta? Još pre letnjeg raspusta? J-š p-e l-t-j-g r-s-u-t-? ------------------------- Još pre letnjeg raspusta?
Jes, antaŭ ol la someraj ferioj komenciĝos. Да--ј-ш -ре-н-г- по-не---т-и--а--у-т. Да, још пре него почне летњи распуст. Д-, ј-ш п-е н-г- п-ч-е л-т-и р-с-у-т- ------------------------------------- Да, још пре него почне летњи распуст. 0
Da--jo---re------počn----tn-----spus-. Da, još pre nego počne letnji raspust. D-, j-š p-e n-g- p-č-e l-t-j- r-s-u-t- -------------------------------------- Da, još pre nego počne letnji raspust.
Riparu la tegmenton antaŭ ol la vintro komenciĝos. Попра-и ----- пр--него-----п--не-з-м-. Поправи кров, пре него што почне зима. П-п-а-и к-о-, п-е н-г- ш-о п-ч-е з-м-. -------------------------------------- Поправи кров, пре него што почне зима. 0
Pop--vi kr-v,-pr- ne-o-što-po--------. Popravi krov, pre nego što počne zima. P-p-a-i k-o-, p-e n-g- š-o p-č-e z-m-. -------------------------------------- Popravi krov, pre nego što počne zima.
Lavu viajn manojn altabliĝonte. Оп-ри------ пр--не-о-шт--се-неш-за-с-о. Опери руке, пре него што седнеш за сто. О-е-и р-к-, п-е н-г- ш-о с-д-е- з- с-о- --------------------------------------- Опери руке, пре него што седнеш за сто. 0
O-er- r-k----r---ego -t--s-d-e- za st-. Operi ruke, pre nego što sedneš za sto. O-e-i r-k-, p-e n-g- š-o s-d-e- z- s-o- --------------------------------------- Operi ruke, pre nego što sedneš za sto.
Fermu la fenestron elironte. Зат--р- -р-зор----- н-го---о и-----. Затвори прозор, пре него што изађеш. З-т-о-и п-о-о-, п-е н-г- ш-о и-а-е-. ------------------------------------ Затвори прозор, пре него што изађеш. 0
Za-v-ri--r--or,---- -ego š-o------š. Zatvori prozor, pre nego što izađeš. Z-t-o-i p-o-o-, p-e n-g- š-o i-a-e-. ------------------------------------ Zatvori prozor, pre nego što izađeš.
Kiam vi venos hejmen? Ка-- --ш доћ--к-ћи? Када ћеш доћи кући? К-д- ћ-ш д-ћ- к-ћ-? ------------------- Када ћеш доћи кући? 0
K-da -́-- -------u---? Kada c-eš doc-i kuc-i? K-d- c-e- d-c-i k-c-i- ---------------------- Kada ćeš doći kući?
Ĉu post la instruado? На-о---а--а-е? Након наставе? Н-к-н н-с-а-е- -------------- Након наставе? 0
Na--- n--tav-? Nakon nastave? N-k-n n-s-a-e- -------------- Nakon nastave?
Jes, post kiam la instruado finitos. Д-- -а--- -то с- -аст---------и. Да, након што се настава заврши. Д-, н-к-н ш-о с- н-с-а-а з-в-ш-. -------------------------------- Да, након што се настава заврши. 0
D-- -ak-n-š-- s---a-t--a----rši. Da, nakon što se nastava završi. D-, n-k-n š-o s- n-s-a-a z-v-š-. -------------------------------- Da, nakon što se nastava završi.
Havinte akcidenton, li ne plu povis labori. Н-к-- -------и-ао---з---у---- в-ше--иј---о--о радит-. Након што је имао незгоду, он више није могао радити. Н-к-н ш-о ј- и-а- н-з-о-у- о- в-ш- н-ј- м-г-о р-д-т-. ----------------------------------------------------- Након што је имао незгоду, он више није могао радити. 0
Na-o- -to--e ---o-ne-g-du,--n -iš- -ije-mo--o-r-d-ti. Nakon što je imao nezgodu, on više nije mogao raditi. N-k-n š-o j- i-a- n-z-o-u- o- v-š- n-j- m-g-o r-d-t-. ----------------------------------------------------- Nakon što je imao nezgodu, on više nije mogao raditi.
Perdinte sian laboron, li veturis al Usono. Н---- ----ј--из-уб-- --сао,-от--ао je-у -м---к-. Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. Н-к-н ш-о ј- и-г-б-о п-с-о- о-и-а- j- у А-е-и-у- ------------------------------------------------ Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. 0
N-k-n -to-j--i-gu--- p-sao, o--š---je ---me-iku. Nakon što je izgubio posao, otišao je u Ameriku. N-k-n š-o j- i-g-b-o p-s-o- o-i-a- j- u A-e-i-u- ------------------------------------------------ Nakon što je izgubio posao, otišao je u Ameriku.
Veturinte al Usono, li riĉiĝis. Н--он ш-- је--т-ш-о у -мерику,--н се обо-а---. Након што је отишао у Америку, он се обогатио. Н-к-н ш-о ј- о-и-а- у А-е-и-у- о- с- о-о-а-и-. ---------------------------------------------- Након што је отишао у Америку, он се обогатио. 0
N-k-------je--ti--- u-Ameriku- -- -e o----t--. Nakon što je otišao u Ameriku, on se obogatio. N-k-n š-o j- o-i-a- u A-e-i-u- o- s- o-o-a-i-. ---------------------------------------------- Nakon što je otišao u Ameriku, on se obogatio.

Elŝutu MP3 (.zip dosierojn)

Neniu video trovita!

Kiel oni samtempe lernas du lingvojn

Hodiaŭ la fremdaj lingvoj pli kaj pli graviĝas. Multaj homoj lernas fremdan lingvon. Sed ekzistas multaj interesaj lingvoj en la mondo. Iuj homoj tial lernas plurajn lingvojn samtempe. Kiam infanoj dulingve kreskas, tio ĝenerale ne estas problemo. Ilia cerbo aŭtomate lernas ambaŭ lingvojn. Ili maljuniĝante scias, kio apartenas al kiu lingvo. La dulingvuloj konas la tipajn karakterizaĵojn de ambaŭ lingvoj. Malsamas por la plenkreskuloj. Ili ne tiom facile povas lerni du lingvojn paralele. Kiu samtempe lernas du lingvojn, tiu atentu kelkajn regulojn. Gravas unue kompari inter si ambaŭ lingvojn. La samfamiliaj lingvoj ofte tre similas. Tio povas konduki al konfuzoj. Tial sencohavas precize analizi ambaŭ lingvojn. Oni ekzemple povas skribi liston. Oni tie enskribas la komunaĵojn kaj la diferencojn. Tiele, la cerbo devas intense okupiĝi pri ambaŭ lingvoj. Ĝi pli bone memorigas la apartaĵojn de ambaŭ lingvoj. Oni ankaŭ devus elekti kolorojn kaj dosierujojn polingve. Tio helpas klare distingi inter la lingvoj. Malsamas kiam oni lernas malsimilajn lingvojn. Inter malsamegaj lingvoj oni ne riskas konfuzi. Oni tiukaze riskas kompari la lingvojn inter si! Sed pli bone estus kompari la lingvojn kun la gepatra lingvo. Kiam la cerbo ekkomprenas la kontraston, ĝi pli efike lernas. Gravas ankaŭ ke ambaŭ lingvoj egalintense lerniĝu. Sed teorie ne gravas por la cerbo kiom da lingvoj ĝi lernas…